Београдске општинске новине

БРОЈ 3.

— 12 —

ГОДИНА VIII;

При томе по ширпм улицама г.аља тесаним каменом иатосатн само у ширини од 5 т, колико је довољно за слободан пролаз двојих кола. Остала површина улице имала би се лево и десно калдрмпсати ломљеним дотераним каменом, само на ивицама норед пешачких стаза морао би се олук патосати опет тесанпм каменом. Међу тпм кад је шпрпна улице толика, да лево п десно не бп остало места, колико је потребно заједна кола; онда је рациопалннје, да се цела површина коловоза патоше тесанпм каменом. Па и калдрма од тесаног, камена према тврдоћи камена, начину његове обрадс и тешкоћи при тесању, може да буде веома различита, Црема величини саобраћаја и у најжнвљим улицама београдским ; према вероватеости, да код нас, ни за 20—30 годпна, неће бити саобраћај толики, колпки је по већим трговачкпм центрима европским; нрема томе, што код нас ниеу у употреби незграпна п тешка теретна кола; а са обзиром на гато већу економпју : морамо да сматрамо, даје за Веоград једпно рацнонално, да за његове улице не захтевамо ни камен претеране јачине, нп најправилније обраде, Што се тиче апсолутне јачиие камена, ми сматрамо да је за Геоградске прплике сасвпм довољно 500 килограма на 1 квадратни сантиметар. Према испитивању г. г. Љ. Клерића, Ј. М. Жујовпћа п Ф. ХоФмана, које су са неколпко примерака, Маја месеца 1886. год., чинили, апсолутна јачина кречњака тончидерског п рннањског лежи између 520 и 744, а у средњу руку изпосола би 650 кплограма па 1 квадратан сантиметар, Што се тиче, обраде камења за калдрму држимо да би за нас пајрацнјоналнија била употреба камења само са горњом потпуно равном и правилно обрађеном иовршином. * На тај начип мислимо, да ће иајцелисходније бити решеио ннтање о томе, какве врсте калдрме ваља да усвојпмо за Бе- ■ оград, у колико то у оиште може да се оцени у напрод, а са обзиром на туђе искуство п наше слабе материјалне прилике и Фактичне потребе. Међу тим. шта ће за Београд са Финансијског гледишта у томе погледу одиста бити најбоље ; то може да иокаже само рачун, на осиову. искуства, које бп се добило обрадом камена, извесне каквоће, на различпт начин, и калдрмишућп њиме мање површнне улица у цељи иокушаја. Овакви нолушаЈи, кад се гра!,е рационално и са разумевањем, дају драгоцену основу при решавању питања о калдрмисању ; те их с тога смотрене општине и мањих и већих ев- ! ропс.;и варошп вазда иредходно и иредузимају. Односно обраде тесаног камена важно је прп томе да се [ примети следеће. Идеал калдрме од тесаног камена бло би тај, да се употреби камен који је са свих б страна потпуно равно и нравилно I -- Живело випо . . ја љета — узвнкивао је по често баш главом чика-Мија, који никада није марао да отеже и онај црви део „многа м — Живеле госпође! — додаје други члан Др. Нпка. Његова лекарека пракс«. нпје била сјајна по оној ,другој половини" — клијената, који лекарске услуге и плаћају. Бацао је жудне погледе на младу Јованку, чнје бп му добро познато златнозвечеће девоЈачко преимућство било довољно за накнаду оне ,друге половине" — клијената — Па једпом нам ваља поћи — бупила се госиођа Селешовица, трудећи се у залуд да јој срдња доликује. — Драга госпођо! — утншкавао је чика Мија — ваљда нећете захтеватп од нас да тако брзо оетавимо овако красно вино?! — Али ми се морамо журита да би стпгли на времо. — На против, — усуди се својим веселим гласом, тврдити Др. Ника. Сад је скоро два, а да до К. . . стигнемо треба нам два п по часа Тамо ћемо се одморпти тек кад варош нређемо дакле ван тошаринске лпније. Одатле да пожуримо и о сутони ето смо на вашем добру. — Тако је, тако — мушки сложно иотврђиваху. — Па докле ћемо онда овде остати? — почињаше из нова г-ђа Селешевица.

