Београдске општинске новине

438

нрашину и блато, и који дознољава лако обдржавање чистоће. Исто тако калдрма мора бити такве конструкције, да не задржава воду по површипи, нити да је пропушта у земљу, те тиме н подлогу да квари. 4. Од калдрме се тражи да се може у свако доба брзо и лако оправпти, а укупно обдржавање да је јеч>тиао 5. По себи се разуме, да калдрма мора бити толико стална, да може да издржп терете, којима је према пачину п велпчпни саобраћаја из 1 ож. на. И најзад 6. Грађење саме калдрме не сме да је скупо. На све ове захтезе у рани,а времена нпје се обраћала довољна пажња, те тако п видимо, да су у средњем веку и све до почетиа овога столећа, -све варошп задовољавале се калдрмом од лом.вепога камена, као што је п ова наша данашња кнлдрма. У опште, патосање улнца ка ]дрмом најстар ди је начип калдрмисања, а стари су Римљани, сем улада облагали каменом п своје друмове, којп су поглавнто за војепе цељи грађени. Увећаа саобраћај као и развијена Свест о томе, да је са здравственога гледпшта нреко нотребна п чистота варошких улица, учипили су, те се све впше тежи да се нађе начин калдрмисања, којп ће свима мало више наведепим условпма што иотпунпје одговарати. На тај начнп постале су разне врсте каЈдрме, а можемо их у главноме овако ноделптп: 1.) Еалдрма од цриродног камена, п то: а.) тесаног, б.) тесаног и ломљеног упоредо, в.) ломљеиог, г.) дробљеног (која се калдрма често погрешно назива и макадамом); 2.) Калдрма од вештачког камена, и то: а.) керамита, или по нарочитом начину печених тврдих цпгаља, б.) обичних цигаља, натопљених у смоли и.ш асФалту, н в.) цигаља од згуре. 3.) Калдрма од асФалта, и то: а.) ливеног, б.) гњечеиог, и од в.) плоча асФалтних; 4.) Калдрма од дрвених труичића; 5.) „ „ бетона; 6.) „ „ гвозденпх илоча; 7.) Калдрма ол, гуме, хартије, стаклета и другог ређег материјала. Од свпју тих врста до сада је најбоље испптана и опробана калтрма од прпродног камепа, асФалта и дрвета; те се те врсте данас највише н налазе у унотреби. Остале калдрме, као недово.љно оиробане, нећемо нрема томе овде ни узимати у претрес. * * * А. Калдрма од природног камена. а.) Калдрма од тесаног камена, Камење, које се за ову калдрму уиотребљује, мање или више правилно је обрађено, 'у облику паралелопипеда, коцке нли зарубљене иирамиде, а горња му површина има 100—600 квадратних сантиметара То се камење не нолаже пепосредно на прородно а уравњено земљнште улпце, већ се усађује у нарочиту подлогу, која може бити од иеска, шљј нка нли ситно раздробљеног камена, а у новпје доба полаже се п на подлогу од бетона или на макадам. Према већем или мањем саобраћају н нрема сталиости земљишта, употребиће се једна или друга од тих подлога, а у опште дебљина подлоге износи 10—40 см.

Испрва се састојала та иодлога из једнога слоја иеска у дебљнни од 15—30 см. Међу тпм при већем саобраћају показало се: да се ноједнно камење у таквој подлозн расклимата; да на саставпма изм 'ђу камења пролази вода; да се уСлед 10га та вода цедп кроз подлогу, иа п само земљнште кваси и омекшава; да се, услед оваковог омекшавања, под терегом земљиште пеједпако слеже, те и калдрма неравпа постаје. Да би се ово избегло, отпочелн су доцније у велпкпм варошима градпти подлогу од матерИјала, којп не иропЈШта воду, те је камење полагапо на макадам пли бетон. Према извештајима из Париза, гд ■ се, као и ио другим великпм варошима, и данас чипе покушајп са ранном калдрмом иоказао се међу тим иомелутп начин каоЧасвим пепрактичаи. Тако директор грађевинскпх радова у Наризу, г. АлФанд, у своме пзвчптају од 1886 год., гели: „Калдрма на подлози од бЈтопа показала је веома хрђаве резултате. Камен притпскује на иодлогу и иотискује је ка тротоарпма, а преко ових н ка згргдама, тако да су зграде при ^[»олазу терета пзлолсене јакоме потресу. Осим тога нод теретом камеп се иалазп, пзмеђу точкова и тврде нодлоге од бетона, као између чекића и наковња, на се с тога брзо троши." Да би се овакова неластпчност калдрме отклонпла, граде сада, по улицама са веома живнм саобраћајем, 1 акву кидрму са подлогом, где пзмеђу бетона п камена пма слој песка. Међу тпм и земљиште и слој песка сабпја се, колико је могућно боље, употребљујућп маљеве илп ваљке (иесак се сабија у овлаженом стању). Саставци између камења за^ију се цементом пли асФалтом, како не би вода у подлогу пролазила. Овакав је начпн калдрмисања тесаним каменом данас јако распрострт, а уиотребљен ј : у Бечу, Пешти, Букурешту, Мпнхену, Дре.јди, Бреславу, Фраикфурту и другим ва ошима. На каквоћу ове калдрме зиатно утиче материјал самога камена, облик н величина ноједпног камења, размак њнхов па саставу, као и начнн ређања. Што се тиче материјала, он мора да има довољну чврстоћу (јачнну), а сем т га не сме да се знатно круни или да се гладча под покретним теретом. Величпна п облпк иоједпног камења зпатно су различити у разним варошима, а често п у ј »дној и нсгој вароши. То долази отуда, што по разннм местима употребљепи материјал није и не може да буде један и исти; што је разлнчито мшпљење о утицају ширине поједннога камења на лакши или тежи ход коња, и иа брже или спорије кварење камена; и што иосто.ји различито мпшљење и о т;ме, може лл се и у колико трајашност калдрме продужити превртањем иојединога камења. Пређе се мислило, у кмико .је поједино камење шире, да ће калдрма у толико дуже задржати раваи облик; те су с тога и биле \ употреби велпке плоче. пли коцк 1 . У току времена показало се међу тим, да се ивице камења, од удара копита и точкова, у скоро тако обију, да поједико камење добије кугласт а иела калдрма са свим нераван облик Из тога узрока иочело се доцнпје унотребљавати камење мање ширине, и превладао је прннцип, да ће калдрма битп у толпко боља, што су поједиип редови ужи, дакш у колико је ширина камења мг»ња. Но како је обрада камена у толнко тежа и скупља, што су днмензнје мање; то, из нрактпчких обзира, пе ваља унотребнт« ни камење са свпм мале ширпне (као минимум узима се 8 см). Најбоље је камење ширине 10—12 см., са 2—3 нута толнком дужпном, а висином од 20 см. за мекши и 15 см. за тврђи камен. У опште што је камен тврђи н кртији, т.еже се ради; те ће се у таквом случају и веће димензије задржати, ( наставиће се)