Београдске општинске новине

РАДЊА ОПШТИНСКОГ ОДБОРА

ВАНРЕДНИ САСТАНАК о дбора општине веоградске (По стенограФСким белешкама) држан 8. Октобра 1880. год. у&БеоградуИочетак у З 1 /^ часа по иодне (Иродужење) Коота Павлови^. Господо, мени се ^ини да нпједне оиштине у Србији нема, а сумвам да је има и на страни. у којој се толнко говори о р 1зним иотребама, у којој се толико комисија. одређивало и одређује да о тим потреба.ма размисле како да се што нре намире, — као што је то случај са нашом општином. Е мп све вичемо хоћемо и треба, а кад дође до нечега и треба да се нриступи делу, онда на једаннут: ба-ну, сад неможемо ! (Тако је.) Такви смо биди сви — и онда нашто сад нриговаратп свима одборницима што нису унаиредшш Београд, што нису допринеди да живимо дакшим жнвотом, да смо здравијп Па ми им писмо тражили да то ураде, а онн би морали урадитп. Ми смо грађани ти к.оји њима заповедамо, мп решавамо ствар а одборницн су иаши повереници. Ето нам сад опет нрнлике да им кажемо урадите то, и оии морају да ураде. (Тако је.) Ето, сада се пошло унаиред у име Бога и са срећом, те смо се овде сакунили да се јавно разговоримо и договоримо шта нам треба да урадимо. Адн колико нас је дошдо овде па овај овако патриотски позив нашега онштинског представништва. Дошло нас је 20—30 п шта ми радимо ? Ја држим да се од главне ствари удаљавамо, да опет идемо оној старој болести да ствар одложимо, да се наново с њоме комиспје, и вечио комисије баве, да се дакле неотночиње само дело. Немојте тако браћо и госнодо, но ајте да се ре, шнмо једном за само дело — да радимо, да пе оклевамо. Сви нризнајемо да стоје све ове потребе које су нам изнесене, да стоје ненодмирене а да је нужда да их одмах иодмиримо што год Је могуће пре. Кад то признајемо, сад имамо да се запитамо о средсгвима којима ћемо те иотребе да нодмирпмо. Своје дакле питање у томе: имамо ди новчаних средстава да те нотребе подмиримо или морамо учинити зајам? На то двоје треба да одговоримо. Да треба те потребе што пре подмирити, о томе рекох сви смо сложпи. Свп ми хоћемо и вичемо: дајте ми чисте воде, дај те ми чиста ваздуха! Еад имамо суву кућу и кров над главом, кад имамо чисте воде, кад имамо школе као што треба, кад дамо детету своме све услове да га спремимо за једног ваљаног грађанина — онда ће мо сви да мпсдимо и о даљим потребама

о осветљењу, о калдрми, и свему што треба п што 1.е да буде од корисш општини п целој земљи Али менп се чинп господо — да је нама и та мана урлђена да никад не умемо да изнодимо потребе, прече од пречих. Ја би волео п лепше би мп изгледадо да у мојој кућп место једне дампе горе подедеј са 20 свећа, алп хоћу лн ја паметно ураднтл кад се бринем да такво осветљење добијем у својој кући кад у њој немам чисте воде да се аседан слатко наппЈем, кад своје дете немам да пошљем у чисту и светлу, здраву зграду да се пауци обучи, него га аошљем у такву зграду школску да после 20 година место да имам здрава, црвена, човека — младића најбољег здравља, а оно ми дође јадан п кучан младић, сав испијен ; и за што, кад одрасте да му тражим Меран, да му тражим морска купатила; за што да у најбољем цвету младостп, кад треба да највећма радости учини својим родитељима а друштву и земљн да корпсно послужн, за што онда да га родитељ већ нема ? ! — Немојте за Бога госнодо да оддажемо више. Све су нам ове потребе иреке. Идимо само редом од најиречпх ; отиочннмо радити и свршиће мо и подмирити све. Само бојим се једнога: да хтејући све да урадимо, не западнемо п незагазммо толнко да недобнјемо ништа. Из говора господе из комиснје пзилази да ни 12 милијуна неће битн довољно али не морамо ми све наједаннут да постигнемо. Да приступимо најнре довођењу чнсте воде. а затим канализацији вароши и подизању школа. Ирво двоЈе потребно је цедом данашњем нараштају, а. треће је потребно п данашњем и будућем нараштају. Ако доцнпје кад ово свршимо, могнело да идемо и даље у намирењу осталих погреба онда и то ћемо раднти. Сад настаје ово питање: кад оћемо да нодмнримо ове иотребе, можемо ли да нх подмиримо са овим средствима, која имамо? То неможемо него се морамо да задужимо. Питање је колико да се задужимо. Ја мислим са онолико колико нам је потребно за ове најнужније потребе. Комисија је рачунада да ће требати на 12 милијона да илаћамо годишњину у 720.000 динара. Алн, комисија није се послужила оним цифрама које сад Фигурирају у буџету општинском, као што су суме на осветљење, иа пдаћање зграда за школе, на једно и друго. Ја држим да .је та страна Финансијског извештаја мало не потпуна. Зато би ваљало да комисија размисли боље о средствима и начипу намирења дуга. Задужити се морамо, али опи на које падне теретна дужност да ово све изврше, аманет им Божији да не здоупотребе наше поверење но да раде домаћински као за своју кућу. (вичу: тако је.)

Ја господо са највећом савесношћу гласам за нампрење овпх потреба. (наставиће се )

ОПШТИНОКА ОТАТИСТИКА Непзмерна важност статистпке у онште, добпла је само веће иотврде онога дана, када је на основу првпх резултата као необорива пстина деФпнисано да је без потиуног познавања стања у коме живнмо немогуће ноставитн спгуран темељ за стварни и правилни нанредак. Даиас већ вшпе нико пе сумња у моћ статисгике на свима иољима друштвенога жПвота и јавнога рада: свуда је она донела иревелике корнстн ча п у напредовању нојединих општина и варошн могао се осетити снажни полет управо од тада, кад се почедо радити с нодацнма у руци. За то даиас готово све уређеније вароши имају статистнчке биро-е, који из године у годииу све то већма своју радњу разгранавају. Чиме у главном има да се бави општпнска статистика, показано је у 7-ом броју овог листа од ирошле године, јер ,је иретпрошде и ири нашој општини заведенстатистичкн бнро. Ну не треба мисдити да је самом установом таквога одељења учињепо све, н да је сада статистички бнро већустању да спажно креће свима својим нословпма. На нротив он је тако рећн само у новоју и првих година доста је ако се положи основ ономе чему он има у будућности да служи. Могло би се жалитп што наша општина није из раније бида у стању да за организацију такве службе уради што ,је ваљало,. јер бн дапас већ иредставннштво имало ири руцп колнчнне оних података, са којима би се много лакше и сигурније прнлазило извршењу ирвпх великих општинских послова, економскнх установа и здрагственнх реФорама. Али кад је по незгоди то раније пропуштено, 1 ,војином је више нотребно, да се у будуће п статистици поклања нрвенствепа брнга, како би статистичко одељење брже могло развитп своје радове. Ми се данас надазнмо на раскрсницн између ирошлости и будућности, и прва већа нредузећа тешка су нам парочито за то што су прва. Прошдост општинских послова заборављена је, остала у тами, а у будућност ето већ више година како не смемо да закорачнмо од једном. За што? — Баш за то игго из прошлости немамо мерило за будућност. Голим речима, без циФара и иодатака, тешко је веровати да смо у снази што учинити. Сваки има своје