пгтесан, а то с тога, што би шпрпна састава бпла сасвпм мала и што би се превртањем калдрме иет пута њена трајашност знатно иродужила. Међу тим како је искуством доказано, да ово последње не може да се постигне, и да се једном саграђена. ладрма може само једном преврнути ; сем тога камен са правилном" обрадом свију површнна песразмерно скупље стаје : то не треба овако обрађен камен пп усвојпти. Мишљења смо дакле, да бн ваљало узети у обзир само следеће врсте калдрме, па са њима само и пробе градити : 1.) Коцге са потпупо равном горњом и доњом површином, а оштрнм, равним п правоуглим ивицама. Осгале стране пзрађене само у толпко, да иснунчења или пздубљења пе пзносе више о 1 сантиметра. Сграна коцке 15 -20 сантиметра. 2.) Коцке као под 1., само с тиме, да доња површпна буде паралелпа горњој, а иначе обрађена као и бокови. Доња површина може бптп мања од горње, али пе испод половнне исте 3.) Прнзматично камење са обрадом као што .је нод 1.) наведено, а са димензијама: 10—16 сантпметара за ширину, 20—32 за дужнну и 15—23 саитиметра за висину. 4. Призматрнчко камење са димензијама као што је под 3.) казато, алп са обрадом као под 2.) Доња новршина не сме бити мања од % горње. А за калдрму од ломљепог камена : 5.) Полигонално »камење приближно једнаке величине, са рапаво обрађеним странама. Доња површнна приближно паралелпа горњој и не мања од 1 / 2 псте. Горња површина да није мања од 300 сантнметара. а нн једна страпа да јој није дужа од 25 ни краћа од 7 сантиметара. 6.) Домљен камен без икакве обраде, само дотеран на прнближно једнаку величину, Горња површина да није мања од 250 до 300 квадратних сантиметара, н да нема ннједну страну I дужу од 25 нн краћу од 5 сантиметара. Свакп камен дл има ј своје лежиште. | Од побројаног камења имале би се учинити пробе, кал| дрмисањем ноједпних новршнна, п то ч само тесаним кдменом, само ломљеним и мешаноОд иравнлног камења треба ирп том у равнијпм улнцама употребитп камеп веће. а у стрменпјим мање шнрипе. Редови да се нолажу управно на правац улице, а на раскрсницама само дијагонално. Колпко може сада већ ириближно да се оценп, изгледа да би, за калдрму од тесаног камена. био за нас најкориснији камен са обрадом као под 2 ) и 4.) а један квадратни метар такве калдрме по свој нрплицп не бп више коштао од 12—14 динара. Грађење пак калдрме од ломљеног камена можемо прпближно узети да неће впше стати од 5 00 дшгара 1 квадратни метар, са дотеранпма од 3 динара са обпчннм ломљеним каменом. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

— Само док подрум донусти, —шали се трећи члан мушког колегпјума гојазни учитељ Даза. — Драга моја, овако изврсног токајца узалуд је тражитп код нас; тако леиог кристалног вина нема на далеко, бар мн смо га жудни,... Господин Селеш пмао је ту „ретку особину" да је волео свако добро вино и увек био готов да бескрајно декламује о превеликој заслузи нраоца Ноја и нрекрасним својствима винове лозе. И овог иута не бн се само на овоме његово доказивање свршило, да га г-ђпца Јованка не ирекиде речима: — Боље је да понесете некп број боца, па да се не бавимо овде дуго— Изврсна мисао !... Живела !... закликташе браћа ко пз једног грла, и мало је Фалило па да у одушевљењу своме подигну мало леиу домпшљанку. Али се чика-Мија снужди од једном. — Шта Је сад опет чика-Мијо ? -- Држава.... Онштина.... Ах, та оне ће ми најзад и крст мој појести. Не можемо у село вино носити. Проклета трошаринска качкета затражиће нам да у К крчмарину плагимо. Пред овако јасном сметњом, пред изненадним и големим јадомједпог непоколебљивогћудљивца, ко бн смео и помислити да. помене како се и крчмарина може платити па да оиет впно не изгуби ништа од сласти своје. То доказивати значило би учи-