Београдске општинске новине

БРОЈ 23.

— 142 —

ГОДИНА VIII

забрашено клање стоке по вароши, па ће се аренда много тачније и савесније наплаћивати, и неће моћи бити оволнког криумчарења колико га данас има. Како немамо пзрађен план п предрачун за нашу будућу ггланицу, то да би одредили суму која ће нам требати за н>у, употребићемо званичне податке о томе: шта су стале кланице у другим европским варошима, које су по броју становника и осталим приликама са Београдом сличне. Из слеДеће таблице , у којој су изложене цене обухватиле све суме издате за набавку зсмљишта, за зидање зграда , набавку и намештање свог прибора са машинеријом , равнање земљишта и грађење потребних путова , види се колико су стале кланице у тим варошима, тако :

МЕСТО

-4 9 м !4 и <<

1 1 >» « ^ м 3 * СО ^ а

КоЉЕ СЕ ГОДИШЊЕ

^ 3- 3

рц вд

ј|М о

м д ^ 3 > 3 § а

КРУИНЕ СТОКЕ

СИТИЕ СТОКЕ

СВИЊА

^ * * ^ -н ►>5 И

Бохум

29000

64-8

2616

7837

4722

283875

Л .ИГНИЦ

31000

56-2

2203

13653

7205

235000

Ерфург

48000

93-8

6000

25000

12000

436621

Базел

52000

140-0

5819

9710

6444

462000

Диселдор.

80700

92-0

7491

15361

11288

592500

Штрасбур

100000

75-25

9700

29020

20000

321997

Београд

40000

694

29574

16311

? :

Како је при грађењу једне модерне кланице од решавајућег утицаја на величину и цену њену број стоке, која се код нас коље сад, и која ће се клати доцније, можемо рачунати са довољном сигурношћу, да ће нам за београдску кланицу, постављену на најподеснијем месту са сточном пијацом, за сада за сам Београд требати највише 600.000 дин. За ових 600.000 динара потребно је годишње ако рачунамо 6°ј 0 интерес и 2°| 0 отплате, 48,000 динара, а толику ће суму кланица врло лако дати из својих прихода. 3. Водовод. Питање о водоводу свршено је потпуно, јер већ имамо пројекат и тачан предрачун, по коме ће водовод стати 2,000.000 дин. *). Чим се набави новац , водовод се може одмах одпочети. Сумњамо да у Београду има грађанина, који није на чисто са тим , да се водовод мора градити, (јер се данашља оскудипа у води не може више трпетн) и да се потреба у доброј и довољној води, за све приватне и јавне потребе, може подмирити само модерним водоводом. Ако и овде рачунамо 6°| 0 годишње на име интереса и '2 °| 0 одплате , онда нам за 2,000 000 треба 160.000 динара. Ова сума са сумом потребном за одржавање водовода , неће пасти на терет редовног буџета општинског , ниги ће грађење оптеретити , јер Београд и данас плаћа само за савску и дунавску воду на 200.000 динара. Свуда у свету водоводи изплаћују сами себе, па се по себи разуме да ће се морати и београдски водовод сам шплаћивати. (НА.СТАВИЂЕ св) *) Види штамиане иавештаје сталнога одбора за иввршење лретходних радова аа водовод вароши Београда.

ГРАЂЕЊЕ КАНАЛ.А СТУДИ.ТА ТЕХНИЧКЕ КОМИСИЈЕ КАКО ДА СЕ ИЗВРШИ КАНАЛИЗАЦИЈА У БЕОГРАДУ. (НАСТАВАК) За ово ирерађивање има више метода. По једнима се додаје екскрементима пегашен креч и нрах од угља или торо>а, те тиме добија густа маса, која на ваздуху губи велилики нроцепат воде и тиме постаје удеснија за ђубрење. По другима, мешају се екскременти ваи вароши заједно са ђубретом из кућа и са улица, паонда остави да на ваздуху што већи део воде испари. Трећи онет снабдевају сваку кућу са нарочитим иећима у које екскременти долазе и чврсти делови сагору а мокраћа испари. Неки опет излажу екскременте дестилацији и тиме добијају светлећи гас, са осталим споредним продуктима, као: амонијак , тер, олај и др. На овај је начин осветљена гостионица код Париза у Бреслави. Напослетку има их, који мешају екскременте са прашином од торфа, са слруготинама и сличним отпадцима. иа из ге масе граде у ч-орми цигала гориво , а пепео од тога, употребљују за ђубрење. Да ли се и којом од тих метода збиља постизава какав приход, нема поузданих извештаја. У опште пак може се рећи, да се једва исплаћују и трошкови око прерађивања, а камо ли остали трошкови. У кратко дакле, с обзиром шго по овој системи остају људски екскременти, дуже или краће време у самом обиталишту, те гиме нуне просторе наших станова, шкодљивим и пепријатним гасовима, као и стога што је зидање рупа или ћелица скуно, извожење ђубрета непријатно, скупо и за сабраћај по вароишма неугодно, и што се иоред тога морају градити канали за одвођење помија и метеорске воде, неможе се ова сисгема извожења препоручити ни са хигијенске, ни са Финансиске страпе. II. Система сеперације У намери да се уклоне мане системе извожења, као и у оним случајевима где, из буди којих узрока и разлога, није могуће извршиги систему спирања, поникле су разне системе за одвођење нечистоће, метеорске воде и нодземне воде сваке за се. Да укратко изложимо те системе. 1. Лирнурова диферендијална система. Ова система, која до сада није још нигде нотнуно извршена, сасгоји се из три врсте цеви по свима улицама. Једна врста или група цеви служи специјално за одвођење садржине из нужника, друга за одвођење метеорске воде и воде која се по кућама употребљује, и иапослетку трећа за одвођење подземне воде. Сем тога, особина је ове системе и у самом начину одвођења екскремената из појединих кућа и из вароши, у намери да се они одрже у Фришком с/гању и са што већом коришћу продају за ђубрење ноља. То одвођење врши се пнеуматичпим путем на овај начин : Цела се варош подели на неколико квартова или одељака, и у сваком кварту, обично на раскрснин,и главних улица, постави испод калдрме по један потпупо затворен гвозден резервоар, од гих резервоара гранају се, сједне стране по појединим улицама, цеви, у које улазе цеви из иојединих зграда, односно њихових нужпика; с друге стране, од сваког таквог резервоара иду шире цеви ван вароши у један велики резервоар, који је такође потпуно затворен. Помоћу ваздушне црпке, која се код главпог резервара налази и коју покреће парна машина, црпе се и разређује ваздух у главном резервоару и у цевима, које у исте улазе. Отварањем и затварањем одговарајућих славина на уличним и кућним цевима, разређује се ваздух и у иојединим уличним резервоарима и у свима поменутим цевима тако, да услед нритиска спољњег ваздуха, кроз седишта у нужницима, појури сва садржина из кућних и уличних цеви у уличпе резерваоре, а одатле у главни резервоар.