Београдске општинске новине

слимо, а овако лз овпх поднссенпх иапнсанпх мишљења одмах би се нидело шта је боље да лм ирво да нађемо приходе, пли прно да се задужимо. Дакле врло бп добро < >11 .10 да доиесе сваки сноје мишљзље нацисмеио, јер оиако ннкад пе молгемо да. се објаеиимо. Па мека та комисиЈа ирема нашнм мишљец >1 )н'а донесе .један нредлог, којп би се могао прпмптп. Раденко Драгојевић. Ја хоћу односно дифре задужеш да кажем две три речн. Занста н иређашњцх седиица много је речн П1.10 о дифрп задуасења, некп хоке да се задуашмо 12 милиоиа, некп хоће 3, неки хоће 6, иеки хоће само да предузмемо водовод н к&надпзацију, е сад ми ако хоћемо да одредимо комисију, мн треба да јој означимо цнфру задулгења и опа ће сирам те цифре моћи дх рлдц, јер ако јој ие кажемо ми хоћемо Да се задузкимо 3 илн 6 мнлиона, пначе иеће моћи нншта да ради. Председник. Можемо ли ми одредити дифру. кад ие кажемо шта хоћемо да начипимо. Ја мислпм, нрво треба да се зпа, шта шта хоћемо одмах да иредузмемо те да се комиспја може кретатн у томДсругу. Мп треба да дамо некп основ тој комиснјн. Што каже г. Воторић да треба свачпје' мишљење да се чује, то је лена ствар, али ми морамо пмати комиспју, која ће своје мишљење да каже, а ма можемо казатп и писару да папиле мпшљење сваког одборнпка н да пз тога свега изведе резултат. Милорад Д. Јанкови$. Ја мислим да овако ураднмо. Да ми одредимо компсију да она извпди н нрорачуна, шта ће коштати водовод, па онда да напрапнмо и иланове за каиализацнју, 31 те дне ствари да иам компспја каже, шта ће коштати, на за то да тражиио одобрење од збора. После, кад вчдћмо пич нас коштају ове две Јстварп, опда можемо постунно ићи даље. Мн неможемо (ве нослове у једал пу г да почпемо, јер бп после паступио случај, да не можемо трошкОве да иоднесемо. Дакде пајбоље је да прво нредузмемо она два посла водовод и капалнзадију. Милош Обркнежевић. Ја мислпм да је добро Као шго каже г. Вулковић, да се избере једпа комисија, која ће проучпти одаое ћемо наћи пзворе да платимо водовод п канализаднју, да .замолпмо ту комиснју да иам доиесе пзтшггај, како бп могли добити одобрење 1Г од збора. Када то будемо имали, онда ћемо впдетн прнблшкно колико наМ треба зајма н ношто и збор одобрн онда можемо приступптн раду. Марко Велизарић. Ја ппсам за то, да се компсцја ограппчи само па проучаиање ова два носла: водоводе п каиализацију. Треба оставпти тој компснји да она као с ручпа, нроучи све ошптинске послове,

