Београдске општинске новине

450

продужсно до првог Јануора но аакону о изравнању рачунске године с Календарском, право гласаља ггрема члану 14. закоиа о општннама, имају сви они грађанн којн су илатили порезу за прво полгође ове године-

лондон па1 'Иа

грлнат ЈРАИИТ

(7,5-

(КАМВ.ЊВ С А НОТИУИО Ш'АВОУ ГДИМ ИВИЦАМЛ)

-9,0) 8 10

ДУЈКИНЕ (15—38) и 16

(15—23) ом.

(16—17) см.

1 17

17 Ј

ВЕЧ ГРАВИТ (17,4-

-19,4) (17,4

-19,4)

(17,4—19 4) см

(ОБИЧНЛ КЛЛД1-МЛ, ДН.1Л-/ | 7 ј гонаднл и „клтлрцктдђ' 1 )), ( 1^,^-

-16,8) (14,8

-16,8)

(14,8-16,8) „

-14,2) (22,7

-25,7)

(17,4-21,4) ,

М1ШХЕН ГРАНИТ

19 в

Н11РИХ —

главне улпце (1

2—15)

18 ,

сноредпе в (

9—12)

15 „

БУКУРЕШТ ГРАНИТ ИЛИ

18 „

ТРАХИТ

ВАРШАВА

18,4

18,4 „

ШТУТГАГТ, МАЈНЦ, АХЕН II КЕЛИ

имају парискн оолик камена

Н0В0 НАЛДРМИСАЊЕ СТУДИЈА ТЕХНИЧКЕ КОМИСИЈЕ (нгодужење) Сем тога, ако се камен брзо гладча, не сме иматн ке.,1 и ,у ширипу, а и што је која улица стрмпја, н уколико је саобраћај већи, ваља п ширнна ноједпног камења да је мања. Дакле, данас Јпотребљеао камење за коцкасту калдрму, није управо коцкасто. иећ нараделопппедио (са већом дужнном од ширине и висине) н најнише је унотребљен тако звапи нарпсш! об.шк или Формат (шнрпни нросечно 10 а дужнна и виеина 16 см.) Димензије унотребљенога камена у гладиим варошима (•.'Ведеће су :

У Базелу, где има доста стрмпх улнца, а камен се брзо гладча. као и у Штутгарту. ширина камења пе прелази 12см. Што се тиче шпринс састава. плн размака појединога камења у каздрми, и она има зиатан унлив иа иријатност вожње и трајашност калдрме. -Јер у колпко је тај размак већп, искуством је доказано, да ће се у толико брзке окрњити ивице иоједииог камења. То чини уједно, те камење добија округласт облик, а цела калдрма иостаје неравма, тако, да ће бити много впше ларме и потреса при вожњи, а усљед овога последњег, коњи несигурно вуку и више се море, иа се и кола брзо кваре. Размак иојединог камења ирема томе треба дајешто мањи. Најзад, што се тиче ређоња иоједнног камења, ту долази нитање, да ли је боље да појединп редови иду уиравонаправац улице, или косо ирема истоме ? Из најпре нолагапи су редови управно према правцу улнца, а доцније ушло је у обичај, да се ти редови дијагонално (косо) слажу. Мислило се, да је камење па тај начпн мање квару изложено, пошто правац кретања, дакае и удара копита коњскнх и наилатака од точкова ™»«зи косо према ивицама иојединог камења.

Но како. са друге стране, нри косом иолагању на исту дужпну пута, и кола и коњи у нравцу кретања много чешће додпрују ивице камења, увидело се, да се горња корист н.е постизава, док се на против кретање стоке н кола отежава, клпзањем ча; у једиу, час у другу страну, усљед чега се у.једно н пзвестан део снаге нексрисно троши. Оспм тога, ири оваквом начину полагања, на ивицама дуж пешачкпх стаза иотребно јекамење троугласте или нетоугласте горње аовршине, а и ређање је теже, што и једно и друго целу калдрму иоскунљује. Са обзиром на све ово, данас је опет у обичају полагање камења у редове управне на нравац улице, а само па раскрсннцама уиотрЈбљују се дИјагоиални редовп радн иравилније везе уЛица на њиховом сгицају. в. Калдрма од ломљеног камена. За ову калдрму уногребљује се ломљен камен, као што се из мајдана добија, при чему се само бнра камење од прилике једне величнне, : . : са што равнијом горњом иовршипом, н у колико Је могућно иаралелиим површинама озго п оздо Величнна горње површине треба да Је најмање 150 а наЈвише 300 квадрат. санчим., а страие најмање 5 и највпше 25 см. дужине. Еамење ваља ређати тако, да спојеви буду што ужи, и да не долазе у иродужењу један ирема другом. Камење у једном реду треба да је прпближпо једне величине. Земљиште н подлога од песка морају добро да се сиреме и набију. Камење мора дасешто чвршће у несак усађуЈе, иразинне између камења да се иснуне. калдрма озго да се засне иеском у впсини 1—2 см. и добро да се наопЈе. Овако извршеиа калдрма јевтина је, а може са свим добро да иослужи, нарочито ио варошима и улицама, где инје велики саобраћај терета. У таквим случајевпма и трајашност Је доста велика. Са обзиром на све то, не може та калдрма ни данас да се одбаци, а иарочито ,је корисна за вароши, које не обилују трошком. 11 а одиста н у наиреднијим државама мног вароши н даиас имају и граде јоште такву калдрму. Ова је калдрма нама и сувшне нозната, јер су у Београду о.из калдрмнсане улице п највећег и најмањег саобраћаја, у највећем н најмањем иаду, по једноме нрннципу и нг. један начин. Међу тпм, хрђаво искуство, које смо ми са том калдрмом учинили, не сме да се прииише самом спстему калдрмисања, већ једино немарном н примитпвном иачпну обдржавања н грађења наше калдрме. в. Мешовита калдрма од тесаног и ломљеног камена. Са обзиром на то, што је нзрада нравилно отесанога камења скупа, у мпогим мањим варошпма, а и у већпм за улице мањег саобраћаја, употребљена је са успехом калдрма од тесаног и од ломљеног камеиа, једна до друге, тако, дл јс само средппа на извесну ширину правилним камењзм обожепа. Тиме се укупни трошкови за калдр.мисање знатно смањују, а потреби је ипак одговорено, нонто терет иде обично средњим делом улице, док површина лево и десно у главноме служи колима за мимоилазење и стајање. И нри оваквом начпну калдрмисања, олуци поред пешачкпх сгаза, граде се од тесаног, а не од ломљеног камена. (НАСТАВНЂЕ ОК)