Београдске општинске новине

БРОЈ 16

— 106 —

ГОДИНА VIII

ходним радовима, са ексиропрпјацијом, иадзором при грађењу и у оиште свима за то потребним послошша и издатцима, одобри укупни утрошак од 2,000.000 — два милиопа — дии. ; 3., Ова еФективно нотребна сума поваца, да се доцније пабавн зајмом, када буде решено пнтање м о другим најиречим нотребама општинскпм ; а прлвремеио да се иотребне суме изузлу на послугу, из народне банке, или другог којег новчаног завода, плаћајући интерес пз буџетска партије па пенредвиђене трошкове ; 4., Грађење водовода да се изврши у општипској режији, а у свему на начпн, као што је у предњем реФерату техничког одбора, од 30. јануара 1890. године, нзложено ; и 5., Да се усво ,јИ иредложени нацрт уговора са г. Смрекером, односно сгручЈОг руковођења пословима при грађењу водовода, те да се Председник онштпне овдасги, да га у име ове потппше. А тако исто и предлог : 6, Да се образује нарочита стручна компсија, која ће питање о канализацији начелно претрестп, те одбору општинском у што краћем року поднети предлог, у којем смислу и на који нћчнн да се иројекат за канализацију изради како да се што нре по истога дође. У Београду 30-ог Јануара (на тријерарха) 1890. год. технпчког одбора за извгшење пгегходних 1'адова за водовод вароши Б еоггада. Деловођ : Председник : Н. И. Стаменкови^, М. Јосимозић Чланови; Коота Д. Главинић Ов. Зорић Др. Марко Т. Лзко А. Алскоиа Др. Ј1. Пачу.

Радови статистичког одељења (НАСТАВАК) Многи аутори приписују велики значај иодацома о вероисповести, у погледу на морал и економне прилике код становпиштва. Но овај уплив конФесија на социјално-етичне односе, осноравају неки статистичари, пошго ови односи још нису статистички довољно иснитани, те да би се могло тврдити да се морал и просперитет народа подиже под утицајем Фактора религпје, Из досадаших статистичких посматрања религиозног живота, није се могао саставити општи преглед за веће периоде религиозног кретања (тоатегиеп!), а подаци у пописима људства, дају једино извешћа о поделн становништва на разне вероисповести. У таблици 7 налазе се резултати пописа становништва по вероисповести, детаљно за све конФесије. Овде износимо у ироцентима бројни однос између разних вероисповести у вези са поделом сексуалном. Г1о вери: Прав »славни 28.212 идп 79. в з °/ 0 целокуп, станов Еатодици 4.349 „ 12. 28 , , , Протестанти 541 , 1. 58 , Мојсијевци 2.223 , 6. 37 , Мухамеданци 96 , 0. 27 , осталн 6 , 0. 02 . „ „ Овега 35.427 ,, 100 , 10 ,, , , По полу: православ. католици протестан. мојсијевци мухамед. остали свега мушки 16 052 2087 281 1.109 94 5 19.628 ЖЕНС КИ 12.160 2262 260 1 114 2 1 15.799 Свега 28.212 4349 541 2 223 96 6 35.427 Интересантно би било тачно испитати како се ове разне конФесије распростиру на поједине квартове ; нарочнто што се тиче мојсејеваца, да се сазна њихово груписање у извесним квартовима и постепено ширење по осталим деловима вароши. Наши прегледи не дају поуздана дата о томе, погато је као што смо напред рекли — подела на квартове не тачна.

Да би се дознало колико има писмених лица*у једном народу, те да се према томе оцени степен образовања тога народа. чине се испитавања у разним правцима, а најчешће сукупљају се ови подаци приликом поппсивања људстви. У пописима обично се деле писмеии на оне, који зпају иисати и читати, и на оне, који само .знају писати. У нашем попису разлика ова није чињена, него су и једни и другп уписивапи у исту рубрику. У Београду има писмених лица свега 20.4 63 од којпх су 12.963 мушки а 7.500 женски. Од овог броја писмених долази на поданике српске 9858 мушких и 5.435 женских — свега 15.293 а на стране 3.105 мушких и 2.065 женских — свега 5.170. Да би се могао добити прави проценат писмених издвојнли смо децу до 6 год. закључно. и нашли смо да од целог броја становништва — преко 6 година старости — пма б5 88 °| 0 иисмених и то : мушких 74. в 2 °|о• а женских 54. 80 °| 0 . Велики контигенат неписмених чине махом досељеници из суседних земаља, нарочнто из Турске. Испитивања која се предузимљу у цељи да се дозна колико има лица са физичким и душевним недостатцима, најмање одговарају истини, јер ретко која Фамилија хоће да покаже недостатке извесног свог члана, особито ако је то лице умно не развијено или душевно билесно. С тога ваља податке о таквим недостатцима у опште примаги са извесном резервом. Испитивања у овом правцу предузимата су код нас још у ранијим погшсима, и у свима се износи број слепих, глуво-немих и дугаевно болесних. Из последњег пописа види се, да у Београду има: МУШКИХ ЖЕНСКИХ СВЕГА Слеппх — — — — 10 7 17 Глуво-немих — — — 6 4 10 Душевно болесних — 41 30 71 Укупно 57 41 98 На 10.000 становника долази дакле слеиих 5, глуво-немих 3, душевно болесних 20 ; — свега 28. У број душевно болесних уписан је само један мали део (28 м. и 22 ж.) пациената овд. завода за душевне болести, а остали уписати су код својих општина где су им имања и породице. Што се тиче односне размере полова, — и овде се види да је мушки релативно јаче заступљен. У погледу на годдне старости опажа се и код ових малих аисолутних бројева, да са годинама и недостаци расту. Колико је пак лица рођено са недостацима, или код колико је њих ово доцније наступило, о томе није вођена прибелешка у попису, као год што нису одвајати ни душевно болесни (суманити) од умно неразвијених (кретена). Руковођени том намером, да нописнп материјал што је могуће више исцрпимо, дало нам је повода да и податке о еврејском становништву детаљније разрадимо. Специјално испитивање односа еврејског становништва, изгледало нам је у толико нужније што је насељавање Евреја у последње време, почело узимати велике размере — нарочито од прогласа наше независности, како је Еврејима слободног настањивања и куповине непокретности дато право у Србији. За Београд овај Факт је од велике важности, пошто он као средиште трговине постаје сваким даном све већа привлачна снага за овај елеменат.