Београдске општинске новине

4-32

го није ипкад бпло у крви да атентате прашш ! Све што сам кааао, казао сам са најбољом жељом да прнпомогнем, колико могу овој стварн, и — то је све. Алеко. Рорисављевид Овде је господо Финансијска комиспја изнела иред нас један програм, како да се нзврше ови радови. Најел,ап пут издази се с тпм да је рлавно да се реши само то: да ,ш треба се задужнмо пли не треба, јер другчпје не можемо ии доћн до потребнога новца, него, говорено је само о томе на којн начпн да , то буде. Но и менн се чпнн да овде пре свега треба зиатп шта ће нас коштати шта ? Није дакле погрешпо оно, што нека господа захтевају, да се има ма какав приближни иредрачун. Ја дакле у томе замерам комиспјн, што ннје то дата бар онако у опште изнела као што је то накиадно учпнио г. председник на прошлом састанку. Као што је г. председаик иоказао нама ће стварно да треба више од 12 милијуна; а осим тога и она сума, која је прорачуната за амортизацпју овога дуга нпје тачно прорачуната. Тако кад се рачуна да се добпје 90 за 100 — бнда ће требатп да се задужимо не са 12 него са 13 милијуна и 800 хиљада и опда амортизацнјона свота неће бптп 720 него 780 хнљада годишње. Но да то оставимо на страну, јер то се да лако пспраг.итп, па да погледамо какви се приходи сгављају у изглед за покриће ове амортизацијоне своте. Комиспја прво прорачунава шта ће се тропшти воде и рачуна да имамо 38.000 локала. Г. проФесор Јоспмовпћ говорећи о овоме, са правом је замерпо, што се овде одређује од 1—3 паре од локала да се напдаћује за воду — али кад је то ушло у пројект п кад се такав иредлог псноеи, онда треба о томе п да говорнмо. Прошлога састанка, један од говоцника — чини ми се г Младеи Тодоровнч рече, ако се у локал рачуна соба п кујпа онда нема 80.000 локала. Из тога се види да је овде за локал узета н соба, н кујна, и шнајз, дакле, свако парче одељења у кући; н кад се тако узима, онда је умесно што ми кажемо да је то скупо за спротињу, Узмите само два одељења у рачун, само собу п кујну ^де живн једна спротна нородпца, то се рачунају два локала, и на то ће та снротна породица да илаћа годпшње 14 - 40 динара за саму воду. То је чнтава нореза И кад је тако, опет се нама од стране г. Тодоровнћа пребацује да се не сг рамо за сиротпњу ! Ја. то коистатујем као Факт а ви оцените господо је ли могуће захтевати од таквих људи за саму воду да толико плате. Кад је тако за воду, а шта ће мо за осветљење, канализацнју и т. д. ? Коаико ће онда изаћн да се плаћа ? Дакле погрешка је у томе што се узнмају локали — јер ако се нзузме соба и кујпа, да се

пе нлаћа, онда нећемо добптп суму колика нам треба. Иогрешпо су срачунатн н јавни локалн. Ту се каже да има у Бсограду 323 јавна локала, т. ј. толико има механа, каФана, ашчиница п т. д. То не може битп да су се у том броју рачунали свн локалп. — дакле то је ногрешно, а сем тога овде је н та ногрешка учињена што нигде није предвиђена она сума од 314.000 што плаћамо за воду данас. Исто тако није предвнђена пи опа сума што се данас даје на школске кирнје и на друге кцрнје, анајзад н што се троши на осветљење. То су све суме које и данас стоје у буџету. Г. Главиннћ је изнео један рачун, у који ја сумњам, пошто каже да 160 динара долази годишње на једну пор- главу за осветљење. Но оставимо то — главно је да у нредрачун треба да уђе све што се троши и све што треба још да се да. Овде се прелази нреко свега тога. па се кажештогод не може да се подмири редовннм приходпма општпнским то ће настн шг терет прихода од нотрошарине ! Ја сам у прошлом говору објаснио шта је потрошарина —- опај злогласнп Октро-а, од кога се куртулнсава цео образовани свет. Иитајте све оће онштине где иостоји тај Октро-а сваки ће вам казати да бн ее радо курталисали њега само да се може. 'Го је прпход од једпе најнеираведпије порезе на свету. Иореза треба да је прогресивпа, да с • наплаћује од онога који нма п да расте ирема ономе којп впше има — док шта је Октро-а ? Он је назадпн сиСтем порезовања, он удара пајвише на оне који су сиротпња, што је ко спротнији то- јаче осећа ову- иорезу н Фактнчки он је више плаћа, плаћа је више 5—6 пута од богатије класе. 11 онда шта значи то ? Значн да 1.е те ви, који уводите Октро-а у кратком времену после такве порезе да раселпте сиротињу пз Београда а уз њу и остале спротпиЈе класе грађапства ; јер ова спротиња, која се сада насељава око тркалишта, ио енглезовцу п тамо даље, она ће онда да иде још дал>е ван оне границе где та нореза влада; н на тај начпн куће богатијпх људп у којпма се сиротпња настањују, остаће у варошп празне. Поврх свега господо стоји још и ово ; да је овај начпн иорезе једап од најскупљих на свету. — Нрнкупљање те норезе однеће 40 паи 50°/ о иа. своје трошкове. То се зна и то је доказана стчар. Шта дакле да радпмо ? Треба да нађемо други приход, Нека се усвоји трошарнна, али иека се каже да неплаћају они који плаћају норезе и ирирез 30 динара годишње. а чим пређе ту суму даплаћају, алп оиет не на обнталишта. не на локале, него па количинп утрошене воде. Оснм тога ко хоће да има кола, ко хоће да има впше млађпх нека плати и на то. Даље

пмате билпјаре; пмате карт г , пмате друге луксузпе забаве п т. д. — пмате најзад п нсетарину, која данас постоји ма и незакопо Према овоме предлог мој своди се на то; да овај извештај ваља прецизирати, да га ваља дотерати тако да се иређе на излагање других нореза оснм трошарине, која се махом свуда напушта. (СВРШИЋЕ СЕ)

НАДРТ ГРАЂЕВИНСКОГ ВАЕОНА ЗА ВАРОШ БЕОГРАД Чл. 18 Одговорност госаодара грађевине, аредузимача и иројеканта исте. Господар грађевине и извршилац исте (предузимач) узајамно су одговорни за вршеи>е полициско грађевинских прописа овог закона. Кад се нађе, да је при каквој грађевинн урађено што противно грађевинскимпрописима овог закона, или против особитих у ДОЈ ВОЛ11 03наченпх услова, или да је грађење отпочето без претходне пријаве и добивене дозволе, или да су у пријави поднесени плапови нетачии или, да се ири грађењу одступа од одобрених планова или ош.са у пријави без иретходне дозволе или да је материјал употребљен за грађевину хрђав, или да се у опште не врше наређења овога закона прописана у интересу сигурности имања, живота и здравља, људи и домаћих жиботиња, као и чистота, — општинска власт казниће у сваком таком случају како госиодара грађевине, татако и предузимача од 50 до 200 динара, у колико се на поједини случај не би могла да примени глава XXXIV. општег казненог закона од 29. Марта 1886. год. Поред казне општинска властобусгавиће даље грађе1ве и иаредпти да се учине нужне измене или да се поруши што је већ израђено, или да се изврши што год, што је пропуштено извршити. Осим тога господар грађевине или предузимач сносиће све трошкове за преглед грађења и за нарочити надзор, ако бп и овај због кога