Београдске општинске новине

б дин. 3 дин. 9 дин.

Педеља 18. фебруара 1890.

Цена је огласвмп 6 днн. нара од врсте Претплату ваља слати упутницом на општниски суд а све кореспонденције на уредника РУ1СОПИСИ НЕ ВРАЋАЈУ СЕ Ненлаћена нисма не нримају се.

ЛмЛЛ..,.,,,,,,.-#

,.„Лк.|Ж»||(1| ЈРкАлћ,,

ЦЕНА ЗА СРБИ.ТУ : на годину за пола године . . ... ва стране вемље на годину .

НАРЕДВА Од неког врсмена све сс вишо дешава да многи продаваоци зелени и других дневних намирица, не вргае продају на пијацама, него на штету оних пијачних продаваоца, који се тим занимањем стално I баве, и као грађани сносе уредно све и државне и општинске терете, — залазе из куће у кућу, и тако продају чине без плаћања пијачне таксе, а продају на нодопуштен начин и оне намирице, ноје подлеже лекарском прегледу. Тако исто, што се још мање може допустити, догађа се да у домове грађана из дана у дан улазе и разне варалице, који под именом ииљара проводе често живот у преварама или у правом беспосличењу. Цродаја животних намирица може се врншти само по дућанима и пијацама, а свако торбарење, у вароши и по кућама, законом је забрањено. Према овоме, Суд општине вар. Београда, позван и тачком 13. члана 36. зак. о општинама, да и у овом ногледу штити ннтересе општине и грађана својих Обзнањује: Да продаваоци зелени и других животн"х намирнипа, Спиљира и пиљарице) било да оу овдашњи грађани или да долазе са стране, од сада продају могу вршитк само на пијацама. Ко год противно овој наредби буде поступио, казниће се по закону. Од отране Суда општине вар. Бзограда 10. §ебруара 1890. год. ПБр. 141. НА ОПШТУ ^ОРИСТ Наредба оиштинскога Суда о чишћењу димњака, коју доносимо на последњој страни, даје нам повода да проговоримо неколико речи. Једна од врло великих опасноети ио свако насељење, за цело је опасност од пожара, која је по већим местима увек у толико јача у колико је насељеност гушћа. У овоме, без сваке сумње, ваља гледати разлог што је и самим законом о општинама предвиђено да је локалне власти дужност бринути се за предупређивање пожара а тиме и за снречавање оних ужаса и големих штета, које би неминовио бивале све то веће, кад не би имало средстава за ироређивање несретних случајева. Да одговори овој својој дужности, и у колико силе допуштају за јавну безбедност створи што више јемстава,

општина престоничка организовала је још. 1883. сталну пожарну чету, а с повлашћеннком за чишћење димњака уговорила да рад врши уредно к ио сгалној такси коју општинска власт прописује за све врсте димњака. Од оваког уређења брзо су се показале многе користи, а међу њима нарочито ове: а) Створена је могућност да се димњаци по свима зградама варошким чисте уредно а да се грађанство (свакн домаћин за се) не мора да брине. б) Сведена је одговорност за тачносг пос:ла т. ј. за неуредно чишћење на самога повлашћеника в) Обезбеђено је грађанство од уцењивања, које се јавља увек кад за посао нема утврђене таксе. г) Откдоњена је у велико опасноет од пожара, којн се по најчешће рађају из димњака, кад се овп уредно не чисте. Организацијом службе за тачно и редовно чишћен-е димњака , онштина није дакле тежила да створи себи новчане користи (ма да приход од ареиде служи одиста на олакшицу одржавања пожарне чете и набављања потребних јој справађ него је главни смер био и остао тај, да се чишћење димњака повери једноме одговорном лицу, то тако увек буде стварне могућности да рад тај течо под строгим надзором власти, и у.-потребној правилности, Из овога што смо довде рекли, као и из онога што смо ир. год. у 43. бр. листа показали, није тешко увидети, дајеуредно чишћење димњака па начин како се то и код нас врши од више година, врло корисна па и спасоносна мера по јавну безбедносг. И по томе у колико је општинској власти дужност да бди над одржавањсм заведених установа, толико је исто, ако не и више, потребно, да и грађанство узме удела у старању да мере локалне власги, које служе на оашту корист крче себи пута до потпуног успеха. Другим речима, потребно је да грађацство и само потпомогне да се правилно врши оно што се наредбама утврђује: да не допушта у домове улазити п димњаке чистити и онима који немају при себи карту овлашћења, који нрема томе покушају варалички и без одговорности вршити један јавни посао без подношења икаквих терета. С иовлашћивањем овога јавног посла до ззкона о самоуправи општинској, ишло је много теже, из узрока, што је општинска власт предавала право посла али ни]е имала моћи да сама спречи све оне, који на штету и грађана и повлашћеника, кришом кушају бесправно вршити чишћење димњака и на тај начин изигравају једну опште корисну установу. Али данас