Београдске општинске новине

ГОДИНА VIII.

— 15 —

БРОЈ 3.

бора, иоротника и оцењивача војинх набавака, сва трп за ону годпну. Чим се порескн одбор конституише, иристуниће своме раду, а грађанству ће се издати нарочита објава. Пове$ава ое. У седници 12. оов. мес. општпнски .је одбор акламацијом усвојио предлог преседништва да се ноћна стража повећа са још 20 чувара. Кад би средства оиттине допуштала, повећање ово било бн много веће ; али и овако за јавну сигурност урадиће се доста и тиме што је председништво већ нашло одзива код државне власти да се служба чувара доведе у сагласпост са службом варошке жандармерпје те да редовно стражари што већи број лица. Кварталници. Усвојен је и предлог да се за свака ноједипи одељак варошкп постави нарочити орган којп ће стајати под кметовским помоћницима н вршити падзор по квартовима. у погледу свију оних сиољних послова, који данас ирипадају онштинској власти а леже у пнтересу грађан•ства или саме оиштине. Оставке. Општннски Суд уважио јо оставку одборппцима : г.г. . Ј. Михапловићу, Ђоки Николајевићу — Хаци, Днмптр. Ћирковићу п Мплошу Обркнежевићу. Тако истс и општински одбор уважно је оставку члану суда г. Ннколи Вулковићу. Ова упражњена места попуниће се на збору. који ће се држати 28 ов. мес. а том пршшком пзабраће се и још један трећи члан оиштинског суда.

У КАКВОМ Ц0ЉУ

Да ^у наши и мањи и већи иослови ои штински до сада врло слабо напредовали о томе је и у јавностн толико просуто раз" говора да би најбоље било и не иотрзати I ту немнлу околност. Али у гстннитом по- ! гледању на стање стварп; у искреној жељн да се живљим радом надокнадн оно што се раније није могло постићи; и више од тога, у правилном схватању дужностп и

одговорности, коЈа од сада лежи на онштннској управи — не само што је корисно него, је и насушна потреба, јединн пзлаз с рачунаљком узрока из нрошлости стварати услове за плодан рад представништва у будућности. „Искуство" не сме бити само варка, да се у празном разговору употребљује а у стварном раду ноука његоваслабо примењу.је Јер ако игди оно данас у општини искрено желећи побољшање свеукупних прилика, мора се отворенпм очнма гледати на прошлост и радовима приступати нравнлном проценом стања у коме смо. Један ед првих узрока из ирошлости што администрацвја општинска у свима гранама својим није ни приблнжно могла задовољити захтеве грађанства, ни потребе варошке, несумњиво је лежао у томе што ни.је било правнлне иоделе и потпуие организацпје посЛова, нити редовног рационалног усавршавања начина но коме се врше свеколике дужности. С проширењем права онштинскихвласти, но данашњем закону, проширене су уједно и дужности, па у колико су тиме увећани редовни и свакодневни нословн свију одељака општпнске администрације, у толико је потребније да се створи могућност да сви послови теку уредно и нравилпо, да не буде застоја ни велнких на штету мањих, нити ситних на штету великих послова. Јер у нитању о побољшању општинске администрације , колико су важне велике реФорме варошке, од толиког је истог ако не и жовотнијег значаја, отправљање јавне службе, вршење оних редовних текућих послова који стојеутесној вези са толиким личним иитересима грађана (н. нр. суђењс, одржавање здравственпх мера, свршавање техничких уличних радова и т. д.). Према овоме, потребно једанова организација буде потпуна, да и редовнп нослови иду својим нравилним током а и периодичнн радови, велика предузећа (реФор. варошке) да се развијају што снажније. Да бн се ово могло посгизавати, мора се пре свега особље општинскога суда допункти у колико је најпотребније за све гране данаиље надлежности онштинских власти, а за тим одмах да се приступи реорганизацији послова

