Београдске општинске новине

БРОЈ 3.

— 10 —

ГОДИНА VIII.

друге цељи једино тражи се, да је у колнко је могућно мекша. Од добре и здраве воде тражн се, да има извесне Физичке и хемијске особине. Што се фнзичкнх особнна тпче, вода треба да је бистра, без укуса и мириса, да не тадожи, да је свежа и да има извесну што сталнију температуру (која завнси разуме се и од средње годишње темиературе дотпчног места, а иначе захтева се обично да пе прелази 15 и , а не нде пспод 9°С.) Што се хемијског састава воде тиче, захтева се да садржи што мање минералних соли н да нема никакввх састојака, којн доказују нрнсутност органских трудећпх или трулењу изложених материја, као и да нема извесннх другнх састојака у толикој мери, у којој бн могли бити штетни по здравље. Најзад повпја наука, која је усавршила мпкроскопнју и бактеорологију, додала је тим захтевнма и то, да вода, која се употребљује за подмирење људских потреба, не сме задржавати патогених органских клица, т. ј. такових које се сматрају за узрок или носиоце разних заразннх болнстиПошто нема воде у нрнроди, која би апсолутно испуњавала све услове, којп с од потиуно здраве воде траже ; то је ушло бнло у обпчај, да се за све састојке, који ноглавито нри оценп воде долазе у обзир. поставе извесне границе, преко којих не би били дозвољенн. Међу тпм, како при постављању таквпх граница иема ансолутног критерпјума, а п појам о доброти воде зависи од локалнпх геолошких и других околности; в 1ј димо да се одиста и најмеродавниЈИ стручњаци у томе у великој мери разилазе. Сем тога и захтеви, који се на добру воду из разнпх обзира постављају, досга се разликују, тако дп их нпје лако могућно све у истп мах и потпотпуно задовољити. Према. томе дрнас, при решавању питања о унотребљивости какве воде, ии хигпјеиа пн технпка не држе се строго раинје постављених граница, а међу тим ири томе у велико узимају у обзир локалне прилике, навике љтдске, па и економну страпу нитања. Ово иоследње пак нарочито игра важну улогу у таквим случајевнма, ]де су све санитарне установе добро уређене вароши у зачетку, где дакле ваља имати ширега погледа и мнслнти на могућносг нодмирења свпју пптреба; јерједностраним рашењем таквих питања у ствари се ни каква к^рист не иостизава. При оценн воде ваља пре свега узети у обзир има лп могућности, да, се на дозвоље^ом расто.)ању а уп требној количини, добије и боље воде, но што је извесна нађена вода. А доброта какве воде често се оцењује н према томе, у каквом односу по својим особинама она. стоји са другом каквом водом која је у околини нозната и као добро нризната. * Прелазећи сада на претрес извршенпх квалитативних радова, част нам је поднети све извршене анализе, и то: У прнлогу под 1). Анализе подземне воде у Макишу, са 18 разних места (свега 22 анализе);

