Београдске општинске новине

ГОДИНА VIII.

— 31 —

ВРОЈ 6

3., Кус тпх водл' мало се разлнкује од куса .Белих вода" ко.је су чувене. II ако мало нодсећа на тврдоћу, опет нас у томе трпш то. што се и тај траг пеиријатма куса брзо губп. Земљано-металпчап (гвожђани) кус нстакао се само у водама нз рупа према Савп, а из рупе ХП, само онда, кад беше сумње да је загађена водом са поврншне. У осталом хемијска анализа тих вода не показује знатне количоне гвожђа, јер по аналитччким таблицама г. др. Марка Лека нзлази, да је у неким Макпшким водама мање гвожђа, него у Сави п Дунаву. '4.. II резултати хемијских аиалина могу задовољнтп. Баш да се прбцењује*п по старом, напушгеном начину — т. ј. но неким крајњим, утврђенпм колнчинама, појединнх састојака и сум?са - ииак те воде нису за осуду. То вели и знаменити игпјеничар ПетенкоФер, а и моје је скромно мнење псто тако — већ 6 тога. што у тнм водама управо и нема сумњивих количнна појединих сумеса. Ако те воде по хемијској констнтуцпји заостају нза иланинских изворских вода, то је тако исто нриродно, као што је природно, што у томе ногледу надмашаЈу воде Београдсвих бунара. 5., Тврдоћа тих вода премаша истпна хемијски и индустрп скп дозвољену границу (20°), али је то са свпм нрелеванIно за Ишјену. Тврдоћа свнх тих вода креће се између 22—23 а то је мера, на кују се човек врло ласно павикне, и коју веома добро подносп. Та мера тим је безоиаснија, што долази искључиво од бикарбоната — н то нарочито од бикарбоната креча. — Да су то сулФати, или да је магнезија јаче заступљена, могло бн битп сумње, да ће така тврдоћа алтернрати органе за варење н тиме шкодити здрављу. Осем тога теши нас у томе и то, што се зна, да се тврдоћа такних вода уз пут јако губи. па да ће према томе н Макпшка вода у спроводним каналпма нзгубити од своје ирвобитне тврдоће. Да је то тако показује она грдна разлика нзмеђу укупне. сгалне н пролазне тврдоће. Најиосле ваља сноменути и то, да и меке воде имају својих рђавнх страна (растварају оловне цеви) ; да оиет има врло кусних, чистих 11 здравих вода с таком тврдоћом (н. нр. Карловачка чесма и извор на Стражилову нмају преко 19 |Ј ); да ће се сама иубдика брзо научити, како да се у домаћој нотребн н с тврђом водом послужи; и да рацпонална Игијена и не жели, да се велпки индустријски етаблисмани оснпвају у самој вароши — дакле у подручју мреже за водовод. За наше нрилпке је њнхово место дадеко низ Дунаво, а у Дунаву је доста меке воде за иидустријску нотребу. 6., По бактеоролошкој анализи може се рећи, да су те воде чнсте од кужннх и сумњивих клица — а то је управо најЈлавннје. Добре чпсте воде пмају највзше 200 живих клпца у једном кубном сантиметру, а међу њнма је врло мало разних врсга, п врло мало таких, које растварају стинуту гелатнпу. Према томе је вода 1-а веома чиста н здрава вода (34—0) н наДмаша у томе ногледу чак и ,Бзле Воде-'' У уиоређењу са Савском и Дунавском истиче се јога већ.а разлнка у њеиу корист. То је важно већ и с тога, што се зпа, да се баш вода огворепих корнта ласно оку-кп (и. нр. људском ногани), на кад већ обичне клице нмају услова за. свој напредак у њој, нмаће га и кужне. Ко опет помишља па Филтровање речних вода, н на помоћ с те стране, тај с«* вара у тачном дејству Филтара и заборавља, шта они коштају само док се саграде, а камо ли за време издржавања. - Бактеоролошка аиалнза воде, нз руие Но. XII. псиала је, нстина, неповољно, н то је једина тамна тачка ових резултата Та окошост. тако је пзненадиа и неочекивана, да се у нрви мах иомншљало на иогрешке прл црплењу и.1и нри расаду културе на гелатпну АЉ кад се н другом анализом потврдио ирвобит ш резултат, поче се сумњати на другн .један узрок тој појавп. Према свима ириликама, које су тада садејствовале, може се <•. некнм правом тврдити. да ,је — бпло нрп бушењу, бпло нри црпљењу — досиела иовршна макншка водг. у упуграшњост тога бунара, н да је то узрок неочекиваног резултата бакт 'оролошке аналнзе. Према ог.нм разматрањнма моје је мишљење у питању београдског водовода ово: 1. Како нема довољпо нзворске воде да подмирн све потребе грађанства, а како иије савегно уводнти комбиноваи систем, то се мора са свнм аистраховатн од те врсте воде за водовод. Досадање чесме могле би се иовратнти п разредитн, алн у овом облнку, како су дапас. 2. За речну воду нисам нпкако — н то све дотде, док

