Београдске општинске новине

ГОДИНА VIII.

— 91 —

БРОЈ 14.

Да би се ово избегло треба издатн наредбу за ширину наилатака — шииа — за теретна кола према количини терета који возе. 'Гом наредбом требало би забранити да тегетна кода имају ужи наплатак — жину — од 8 сантиметара. Она кола која иосе од 2000 до 8000 кила да морају имати наплатак од 8 сантиметара ширине, а она која носе више од 3000 кила де несмеју имати нанлатак — шину мање ,од 10 сантиметара шириие. Ако бн се овака наредба нзвршила наша би калдрма за годину или 2 дана дуже трајала а била би боља и подвознија." Пошто је у последњој седници начелио усвоЈено да се иоиравка калдрме у изложеним улицама мора ове године у интересу трговине понравити — решено : да се одмах раснише лицитацнја и све ио реФерату грађ. одељења извршн, но с тим да тротоари буду саграђени према усвојеном профилу. VIII. По саслушању студије техннчке комисије о грађењу нове калдрме, одлучеио: да се решавању комисијских предлога приступи ирвог редовно' 1 састанка.

ГРАЂЕЊЕ В0Д0В0ДА Последаа студија техничког пододбора о начину за извршене новог водовода

(НАСТАВАК) Да у случају потребе тражи обавештења, као и да нзда наредбу, да надзорна комисија сем редовних месечних извештаја, у датом случају поднесе нарочнти реФерат, ио једном или по свима пословима, што се на грађење водовода одноСе; и најзад Да сам одобрава лицитације, погодбе и уговоре за све набавке или иослове, који прелазе суму од 10.000 динара. Као и да проучава и одобрава веће измене у нројекту и предрачуну, за које ће му се морати предлог иоднети, Грађење водовода у сопственој режији, а на начин као што га овнм технички одбор предлаже, могућно је међу тим сигурно и економно извршити само у случају ако занепосредно руковођење грађевинским пословима при томе, Општпна има нли нађе каквог иризпатог и сигурног стручњака, са нотребннм искуством у иословима ове врсте. За вршење тога посла нудио се Онштини сам пројектанат београдског водовода, г. Оскар Смрекер инжињер из Манхајма, већ приликом закључивања уговора за израду пројекта. Одбор је општинскп тада, по предлогу техничког одбора | нашао за умеснпје да одвоји ннтање о изради појекта, од ни- ] тања о руколођењу грађењем. Међу тим, на састанку својем од 15 II. 1889. год. на којем је Одбор општински усвојио уговор за израду пројекта, решио је уједно у начелу, да се и руковођење грађењем повери г. Смрекеру, на је овластио нредседника општине и технички одбор: да ио тој ствари наставе нреговоре са г. Смрекером, а по постигнутом споразуму састављени уговор да поднесу на решење. При томе је само тражено, да се такав уговор има закључитп у границама тадањих г. Смрекероиих захтева и понуде од стране техничког одбора, а нод што повољнијим услокима за Општину београдску. Технпчки је одбор поменутом приликом већ дао своје мишљење о томе, из којих би разлога било умесно и корисно да се и тај посао г. Смрекеру новери. Прн томе су поглавито били меродавни следећи обзири. Г. Смрекер је до сада са успехом самостално пројектовао и извршио повећи број водовода у разнпм европским варошнма а данас ужпва светски глас као стручњак за такве грађевине. А са друге стране опет и технички одбор имао је нрилике, при досадањем раду својем са г. Смрекером, да се увери како о стручности, тако и о потпуној ноузданостп, солидности и лојалности његовој у послу. Сем тога вазда је најкорисније при оваквим пословима да грађењем рукује псто лице, које је и пројекат израдило. У корист г, Смрекерову говори и то, што и он сам жели, да ради у сноразуму са нарочитом стручном комисијом и под

