Београдске општинске новине

ВРОЈ 40.

НЕДЕЉЛ 10. ДЕЦЕМБГА 1889. ГОД.

ГОДИНЛ VII.

БЕОГРДДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ взша нвгаиао јшјшут ва тдбдку i „ р1ртттр1;ттттфрп _ аттмттпгггфратгттта цена је огласима 6 дин - иа »> а ° л в р сте

23ЈГ4.32 НЕДЕ&НО ЈШНЦУТ НА ТЛБЛКУ ЦЕИА ЗА СРБИ.ЈУ : на годину . . б дин. Ј за иола године 3 дин. { за стране земље на годину 9 дин. ј

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА ЈЕ У ЗДАЊУ ОПШТИНСКОГ СУДА

Цена је огласима (> дии. иара од врсте Претплату вал>а слати упутницом на онштин ; ски суд а све кореспонденпЈије на уредника РУКОИИСИ НЕ ВРАЂ.АЈУ СЕ Неллаћеиа иисма не иримају се. чц:"!:/"'.: ,

ТАНАСИЈЕ Ђ. НАУМОВИИ

КМЕТОВСКИ ПОМОЋНИК И ТРГОВАЦ ВЕОГГАДСКИ

Преголема несрећа задесила је честиту породицу, дубока туга притисла срца пријатеља, тежак бол испунио душе другова, истинска жалост обузела многобројне иознанике — услед ове изненадне и преране смрти. За колегијум општинске уираве смрт Танасија Наумовића толико је осетнија што је он део терета, своју дужност, отправљао искреним помагањем другова, а сгалношћу карактера, благошћу срца, преданошћу јавним иптересима, н другим својим личннм особинама, умео све то више тећи онштег поштовања и љубави. Мије заслуга ђенијалних људи, ако се творевинама духа и ума њиховог свет диви; али је заслуга сваког оног обичног човека, који срцем и разумом. радом и целим држањем својим, диже себи зграду истинскога уважавања својих знанаца, који и у најтежим приликама, Посред свију животних искушења уме себе провести оном уском стазом до тачке, на којој тек може бити озарен светлошћу правих грађанских врлина, које нису тако обична ствар у данашњем људском друштву. * Танасије Наумовић припадао је реду оних људи које је матица животна увукла у вртлог друштвене борбе врло рано : нејачак, без оца, он је од првога детињства морао осетити да се нема на кога наслањати и само се материнској разборитости и великој њежности њеној има приписати, што је у раним самосталним корацима, првој младости својој, умео да бујност свога срца помирп са дужностима човека, да не ударм странпутицом, да се бори с чатћу за самоодржање и да себи створи и обезбеди скроман положај у друштву. Као млади и самосталпи трговац, он је врло рано у најозбиљнијим грађанским улогама и смео и умео да прими терете под којим су малаксавала и много искуснија плећа, а у политичкоме дрн<ању да >

даде себи сталаи правац, од ирвог дана, кад је осетио да је појединац само чинилац оггште моћи, и да за то но друштво у коме живи, за кругове с којима се слаже, није све једно да ли ће један грађанин бити активан у јавним пословима или правити се немаран у свему што не снада у уски круг личних циљева: себичне користи и интереса. Ето за што Танасије врло раио улази у грађанске, натријотске п партијске нокрете ; ето зашто је важио као грађании много; ето за што је у двадесстчм годинама својим стекао и признање великог уважавања од стране суграђана, до каквог се лако не долази и много дужим животом. И да којом срећом није страховита бољка немилосрдно нрекршила живот овом младом човеку, тако пуноме сваке снаге и поштене воље, оп ба несумњиво много више иослужио својој околинп као врстан грађанин, примеран политички карактер, патриотичан син у свима нриликама и ваљан кмет, који одличним појимањем свога иоложаја, вршећи дужиост грађапскога- поверења ; то да очува, толпко се старао, да је у недугом времену свога кметовања неколпко пути давао израза речима : „помажући другове, и колико лпчио могу, све ћу учинити, па и имање своје жртвовати, само да послови општински пођу на боље, а да тако исто ником не дадем права рећи да.сам на овоме месту и за часак седео са пристрасношћу." Ето такав је био Танасије Ђ. Наумовић. * Јединца ће свога жалити остарила мајка; добра домаћица оплакиваће изгубљеног мужа ; а ми на овоме жалбсноме лиску искрено тугујући, незабораву предајемо успомену на покојника — деце његове ради.