Београдске општинске новине

Кад једаи домаћин прави кућу, он зна, да је леише п бо.ље да жиец у већој кућиОн зна све, шта је ооље, али ипак држи се оие пословице, ,нека се Ружа спрам губера пружа." Дакле, господо, да иотпомогнемо Фннансијскп одбор у овом предузе1)у, а,ш нпјпре да нам се каже циФра. Ја сам казао да направимо водоводе и канализацпју. Што се тиче осветлења, ја знам да је то лепше и да је корисно но молим вас, да узмемо једну околност. Ја сам чуо од учених људи да за нашу варош није електричпо осветлење због раштрканости варошп, II због здргвствености скупо би коштало. То је једно п друго због опасности. Неможе се господо судбипа једне вароши поверити неколицини машиниста. Та машииа што производи електрицитет ако са:мо једап клинчнћ Фали, може да иронзведе страхоту да дожнвимо мрак. Слушао сам и то од људи, којп су били у Парпзу, да поред те електрике стоје опет старе луфт-гас лампе и праве калабадук поред свију електричиих осветлења. Тај гас госнодо прво врло много кошта, ц ту мора доћи странци, а друго од тога нећемо пмати приход но шта внше можемо нмати још расхода. Сем тога треба знатн и то, да се њим наша варош и неможе добро осветлитн, јер су наше куће свака разлпчна. једпа од једног, друга до ње од 2 п 3 ката, а није као што је тамо, где су електрпчна осветљења. Нека су господа говорила да се електриком само улице осветле, а ми да се служимо другнм сретствима. Ја би желео да се у томе извештају све то извиди, па да знамо, шта ће да кошта. Ја ако сам јуче диго ларму, опет приетајем, да се прави водовод и канализација. Што се тиче основних школа, ја повлачим мој предлог с тога, што сам чуо да смо према закону дужнп да Нравнмо школе. Према ономе дакле ја сам за то, да се праве водоводи, канали и основне школе; а за остало: антропоти, кеј и т. д. да умолнмо владу да се изнесе предлог да општина да земљиште, и да помогне нешто, а остало да држава установн. (Врло добро). Младен Тодоровкћ. Пошто је говорник на мене управио неке речн, хоћу и ја да нроговорим неколико речи. Господа која су против овог пзвештаја, она су поглавпто ударала на сир^тињу. И заиста, кад се узме,- да ће сиротиња плаћати годишње по 32 динара на отнлаћивање, као гато је казао г. Н. X. Поповић, онда је то велика цнфра п додајте сада још и државни порез, па ће изаћи још страшнија слика, да би сиротиња пмала право да узме мотке, на да нас. одавде истера.