надзором нсте, а изриком тражи, да нема личног учашћа у новчаннм нитањима, као и при решавању, којим ће се предузнмачима и лиФерантима поједини нословп издавати. Он је сем тога вољан, да потпомогне Онштину у њеној намери, да прп послу око грађења водовода претностави техничаре домородп.е, те и сав свој труд уложи око тога, да се употребљени инжењери довољпо успособе п за носао око одржавања и употребе водовода Па најзад неће бити без значаја ни то, што је г. Смрекер пореклом Словенац: те можемо с правом очекивати, да ће наш посао много искреиије вршитн, но што би то други који странац чинио. Препоручујући већ у својем извештају од 15. II. 1889. год. г. Смрекара за руковаоца, грађењем водовода, техничкп одбор изложио је, у чему н за што није могао да се сложи са тадањим захтевима његовим ; а обележио је од своје стране и услове, под којнма би се могао уговор за руковођење грађењем закључити. Г. Смрекер је на основу тадање евоје понуде тражио за сабе личаи хонорар од 4°/ 0 од укупне на грађење утрошепе суме. А сем тога захтевао је, да Онштина нлаћа његовог стал. ног застуиника, да ноднесе трошак за селидбу овога, као и за његове (г. Смрекерове) доласке у Београд за време рада, а обојицу да ослободиод свију лпчних плаћања држави п општини. Према тим захтевима, а ирема суми од 17 2 мплион дин. на чисто грађевинске радове, за које се 30 месеца времепа предвиђа, изнела би укупна награда г. Смрекерова; 1. За израду пројекта 1°/ 0 . . . 15.000 дин. 2. За доласке г. Смрекерове у Београд, иутни трошак и дневнице рачунате по нормама немачког пнжењерског дружења, за 2 и по године, по 6 пута у годиии најмање, свега за 15 долазака по округло 1.000 дин. .... 15.000 днн. 3. У име личног хонорара г. Смрекеровог 4 °/ 0 60.000 дин 4. Плата његовом стадиом застунннку, за 30 месеца по 750 дин. 22.500 дин. 5. За селидбу овога у Београд и натраг 2.000 дин. Свега 112 500 дин. или 7 и ио од укупне суме за грађење у 1 и но милион динара. Технички одбор био је мишљења, да је лични хонорар г. Смрекеров много рачунат, а начелно је био противу тога, да се тај хонорар одвојено рачупа од трошкова за његове долазке и за сталног застуиника, као и да се ово двоје стави Општини иа терет. Исто тако пије био ни за то, да Онштина узима на се ма какву обвезу, у ногледу ослобођавања г. Смрера и његовог заступнвка од личннх плаћагга држави и општини. Што се тпче величине укунне награде г. Смрекерове, технпчкп је одбор узео за основу прописе немачког ннжињерског удружења ; те је са обзнром, на вусту грађевине и на укуину грађевинску суму, предложио, да се тај хонорар може рачупати у 4,7%, од посдедњ •. Према укупиој суми дакле изнео би исти 70.500 динара. Накнадно продуженпм иреговорима са г. Смрекером постигнуто је, те је псти пристао на захтеве техничког одбора, што се тиче начедне стране о саставу уговора, као и начина на који ће укупни хонорар срачунати. У току преговора пак са г. Смрекером, односпо закључења уговора за руковођење грађењем водовода, технички одбор увидео је, да бп за Онштину веома корисно бидо, да се руковаоцу грађењем повери уједпо и организација експлоатације водовода и руковођење истом за прву годину дана његове употребе, а разуме се у сиоразуму са самом Општином, односпо под њеним надзором. Повода овоме нашао је тахнички одбору томе што су и друге општине на тај начин иоступале, и што би то нарочпто иотребпо и корисно било за нас, који за носдове овакве врсте немамо људи са довољним искуством. На пптање о овоме, г. Смрекер изјавио .је, да би такав поступак од стране Општине био нотпуно ц у интересу правилног вршења експлоатације водовода, која нарочито у почетку изискује много обазривости и искуства. Пристао је радо да се и тога посла прими, тражећи за то 10.000 динара у нме укуине награде, где је урачунато 5.000 дннара на путовања и остале трошкове, а 5.000 као лични хонорар. (свршиће се) *