буде бпло и најмања изгледа, да ћемо моћн доћи до добре воде из затворених басена — дубоко испод непробојиих слојева нашега земљишта. 3. Сав је изглед, да ћемо у Макпшкој котлини добити довољну, сталиу количину чпсте, добре п здраве воде Пре него што би могао о томе изрећи свој коначан суд. бнло бп ми нужно, да новпм бактеоролошким анализама утврдим, да су последње анализе воде из рупе ХП. нснале иеповољно само с тога, што је у бунар улазнла вода која се ноМакпшу разлила и тамо устојада. 4. За стално решење тога нитања нште се читав низ бактеоролошких н хемпјских анализа. 5. Ако се доисга докаже. да су те воде засада непрпкорне, није још доказано, да ће оне таке и остатн. С тога ће нам бити друга најглавннја брига, да оие бунаре, из којих будемо црнели, нотпуно изолншемо од прптока и оцеђивања са новршине Макишке. То је истина скопчано са великим тешкоћама ади се даје — бар донекле инак нзвести У новије доба ираве се за ту цељ бунарске посгаве од кована гвожђа 6. Још би боље бпло, да се цео Макпш дреннра и исуиш. Докле год је над нзворнма наше воде мочари и блатуштина — Дакге трулежн и гњндадине — ннсмо сигурни, да ће пам вода у свако доба бнти чиста, укусиа, добра п кдрава. ПРВО МИШЉЕЊЕ др. ПетеркоФера Проба воде, ко.ју је председник техничке комисије за истраживање воде, проФ. М. Јоснмовпћ, овамо послао, предата је била краљевском заводу за испитивање, који стоји у везп са хигијенским институтом. Резултатн находе се у ирнлогу I (види прилог 6 извештаја техничког одбора). Отуда сдедује, да са хнгијенског гдедпшта тој водн не може ништа да се замерп, и мора да се коисгатује, да пема нпкаквих шкодљивих састојака. Што се тиче тако зване тврдоће воде. то би се, са ногледом на ноиеке техничке цељи, могло пожелети, да ,је она нешто мања; међу тнм, без приметних штетннх иоследнца, у многим нределпма уиотребљује се и знатно тврђа вода. У Минхену и његовој око.шни н.е налазн се никакве мане води од 20 стуиања укупне тврдоће п нарочито нек■ велике ннваре сдуже се таквом водом. У Енгдеској иоједине вароши употребљавају воду од 30 и више стунања тврдоће. а друге имају онет веома меку воду. Вг. ^е!ће1) , негдашњи Ме(1јса1 ОШсег за СИу у ./1ондону, ради сравнења нспитпвао је здравствене односе енглескнх вароши, које су сиабдевене веома тврдом водом, и такових које употребљавају веома меку воду; иа пиј.е могао наћи никакве раздпке на штету тврде воде. Што се тиче употребе воде, која се за Београд има у виау и за оетале нотребе сем пића, ту има да се уз.че у обзир да њгна тврдоћа. долазн у главноме од двогубпх угљокисе шх солп креча н магнезнје, дакде од тако зване ирелазне тврдоће а ова може дако да се отклопи плн кувањем, нли на обичној темиератури кад се дода само нешто кадицијум хидрата. Према томе вода, која је овде нспитана, добра је како за ппће, Тако и за остаду употребу. Међу тим ири снабдевању водом иије само меродавна каквоћа воде, но и њена кодичипа. За варош као што је Београд. не сме се рачунати мање од 150 лптара воде дневно на сваку гдаву, укуино за ниће н остале потребе. П рн сиабдевању Беча планинском изворном водом држало се, да ће бити довољно 80 лптара, међу тим сада се тамо опажа јака оскудица у води, па од времена на време усљед тога настаје и читава кубура, тако да сад мора да се добавља јоште друге воде. Даље, потребно је да вода у водоводу какве вароши стоји *