Београдске општинске новине

Број 1

_ 4 _

Година VIII.

закључи свој рад, и пре но што поднесе одбору извештај, позове јавннм апелом све стручне грађане да у извеспом року, према ономе шго је до сада рађено ц у ионФердидпјама изношено, искажу потпуно своје МНСЛ11 : каквим бп изворима било најбоље послужпти се ради нзвршења иеликих послова. Кад после тога комисија подпесе извештај, требало би но ново од грађана јавно захтеватп да учиве своје примедбе било преко лпсгова. било лпчно председнику општине. Ако одзина буде, комисија би разуме се имала узетп у оцену та мишљења, своме извеп1тају додала пх и са коптра прпмедбама нроиратила. Не буде лп пак нпкаквнх изјана грађапских, то би комисија требала да констатује. — Кад но овоме одбор донесе своје одлуке, ваља правце изаћн пред збор, који ће предлог несумњиво и усвојити. Ово је моје скромно мншљзње п Јавни предлог Финапспјско -технпчкој комисијп у искреној жељи да се решењу о реФормама више не дешавају никакве сметње и одлагања — и^.

0БЕЈ1ЕЖАВАБЕ УЛИЦА Има доста времена, од како се осећа у престоници потреба да једном све улице буду обележепе, јер на жалост доста их је, не само пових него и старијих, које су и данас безпмене, као што опет друге носе но два и три имена пз узрока што су ноједини делови једне псте улице различито крштенн. Пптање ово по себи може изгледати да није од велике важности, али такво сматрање бнло би неправилно. Треба имати на уму колико се тешкоће у саобраћају посве дневно дешана само за то, што је врло тешко знатн у коме крају лежп која улица а још теже наћи кућу у улпци која нема имена, пити је нначе на какав начин ; обележена. У највећим европским варошима за чае сазнајемо за улицу, која нам је потребна а тако исто увек лако налазимо и на тражену кућу; међу тим код нас у томе погледу скоро је такво стање, као и да ннједна улпца није обележена. Писмоноше, и ако су подељени на одељке н улице, имају силиих тешкоћа да нисма разнесу правилно п на време. Од наших Фијакериста ћете узалуд згхтевати да вам покажу и да вас одвезу у улицу и кућу, ако та улица није од централнпх средишних*). Позорнике немојте ни питати јер и ако знају своју „л и п иј у," нису они криви што незнају како се зове улица која имена свога нема. Пуно је дакле разлога који налажу да улице и куће буду у свакој вароши обележене, а све кад у мањим местнма то и не би била стварна потреба, треба је подмирити и ради самог угледа варошког. Друго пнтање може битн на какав је начин најбоље извршити обележје улица, ди лп по оиште примљеном али и стари*). Наше београдске Фијакеристе, хвала буди старању власти, и иначе су таман такви да незнају ни министарства, ни друге најважније јавне куће,. Слагач. Влаоник Општина Београдока

јем начину именима, плн другим каквим од бројевних система. Еоји је од иознатих начнпа ионајбољи, то треба да буде нредмет нарочитог размишљања ; но наше немеродавно мишлење је да обележивање улица именима нма више ленпх страна само кад се имена бирају еа иуао смисла, и да је за наше прилпке оно најподеспије. Главна тежња пак мора лелгатп у томе, како ће свакоме бити могућно ако не да ц утувн како се која улнца зове, оно да увек н у свако доба лако нађе улицу која му треба. Овога ради врло је ирактично истаћн на ћошковпма улица велике табле, како то чине многе од европских вароши. С гледпшта, које горе исказ..х, обрадовао сам се био кад сам прочитао да је одбор онштински н верпо парочитој комисији да даде имена крајевним улицчма које их још немају, и да у исто време нзмени називе оних улица које чосе ненодесна имена. Читао сам да је коппснја поднела извештај и да ће исти у скоро бпти изнесен одболској седници на решење. То ми је дало повода да ово неколнко речи панишем иоглавнто у цељи да би скренуо пажњу на једну околпост коју не бп требало нз вида нспустнти ако сежели да посао буде од трајне вредностн, те да се у скоро опет не мењају имена нз других каквнх побуда. Не сумњам при том нп мадо да је комнсија рад свој пзвела марљизо и пажљиво н да ће њени иредлози бити сасма рационалпн, али обележавање улица именпма — ако се тај снстем и даље хоће да задржи, што ми према одлуцп одборској изгледа да је начелно решено захтева да се о именима свестрано размисли. Због тога држим да може бптн само користи ако се створи прилика да п грађани ван одбора кажу своја м';шлења. Има на пр. мно10 растурених имеча ко.ја је уски круг комисијских чланова могао лако п иревидети, а ја налазим да обележавање улица именима баш и јесте с тога тако нрнмљено што н пменима улица потомство може да одужи дуг признања и захвалностн према појединим од знаменитпх предака својпх. На тај начин имена су улица галерија слпка наше пажње и уважавање опнх којп за нас имају заслуга. По начелу да „више очију—више воде", држим да би пре решавања у одбору било корисно ако би се извештај комисије предао јавности да би сваки, ко годжели, могао рећи шта у овоме ногледу мисли. Ако уредништво сматра за умесно нека овим радовима даде места у општинскоме листу р.