ј Ја знам да је лепо застунатп сиротпњу ј али не треба она да се узме као сретство за протуривање своје мислн. ! Госнода, која су своје податке изиели, I веле, да се удари трошарина на хлеб. Они | су изнелп неке ствари само да одврате пажњу од главпе ствари. Они су пзнели, да треба на локал да се нлаћа но 3 паре и по томе рачуну нзнашли су 32 динара I годишње. У извештају комисијском изречно ј стоји од 1 до 3 паре од собе. Комисија се креће у томе мишљењу да сеплаћапо једну пару, и кад један спрома плати на собу п кујну две паре дневно, то онда годишње нзноси 10.80 динара. I П то ,је истнна доста, али да видимо шта добнја за то. Прегставите господо шта чнни, кад је један човек сирома, и нема срества да нлаћа слугу, да му донесе воду. Тај сирома мучн се и ради цео дан п кад дође у вечз кући мора да нде с тестпјама па чесму н да се са куварицама свађа. Узмите једног човека средњег стања, који нрема свом капнталу не може да платп сдугу. Он често пута мора саму жену да пусти на пијану да му за ручак што спреми, а кад кући дође, сам псцеиа 1 дрва, али на чесму да ношље жену, то му ! недоликује. То све госнодо отпада кад пма воду у кући и зар то није доста? То је баш у корист сиротиње. Запали се кадшто кућа некога богаташа или некога еврејина ћиФ1 те, па док се доиесе вода, дотле норед | богаташке и сиротињска кућа изгоре. Богаташ оснгурао кућу и он добнје накнаду. Сирома нема откуд да осигура, па страда. Зар и ово ннје добро за еиротнњу ? Кад је лети прашпна, богаташи узму кола и отиду у шетњу, а сирома не може него кад пође на рад мора да трни нрај шину. ■ Из свега тога ја сам хтео да кажем, да | је ово баш корисно по сиротпњу. Према то! ме, ја бп замерио сваком господину, који говорећн против ових потреба, кобајаги брани сиротнњу, док међу тим они на про: тпв нападају на сиротињу. (Чује се: нема I тога). ! Никола X. Поповн^. Којч је то, што је говерио. То су уображења лична. Младен Тодоровић. Г Борисављевић је говорио да се паплаћује на хлеб. Сиротиња највише трошн хлеба, а друго једу врло мало. То у извештају нема. ; Даље један говорник рече: „по каквом | нраву можемо забранити једном човеку да црпа воду из свог бунара." ! Ако мп оставимо на вољу свакоме, онда ће се пријавити повећи број таквих, који ће казати: не треба ми вода. Ви знате, I ■ да Свака авица нма п нужник, а где има и бунар, ту је земља избушена и водо по-

кварена и пошто нема друге воде, то ће онда красти општивску воду на штету онштине. То сам нмао да кажем баш у корист сиротиње. Миливоје Јосимови^. Ја сам хтео, да обратим пажњу, да се не водн дебата у овоме правцу. Овде но треба воднти дебату о томе, да ди су ове н ове ствари нотребне• То је свршено, и то свакп зна. Не треба иотрзатп ни то, да ди нам треба електрично осветдење нли не треба. То долази засобно. Не треба се упуштати ни у какве детаљностп. Ннсу потребна ни тачни пред: рачупи, да се зна шта ће коштати водоводи, каналпзацпја итд. Од прнлике зна се да ће коштатп 12 милпјона Пнтање је о томе, да лп можемо 'да се задужимо или не. Молпо би да се у томе правну говори. (Чује се: Такоје). Председник. Ја мислпм госнодо, да је и сам извештај комнспје у том смислу. Мени изгледа, да је н одбор п друга господа из конФеренцпје узелп, да је та ствар сасвпм расчншћена но нас. Те се ствари тачно коштање зна, када се потврђенп уговор о зајму јизнесе пред одбор. Ово је само од нрилике казано. За што је тако од прпдике? За то, што комислја која буде радпла на иодмпрење ових потреба, треба да зна с којом сумом располаже. Ми би господо биди незналнце, кад би Спда тврднди оволико нам треба. То немогу ни стручнп људи да кажу. Ствар ову треба једанпут решитн, а свака иара, која је потрошена, није бачена.. Ово се питање повдачи већ од 10 годпна и много је н новаца потрошево око тога, па зар би сада било право да све пронадне. (Нпје). Колико ће шта коштати, знаће се те Е онда кад се уговор правп, а сад не., Миливоје Јосимови!. Ја надазим да је и сам овај предлог у нзвештају дао повода овој дебатп. У извештају нпје требало казати, на који начин да се нандаћу водовод, нпр. од 1—3 паре, него је требалоказати у опште да водовод може донети. нриход ТОЛИКН II ТОЛПКИ. Председник. 1Пто се тиче начнна, како ће се та ствар извршити, то је ствар одборова. Ми овде не радимо за наш рачун него за све и кад год има могућности да позовемо наше људе, онда ћемо их оиет нозивати. Дакле овде је предлог учињен начелно, како бн се могао изнет.и пред. збор. Др. Марко Леко. Овде је главно питање хоћемо ли прво да решпмо, да се задужимо са 12 милиона динара, као што комнсија предлаже, па после да приступимо извршењу претходних послова, који се на