У прилогу под 2). Анализе воде са извора Беле Воде и Реиишта. са чесама Топчндерских и Београдских, из бунара у мокролушкој долнни (и то из општинског бунара нспод војеног сењака и из бунара у Фабрици Тоболара и друга), са нзвора у засеку иза ВајФер,тове пиваре и најзад пз Саве и Дунава (свега 19 аналмза); У прилогу иод 3). Анализе воде из 73 разна бунара у вароши; и „ „ 4). Табеларни нреглед извршеиих анализа (зарад сравнења Макпшке воде са осталом изворском и другом водом). „ ,5). Анализе воде нз рупе 1-е у Макишу н са извора Веле воде, свега две анализе извршене у Манхајму. „ „ 6). Анализа воде из руие ХЕГ. (бунара) у Макишу, извршена у Минхену. „ „ 7). Бактеоролошке анализе са извора Беле воде, Макишке иодземие воде и воде из Саве и Дунава, свега 8 анализа. Сем тога, тражена је и из Лајицига (од тамсшњег хигијднског института) хемијска аналнза макишке воде из руие ХП. (бунара); но отуда нисмо добили ни анализу ни одговор, ни на једно од упућена 3 писма, ма да нма впше од 3 месеца дана како смо првп иут писалп. Анализе у прилозима 1), 2), 3), и 4) пзвршио је у току нретходних радова, постуипо п у разно време, државни хемичар Др. Марко Т. Леко, уз прииомоћ г. Бранка Ановнћа предавача беогр. реалке Од тих 114 извршеннх анализа, 73 одпосе се на варошке бупаре, и више ће нас пнтересовати нриликом расправљања питања о варошкој канализацији, а 41 анализа тиче се вода, које су се морале узетп у обзир, при решавању питања о води за будући варошки водовод. Анализе у прилогу под 5) извршио је у Манхајму Др. Бисингера и Хенкинга завод за исиитивање животних сродстава, а нализу под 6) завод за испитнвање жпвотпих срестава у Минхену (који стоји под тамошњим хигијевским институтом). Обе ове анализе (као и тражена анализа из Лајицига) пмале су, да нотврде тачност овде извршених аналнза нодземне воде из области Белих вода, а доказано је, да се све те ашлизе подударају и узајамно потврђују. Одмах пошто је извршена аналпза воде у Манхајму, на основу те анализе као и-на основу дотле извршених анализа од стране г. Дека. изјавио је г. Смрекер, да је вода из областн Белпх вода добра и да може да се употребн, како за ниће тако и за остале нотребе, на је то мншљење и доцниЈе у својем ппсму од 3. (15) VII. 1889. године потврдио (наставиће се)

Л И С Т А К

ЈЕДАНАЈЕСТА ЗАПОВЕСТ — хумореска „Богу боакије а цару царево Н. П. „Да ли би умео рећи, пријатељу, ко нас у животу нашем најмање оставља на мпру? Ко нас дира, а н« можемо се противити; ко нас бије па сме н да веже, ако покушаш иобећи испред удараца? Еажу људн да муве човеку највећма досађују, али какве муве, оне би се увек дале сноситп; од њих смо бар зими на мнру. Комарац ?— Комарац! Но у томе већ пма нешто мало сличности. Замншљам једног огромиог комарца — читава држава. Глава — као једна велика општина. Крила — као два крила војске(— ах, кад бп ова мало мање народ коштала). Ноге као никад незајажене општинске потребе. Жаока — управник свију државних и оиштинских благајница. Само дај, дај. дај! Коме? — Држави. Коме? —Онштини. Па шта ми је најзад та држава, шта општииа? И за што као да ја баш ве-

чито њима дајем?! Општииа што и држава—„паша мати". Лепа мати, што од крви и зараде деце своје готовапски живи! Да је бар и она као неко натриотско удружење у које ступимо па ако нам се не допада друштво мн лепо изађемо. Али ово нусто не можеш. Мати, али брате није Бога-ми рођена. Шчеиа ли те једном за кике целог века. иикако да пусти. Само дај, дај, дај!" Овако је чика-Мија за живота почпњао скоро увек пове разговоре своје, вечито жалећи се час на општину час на државу. А јес ти био чудан човек ! Није се ннкад много трудио да на миру остави оне који су га и за длаку дирнули, ч у нриликама кад је ваљало кесу дрешитп, ту се његова ћудљивост нела до врхунца свога. Неодољивом мржњом гледао је на сваког порезника., и сласт му је била закачити општину или државу гдигод је могао. Царину, трошарину — то .је плаћао само кад је морао, а кријумчарио је подједнаком слашћу све што је могао. Није хтео чова да плаћа — па то ти је, и кад год се срећно нровукао, славио је провиђење које тако мудро снасава људе од беде и напасти, од државнпх дација и општинских нореза. Тврдио је увек да је то крајња неправда што држава немилосрдно нотрже човека целог живота само за.то што се на свет родио, и да је могао чути за општпну у којој нема пореза и приреза, у инат се не би двоумио иотражити тамо жељенога спокојства, да се тако отараси пореских, царинских, трошарпн-