КЊИЖЕВНИ ПОЗИВ на претплату на дело ИСТОРИЈА ТУРСКЕ ЦАРЕВИНЕ од Станлеја Лен-Пула Ако у опште нма закона, по којпма се живот народни развија ; ако има закона, по којцма народи нанредују н опадају, онда сваки грађанив, који жели да својој отаџбини у политичком животу корисно послужи, ј треба да сматра за једну од првих дуж. ј ности : да се упознаје с условима од коШтампарија Народне Раднкалне Странке

јпх зависи срећа и ианредак народа, као и с узроцпма којн чеминовно доводе нропаст слобода и губитак самосталностп. Закони по којима се народп развијпју и по којима оиадају и пропадају. могу се једино из исторнје народа нзвести. Ако се политпчка вештнна н државннчка мудрост у ои ште могу пз књпге научити, то се оне само из псторије народа паучптц могу. Мени је одавма било јаспо, да би се учпннла добра услуга нашем јавном политичком образовању кад би се народу нашем дале нопуларпо написане историје разнпх парода Даиас, са шнрокпм слободама у темељу чашег мовог уставног живота, таква једна номоћ нашем полнтичком образовању постаје права потреба. Ја сам наумио да, ако нађем одзпва у читалачке публике, издам један ннз историје народа. Образовани народиимају више зборника таквих исторнја. Ја ћу пробрати по најбоља дела. па нека просто превести а нека и прерадити. За нас је особито вредно да се упознамо с нсторнјом народа који су нам еуседи — с нсторијом Турске, Угарске, Румуније, Грчке, као и оних који су нам иначе сродни — с нсторијом Бугарке, Русије, Чешке и Пољске. У мој план улазе п историја Византијске царевнне, исторнја Млетачке републнке и историја Сарацева. Ова последња већ и с тога, што може имати особитог пптереса за Србе мухамедапске вере. За сад сам готов с преводом (у неколнко прерадом) Историје т\рске царевине од Стаилеја Л.еи-Пула, која је једно од иајновијих п пајбољнх дела о Турској историји у злпадноЈ књижевпости. Али ја га не могу датн у штампу док се бар толико претнлатчика не прпјави, да могу штампу платити. С тога овпм и позивљем на претплату на ово дело. Оно ће нзнетп на 22 штампана табака и стаје за претплатнике нз Краљевпне Србије с поштарином 3 дпнара, а за претилатлике из аустро-угарских земаља 1 Фор. 50 новч. Молим свакога, ко се интересује за књижевност и политичко образовање наше а нарочито госноду проФесоре, учитеље, свештенпке и државпе званичнике, да се потруде око скупљаља нретплатника. Скунљачима дајем на сваких осам претплатника по једну књигу. Спискове иретплатника с новцпма шаљу се до краја јануара 1890 год. и то: из Србије књижари В. Валожића у Београду, ! а из аустро-угарскпх земаља књижари браће Јовановића у Паичеву. Дело ће бити ' готово почетком Фебруара 1890. ! 15 повембра 1888 год. ; у Истборну. Чед. Мијатови&

Н А ЗНАЊЕ Јавља се свима онима који ' желе пунити своје леденице ле| дом из атара општине београдоке, да се ове године имају при' јављивати претходно, одређеном ј кметов. помоћнику у општин| ској судници — г, Јовану Анто! нијевићу да таксу плате и одоI брење добију. Уредвик Опаоо Хаџи РистиГа