Београдске општинске новине

ГОДИНА VIII.

— 93 —

БРОЈ 14.

3.) У цројекту је предвиђен цреп као матерпјад за покривање кровова на пројектованим зградама. — Како је тај матерпјал тежак, те захтева доста јаку копструкцију крова, то бп требало нроучити пптање : да ли се, уиотребом другог матер^ јала, пеће постићи уштеда у конструкцији крова ? 4.) Како ће се но свој прплици за гориио унотребцти наш домаћм угаљ. а у пројекту је замншљен мађарски камени угаљ, то је питање : да ли је иредложени систем нарних котлова, и за тај случај најрацпоналиији ? С тога, узек у обзир напред у овом извештаЈу ио тој ствари поменуто, треба дсфинптивно решитн сва тамо побројана нптања. као што су : избор система котлова са зиданим огњпштем или без овога, поиећање резерве за шшајање котлова малпм црпкама, апарат за редукомање чврстих састојака воде пре но што се она за произвођење паре унотребп и т. д. 5.) Односно спстема прецизионог крмпла за н рну махину, не треба у се напред в '_зати, јер сем Колмановог крмила нма прилпчан број и других система, који тако псго сигурпо дејствуЈу, а цена им заииси од гога, којп систем уиотребљује дотична Фабрика, из које ће се махина набавити. Завршујући овим свој нзвешај, потнисани благодаре Одбору општинском на указаном нм поверењу. 18-ог јунуара 1890. год. У Београду. комисија за преглед водоводн(_г пројекта деловођа: председник : Н. И. Стаменкови^ М. Јосимови& Чланови: Коста Д. ГлавиниЗз, М. Маркови& М. Милашинови! Др. Марко Т. Леко А. Алекси^ Др. Л. Пачу Св. А. ЗориИ Тоша Селесковиб.

НАПРЕДА^ ДУНАВС^ОГ 1^РАЈА Истина је да постане најзад досадно, кад се че сто попавља Једно исто, али нама се чини, да у разговору о напретку нашега града, не сме бити замерања ако је свакад прва реч нотсећај : да усгалачким радом треба не само свршавати што се може и што је данас потребно, него и накнадити оно гито је у ирошлости ироауштено. Јер да се којом срећом увек правилно погледало на опште интересе, до данас би у програму варошких потреба одавна биле иребрисане бар оне тачке, које се од толиког времена непрестанце у јавности називају ,,првенствене потребе." Овако данас, кад би требало ићи даље и даље, општина стоји пред извршељем тек првпх малих и великих задатака својих, а о установама другога реда> и ако толико исто потребним и важним, није ни мислити ако се за дуже време не буде са свих страна насгојавало и живо радило да градско уређење не тече само својим званичним током, него и иницијативом општом а средствима и другим сем оних, која општини сгоје на расположењу. С овог гледишта удружења за унапређење појединих крајева, могу бити од знатне користи не само по дотичне крајеве, него и по цели град ; а с тога истог гледишта и удружење које је ставило себи у задатак да ради на унапређењу дунавскога краја, колико ће убрзати напредак свога краја, толико ће исто допринети и уре^ењу целе вароши. Ево само две године дана па је младо и слабачко удружење дунавскога краја могло нанизати читав ред посвршаванпх послова ; а сваки онај гра^анин, који промотри данас дунавски крај, признаће да је на унапређењу његовом више урађено од како је удружење постало, но скоро за десет ранијих година. С једне стране удружење је према својим средствима радило само а с друге опет умело је нридо-

