Београдске општинске новине

БРОЈ 5.

— 26 —

ГОДИНА VIII'

5.) На улицама, које остају без калдрме, да се прелази на пешачким стазама каддрмишу, калдрмом од дотераног ломљеног камена. Са обзиром на то ноказује се сада следећи рачун: Ка 1). За грађеље 120.000 т 2 а 9,45 = 1,134.000 дин. за Финанспрање зајма 7*/ 2 °|о 85.050 дин. Сиега да се извршн зајам у сумн од 1,219.050 дин. а на ту суму. по 5 °| 0 и са роком испдате од 30 година, додазн годишље у име ннтереса п одпдате : а.) Грађење 1,219.050. 0,0650876 = 79-345,04 дип. Томе. ваља сада додати јоште : 6.) За оправку и обдржавање калдрме 120.000 т 2 а 0 20 = 24.000,00 дин. в.) За чишћење и разгртање улида 120.000 иг а 0,05 = 6.000,00 дин. г.) За нолнв. улпца 120.000 т 2 а 0,02 = 2.400,00 дин. укупио дакле 111.745,04 дин. мора да се стави у буцет за ову калдрму. Ка 2,) Од 120.000 нг калдрме од дотераног ломљеног камена, да се гра/ш сваке године 24.000 т\ дакле ио 1 / 5 , како ће за 5 година и ова калдрма бити довршена. За тпх 5 година нмада бп се дакле стављати у буџет сума од а.) За грађење 24.000 т 2 а 4,95 = 118.800 днн. б.) За оправку и обдржавање 24.000 т 2 а 0,18 = 4.320 „ в.) За чпшћење н разгртање 24.000 т 2 а 0,05 = 1.200 „ г.) За ноливање 24.000 т 2 а 0,02 = 480 , Свега 124.800 дпп. Ка 3) Чим се нзвршп каддрма под 1.) добија се камен за 24.000 т 2 калдрме од 4 обичног домљеног камепа, која се моаее одмах п нзвршпти. За то бн било потребно а.) За грађење 24.000 т 2 а (3,15-0,90*) = 2,25 д. = 54.000 днн. б.) За онравку и обдржавање 24.000 т 2 а 0,17 д.= 4.080 дин. в.) За чишћење н разгртање 24.000 т 2 а 0.05 д.= 1.200 дин. г.) За полнвање удица . . 24.000 т' а 0,02 д. = 480 дин. Свега дннара 59.760 дин. Међу тпм пошто остаје јоште камена 120 000 — 24.000 = 96.000 т 2 а 0,15 т = 14.400 т 3 , који бп се могао нродати за друге цељп ио 2 дин. од 1 т 3 , то одговарајућу суму од 28.800 дин. ваља од горње суме одбпти: те остаје, да за ову калдрму ваља избацити само суму од 59.760 — 28.800 = 30.960 динара (што управо чини 1,25 дпн : од 1т' 2 ), а сваке идуће године за обдржавање н др. по 5.760 динара. (наставвће се )

V 0 ХЕМИСкОМ САСТАВУ В0ДА београдоких и околине београдске аналиоаних приликом хидролошких штудија у Макишу

Извештај г. Др. Марка Т. Леко члана иододбора за извршење н. водовода. (Продужење) Приликом хидродошких штудија у Макишу, год. 188 8 4, „Технички одбор" наше општине упутио ми је као чдану истог одбора, повећи број разних вода, ради хемиске анадизе, давши ми у номоћ н хемпчара г. Бранка Ановнћа, предавача београдске реалке, да у друштву поверени нам иосао извршимо. Хемиски састав аналисаних вода издожен је у ирилозима под 1, 2, 3 и 4 н то: 1). Анализе подземних вода у Макишу са 18 разних места у 22 нробе. 2).Анализе вода „Белих," „Топчидерских," бунара општинског испод вој. сењака, бунара Фабрпке Тободара п Друга, извора у усеку иза Вајферта, „београдских чесама," „Репшпта," Саве и Дунава. Свега 19 проба. 3). Аиалнзе вода београдскпх бунара из 73 разна бунара и 4). Табеларно упоређење свију ових анадисаиих вода. *ј Цена новог кеаиена 8а 1 т~ ка ди н. 1 тзј.