| који су иобројанн у нредлогу Фпиансијекс | комиспје. на нсшто сврши свој посао, да I нама поднесе опипцан реФерат и план о ј пачину пзвршења сваког иосла, о њиховом 1 коштању, о зајму п начипу исплате н о | реду но коме ће се ко.ји носао предузети. : Кад будемо нмали нред очнма сасгављен ј идан свију цбслова, онда ће нам лако бити, да сс у одбору договоримо п решпмо, које иредлоге комисијске да Одобрнмо а које да одбацпмо. Врло би незгодно бпло, да за сваки носао изберемо гову комцсију, тим пре што многн од тнх нослова стоје у врло тесној везп, а осим тога такав ред био бп и тежп и дужи. Милош Обркнежевић. Ја онет мислјш да е боље онако како сам казао, да узмемо ! прво најиужнпје потребе, јер ћемо лакгие свршитп, а онако отпшли би у бесконачност п сама комиснја не би знала шта бн прво штудпрала, па би непрестано тако стајало а нпкад но бн дошлп до резултата да се ; ^ар најнужнпје потребе изврше. , Председник. Ја мислим да г. Велизарпћ ; има право. Ево за што. Има пеких предмета, који се не могу одлагати. Школе н нивелапија ј ие могу се одлагати. Нивеладпја и сад се ј ради. Мн морамо да радимо, јер смо иој чели н на извесним местима стоји толико ! земље да ће нам и иолпдија казатп да је ! морамо дигнути Сем тога и људи с Дорћола веле да због кланице пе могу остатм тамо да жнве, а тако и јесте, јер је она дошла већ у средппи тога краја, п ннкако више не може опсгатп тамо. К ,|Д буде стручиој компспји то све стављено у злдатак оиа ће знатп шта је најнужније п псиитаће свестрано и дати свој извештај, а ми ћемо се према томе управљати и узети ОлО што можемо одмах извршитп.' Стручнп су људи кдзали, да ће нивелација Београда коштатп пола мплијона. Тако нсго да ће коштати и школа пола милпјона, премда мнслнм, даћешколе, кланица п варолжи суд кошгати 2 милнјона. С ,ога би ја био мшпљеЈва да комисија размпсли о свима нословима и да нам опа каже: којн су послови најнужипји п којп у првом реду да се иредузму у пзвршење п онда ћемо ми пзвршити оио што је пајП)Ж11и ,е, а остало есгаг.ићемо за доцппје и кад овако урадимо оиет нзлази оно што је казао г. Вулковић, а то је да се ограиичпмо према ономе, што можемо извршнти. Од трошарине ипр. можемо само од два артикла дрбитн 360 хиљада дииара. Из иројекта трошарипе можемо ишбрати опо што је иаЈнраведиије п најкорпспије н свестн трошарину само па неколико артикла Каитаре општписке којп постоје па нијацама моралн би пзместпти иа друмове, на бн онда кантарџије могли вршпти и кан-

тарџпјску п потрошаринску дужност, нпр на сгоку и па пнће то и сада нмамо трошарину, а на сптниде п да не ударамо трошарину, јер бн онда морали нравцтн шанад око Веограда н то бн нас врло мпого коштало. Боље је нека се но некн шверцер и ировуче пего да се нзлажемо великом трошку, а и они који се по неки иут ировуку са тим сигннм артиклама учинпће чо један иут нли два-три нут, иа када се ухвати он ће нлатити за све Крупие стварн не могу се нронаћи Ако бп завелн трошарину по оном снремљсном нројекту, онда бп изашло лрошка 300.000 дннара годишње, а то бн бнло много. С тога компсија треба да сведе трошарину само на мањи број артикала, и оида ће бптн добро. (Чује се : то је добро). Светозар Боторић. Ја ћу бигн кратак. Молнм вас господо, да пређемо једанпЈТ на решење. Изберимо комиспју и ставимо, јој у задатак да на првом месту подиесе пзвештај о водоподима н канализацији п да иађе пачпна како то можемо исилатптц н колико ће коштатп. За друге предмете, кад будемо могли усвојптп, ми ћемо усвојити јер неможемо мнсвршнгп у један нут. Доиста госиодо свет се илаши, г:ад види велику циф , у и с тога иде тешко са пзвршењем Овпх послова Председник. бво се може господо ирнмпти па да се каже ирвеиствеио за ово двоје: водоводе и канализацнју. А што се тиче ннвелацпје то се мора плаћати. Светозар Ботори^. Што се тиче правлења школа, ја сам слушао од људи, да нма о томе закон да се оне морају направптм до свршетка 1890 годнне. Када тај закоп стуиа у живот. По том закопу ак.о збор неће да прави, мннистар просвете и цркв. дела паредиће и мп онда морамо. Живан Бугарнић. Мени ово нзгледа чудповато. Све овамо онамо, на идемо око тога да се задужимо. Ја сам наноменуо да сви донесемо евоје нисмено мишлење. Ја сам слушао, да у општинн београдској нма 0 — 700 хпљ. дпнара готовнх поваца и ако то стоји онда нам не треба задужење, па нека је и 300 хиљ. онет нам мало Фали, на можемо завести трошарину, која ће нам донети 700 хиљ. на пам онет неће требатп задужење. Мп имамо огледало како јс држава нрошла са задуживањем, на зар хоћете и варош да унронастимо. Зашто не би ударилн трошарпну по једлу нару од киле на брашпо, па бп пмат толико прихода да све посгунпо направимо шта нам треба. После ће нам доћи приход од водовода и тако нмаћемо нред очима с толиком сумом можемо раснолагатн за извршење другнх потреба. Држим да је боље да илаћамо нашнм новцем н да се крећемо колпко можемо, н с тога сам против задужења.