бити и већу помоћну акцију да се за развитак дунавскога краја учини колпко је могуће више. У годишњим извештајима својим, Управа удружења овако је пока:Јала главне радове — досадање успехе своје. 1в89_ а) „Знајућн од колпко је важностп за нодизање грађевина ниведација, п од колике је важпости и потребе лакша комуникација за промет — удужење је живо радила на томе да се ускори иивелација ; то је иостигнуто", п тако се више неће толики новац затриавати при подизању зграда, које после остају на брегу као карауле или се затрпаваЈу и изгледају као подруми, Од сада неће имати узрока да гледамо наш крај у развалинама, пуи јаруга, рупа, брегова и другнх сметња. Управни одбор сматра за своју пријатну дужност да на овом свечаном првом редовном главном збору захвали, како општпнској тако и државпој власти на срећно нзведеном овом пужпом а врло деликатном нослу. б). „Да бп, нак, дунавски крај био везан са царинарницом, паробродском станицом и жељезиицом, управо са савскпм крајем, са тпм, тако да кажемо живпм Б -'Оградом, Управни је одбор порадио код општннске власти, те је улица доње градско поље откопана и тпме створена могућност дакшој спојној вези пзмеђу нашег и савског краја, Дунава и Саве, реке, кбјо бу најравниД нут у сав белп свег. Улпца горњс градско поље, Јевремова и Грочанска улпца такође ће се откопавати и до пролећа бпће откопане. в). „Да се преко тако отконаних и нивелисаних улица вежу пешачком стазом од тротоара Једиог до тротоара друге стране улпце. друштво је пзраднло да од оиштпне добпје сав онај камен који се иађе у земљп приликом одкоиавања, кога до сада има у нриличној количини, а кад се отконавање изврши, може се и томе послу пристуиити. г). „Ове две цужне и нреке нотребе нашега краја, које су стечене, пмају свога такмичара. Што је иивелисањс, благи нагиб, за спојну везу, за украшавање и улепшавање, за лакше прибављање средстава за живот у сиољашњости својој, то је за одрлсавање здравља — апотека, тај извор средстава противу болештииа. 0 тешкоћама коЈе смо трпели намајући аиотеку у средпнп својој не ћемо говорпти, то ће сваки од вас који сте ову потребу осећали оценнти. И Управни одбор не претерује кад каже, да је и отварање апотеке у овом крају његова заслуга, зашто се такође има захвалити в гастима које су потребу ову увпделе п молби управног одбора одазвале се. д). „На пзмаку главне улице овога краја, у јадној башти, трпео је овај крај устојалу воду, у којој је и ђубре бацано, згода, која је ишда на руку свима с-пидпмичшга болестпма за овај крај. И тога је нестало заузимањем Управног одбора, код полицијских и општинскнх властп. ђ) „Драсавно добро звано шалитрана, које ви мало није утнцало иа улепшавање овога краје, порутето је, ц уздужиа улица. која Је дотле стојала прекннута, излази на Душапову улицу. Дакле бржи саобраћај отворен, и вода одозго нронуштена да не плави куће, а од даљега ра^а имаће се та корпст што ће се то землшште раснродати на пдацев те тиме да се и то парче населн. ђ). Месго државно звано „ппјаца дунавског краја" место на коЈе се Је дотле ђубре бацало и другп огпатци, место које је било зарасло у корову, устуиљено је да га друштђо заравни ц засади. То место за наш крај има ту важпост, што ће се деца наша, ђацп, ту обучаватп гимнастици и војничком вежбању а у исто време служити као мало шеталшн ге; п засађено, чистиће искварени ваздух. За то је Управни одбор то ппјачно место поравнио и довео у ред, да се сад с пролећа може засађивати и да у другоЈ годнни друштвепој овај крај има од тога и здравствене користи. И за ово имамо заблагодарити г. минпстру грађевина, јер је уступио друштву сав камен којп се на томе месгу нађе, те је друштво заравнило пи ацу чпстнм приходом од тог камена ж). Пут од града до почетка улпце Д чаиске, којп је бно сав изривен, засут је, зашга се има благодарпги команданту града, јер Је одборску молбу уважио и нарадно да се нут заравнп. Тиме се олакшало оиим стан .вншцгаа нашега краја, којпма је рад у граду. На угду те удице н Iац регудационог Фонда који је бпо заграђеи, за малу кприју дават иод закуи и сметао