Из тнх прилога види се, каквога су хемпскога саетава аналисане воде. Од свнју аналисанпх вода поглавнто нас за сада интересују мавишке подземне воде п ја ћу овде укратко да изнесем какве су те воде у опште Пре тога нека мп се допусти да кажем само неколнко речи о нашим бунарским водама. »Техннчкн одбор" наше општине чпнио је носма'1 рања на 73 бунара. Боде свију тнх бунара анадисане су. Бунарске ноде у варошп анадпсаие су иогдавито с тога што је ово била згодпа прплика, да се сазна састав вода повећег броја наших бунара у разнпм крајевима вароши, те да се види у којој је мери земљиште београдско исиуњепо продуктима, којп су постали распадањем органскпх матернја. Као што се из ирилога под 3 впди, састав наших бунарских вода врдо је разлнчан. С изузетком неколпко такнпх вода које су у осталом ван варошп, па Еенглезовцу и Врачару, готово све остаде имају тодико шадитре, соди, креча, ма] незпје, органских материја, азотасте кпседине, амонијака н т. д. да се не могу нитп а иису нп за прање, кување птд. Већ на први поглед, састав нашнх бунарскнх вода очигледно иоказује, у којој је огромној мери земљнште београдско пснуњено продуктима распадања органскнх матерпја. Примера ради навешћу само ово: Чисте аодземне воде п изворске воде редовно немају више од половине грамд чврстих матерпја, растворених п суслеидоваинх у једном литру воде. Међу аналисаним бунарскпм водама бндо је и таквих, у којнма.е у једном литру нађено више од 5 грама минералних п органскпх материја. У пеносредној близпнп код мношх бунара налазе се нужници и помијаре, које непрестано воду у бунару све више и внше погане. Одстојање нужника н номијара од поједпнпх бунара нзложено је такође у табеларном прегледу анализа бунарских вода. О квалитету макншкпх иодземнпх вода имам да кажем следеће: Макпшке подземпе воде ио своме саставу долазе у ред тако званих „тешких вода" или „тврднх вода- т. ј. садрже доста креча п магнезпје. Такве су н чувене „Беле воде." У оиште пзворне п подземпе воде у око.шни Београда, због кречног терена, не могу нн бити „лаке (меке) воде." То је главна махна свнју наших подземних н изворских вода, које су до сада анадисане. И топчидерске воде, које су иначе но своме саставу и физичкнм особииама без икаквих махна, „тешке" су воде. Но за то, пгго су „тешке," оне нису ни уколико шкодљиве н могу бити изврсне за инће алн за другу потрошњу, као за прање, кување, иуњење парннх казана итд. у колико су „лакше" у толико су боље. Што већу количину креча и магнезије нека вода садржи у толико је „тежа," и према томе да би се изразило бројевима, колико је која вода „тешка" илп „лака," усвојени су нзвесни степени, названи „степенима тежнне," иди „степенима тврдоће" којих нма разних, а најобичнпји су „немачкп степенн тежине." За оншту унотребу, а п за ниће, узима се да вода не треба да има више од 18 до 20 таквпх „ немачких степепа тежпне," а то значи 18 до 20 мерљпвих делова креча и магнезпје у 100.000 делова воде. Макишке иодземне воде узете са разнпх места имају . . 20,06 до 32,8 „немачких стенени тежнне," „Беле воде" 21.9 „ „ „ „Топчидерске" 20.9 до 21,5 „ „ „ „Бун. оишт. иснод вој. сењака 21,4 „ „ „ „Бунар Тоболара и Друга 20,1 „немачких стененн тежине." „Наше чесмене воде 16,85 до 18,1 „ „ „ „Реииште" .... 15,3 „ „ „ Савска вода 8,45 „ „ „ Дунавска вода .... 8,81 „ „ „ Као што се внди, најлакше су савска п дунавска вода, а и пначе оне садрже пајмање количипе растворених чврстих материја. При свем том, за речне воде не вредн правндо, да у кодико садрже мање растворених чврстих материја, да су у толико чистије; јер код речних вода, иошто су отворене, нема никакве сигурности да су увек чисте, нарочито шго у речним водама може најлакше да се нађе н но здравље одвећ опаспнх материја. (Наставиће се.)