7 овом циљу, општ. је одбор иредусрео мисао преседнпш. да се на првом месту подела учини између чланова општинске управе тако, да од сада 'Јри члана судска деле послове на главне гране : Финансијску, оудоку и управну, те да иредседник општпне као главни кмет и старешина не улази непосредно н у свршавање најсићушнпјнх послова, као што је то до сада бивало, него да му остане впше времена. за веће интересе и послове, за питања о предузећима и реФормама варошким Кад узмемо у обзир да од сада предстоје непрекидни велики послови; да ннгде у свету старешина једног вел. надлештване нздаје пеп средно налоге овоком поједином органу (него се то чини преко шеФова одељака); да старешина сам не може нп надгледати, ни исправљатн, ни одговаратн, нити најзад стићи личио на све страпе ; — кад све то узмемо у обзир, и не изгубнмо из внда да ће од сада општина имати и мпого више прихода те из њих подмпритн незиатно веће издатке, — одлука представништва јесте први корак да послови општинскп пођу на боље.

ИЗ СТРАНИХ ОПШТИНА Трамвај у Солуну. Недавно јавилисмо да је знаменити Хамди-беј добио повластицу на грађење трамваја у Солуну. Сада се воде преговори кзмеђу њега и једне групе енглеских каииталиста, која нуди Хамди-беју да повластицу ирекупи. * Трамвај у Солуну нмаће ту тешкоћу што су тамошње улнце веомо тесне баш у оннм крајевима који су иајжављи и пренасељени. Алн по мпшљењу повлашћеникатрамвај ће имати и врдо велпки уснех од линије која ће дуж иристаништа, преко самог ке-а, везивати старо — варошки живот са тако званим „новпм Солуном." Овај нови део варошп иростире се крај самог мора, а удаљен Је од варошп прилично. На њему су многобројни домовп богатих солуњана, подигаути у моДерном европскоМ стилу а окруЈкени нрекрасним вртовнма, као правп летњиковци. Тамо живе каниталисте солунске, а свакодневно излази маожина света да се место кужне атмосФере солунских улица, наудпше свежа зрака.

Дође и тај тренутак. Али још се даме не беху огрнуле својим тешкнм бупдама, кад на Једаред разлеже се очајан узвпк бедног чика Мнје — узвик, какав се јавља кад нам ко-год срце цепа ча комађе Скрушеннм п страховигим лпцем држао је чика-Мија боцу; час је спуштао једну, час нодизао другу, трећу, иа оиет прву итд. Трчао је код другнх саоница и шшао редом боце. У нрестрављеноЈ дружининп овлада мисао да је чнка-Мија — излудно. Др. Ника први се злу досетп. Диже једну боцу, али је брзо и нспусти. Боца је била врела. Као разјарени лав шчепао је чика-Мија за гушу гоетионичког момка. — Несрећниче, шта си учннио с боцама — продера се на-њ од једном. као суманут. Преплашеном момку клецпуше колена. — Милости.... ви го....сиодиие, мо... — Говори, или ћу те удавитн — Ладне су биле. — Па си загрејао, је ли? Говори! — беснпо је чнка-Мија, попустпв мало гушу Јадвоме момку. — Не! — Него шта? —

./1адна је била вода, на сам.... Па си ? — А ? Па сам просуо и налпо другу.

— Општино!.. Државо!... пропиштаоје скрушенн чика-Мијв. * * Кад бнх знао да пред св. Петром нису велики греси ако ко за живота свога не радо плаћа трошарину, царпну и друге дације, молно бих се милостивом Богу да чика-\''ија даде рајскога наееља- Та он је ипак био добар човеч; а што је умро без тестамента, не треба мпслпти да је тиме на последњем часу хтео побећи плаћање такса, него је желео да га наследим ја — најблнжн и захвалнп синовац. И свећу сам му придржао. Његове последње испрекидане речи беху:... држава .. општпна. . свуда пна сваком месту.. ах ■еданаЈеота заповеот. *).

*) О вј приповетчицу ваљало би посветити онима који радо прелаве у Земун а царину не радо плаћају. Пр. Слагача.