Београдске општинске новине

ГОДИНА VIII.

— 165 -

БРОЈ 27.

бнћо потнуно у стаљу да плаћа потребни интерес и отилату у 70 до 80.000 днн. годишље. У грађсњу антропоа општина треба да суделује са 500.000 динара. Интерес и отплата у 35 до 40 000 годпшње на овај капнтал , подмириваћс се са свим сигурно кирпјама, које ће плаћати свп они трговци, чија роба буде лежала у тнм антропојима, дакле како београдски, тако исто и оии из Србије п са стране. II београдски п страни трговцн илаћају данас велике 'Кирнјв за приватне магазе, у којима своју робу смештају, к које оу им далеко , п од воде и од нсељеанице, а немају никаквих удобности н олакшица , без којих и нема трговачких сместнпгга. II ако држимо да је сасвим излншно доказивати: да ће се подизањем кеа и антропоа, како извозпа тако и увозна трговмна још више коицентрисати у гБеограду; да ће Веоград од тога имати корш ти у свакоме ногледу, и да ће трговачка роба са јевтипијом киријом лежати по антропојима, него што данас лежи по нриватиим магазама и да трговачки сталеж неће илаћати за смештање своје робе у сместншта ншпта више но што данас плаћа, опет морамо нарочито ударнти гласом на то: да богате трговине, којом се добро зарађује, не може биги без концеитрацпје тргошше, а те опег не може бити ако нема потребних трговачких сместишта. Гд I је пак трговпна јака, ту имају добру зараду и сви остали сталежи.

Да би Београду у што краћем року дали добру 'калдрму, бар по главнпм улицама, и да би споредне улицс снабдели калдрмом која одговара величини н>и■ховог саобраћаја, потребно нам је за сада, као што се види из нанред изложеног предрачуна: 2,000.000 дннара ; за коју нам је суму потребно годншње 140 до 160.000 дпн. на име интереса и отплате Из буџета наше општине , за последњих (0 година, види се, да приход од калдрмије , која се на ђумруку наплаћује, из године у годину расте, са развитком и саме трговнне, јер док је 1832 год. износио 51.000 дин , порастао је у нрошлој годинп на 80.000 дчн. и то је калдрмнја која је наплаћена само на фобу која је код В оградсног ђумрука експедирана. •Овај ће прпход посигурно и у идућим годипама растити а осим тога на основу закона о трошарини од 13. Јуна 1884. год. општииа ће ускоро отпочети на•илаћивање калдрмије на све оно, што се колима или коњима у Београд унесе. Сви су изгледи да ће од ове калдрмије бити приближно исто толико прихода, јор кад друге мање варсши имају од калдрмије по 100 и више хмљада дииара годишње, имаће вал>да и Београд бар још 70 000 динара. Од две годике на овамо ставља се у буџет општински по 120 до 155.000 дннара на грађење калдрме. Ова циФра пак мора остати и у будућнм буџетима за оправке и преправке садање калдрме; с тога поред оних 70 000 дин које ће нам дати нова кал.дрмија, требаће нам још за интерес и отплату оних 'Горњнх 2,0 >0.000 дин. још 70 до 90.000 динара. Иеће бнти згорега, да још једиом покупимо уједно све издатке, који ће се морати подмиривати из општннског б^џета и да их сравнимо са издатцима, које чпне друге од Београда мање вароши, и које се врло често износе Бео^раду као углед. За школске зграде требаће на ' нових 31.500 до 40.500 дин., за калдрмију 140.000 до 160.000 дин.

Требаће нам дакле свега: 171 500 до 200.500 дин., којп ће се по завршетку свију послова морати трошити из општинског буџста. Кад ову већу су.му од 200.500 динара додамо ка суми од 778.000 динара која се по садањем буџету троши , онда би ра< ходи по буџету београдске општине износили 978.500 динара годшпње, или , поде.кено то на 40.000 становника, излази да би на једну душу у Београду изнели расходп у округломе броју 24*5 динара док су у Загребу још 1884. год. износили око 45 дин. и у Софији за 1890. год. изнеће 100 динара. Па и кад би жртве , које се од Београђана траже , биле веће од жртава које чине Загрепчани, (а као што се види то није случај.) треба добро имати на уму : да су здрављв и тгровина најгловнији извори за бматство и благостање једне вароши, и да Бкаград аород осталога грађењем кеа и антраоа може иостати оно , за шта је самом ариролом одрсђен, а то је : да буАв кључ целе балканске трговине. Завршавајућн овај извештај, у коме мислимо да смо изложнли све оно што је од нас захтевано, част нам је предложити одбору београдске општине да изволи решити: 1.) Да се општина београдска за грађење зграда за осповне школе, за грађење водовода, кеа, кланпце и канализације, за суделовање у гра1;ењу антрпоа и за грађење модерне калдрме задужи са ] 0 милиона динара, ефективних и да се ово решење у најкраћем року изнесе збору грађана на одобрење, 2.) Услови зајма да буду ови: а). Интерес и отплата на ефективнп капитал не смеју бити већи но што је одобрено законом о варошкој трошарини у Београду, од 14. Јуна 1834. год: који у своме 3-ћем члану каже: „но услови овога зајма не могу бити тожи него што су код управе Фондова б). Да рок отплате не сме бити краћи од нити дужи од 50 година; 3.) Да би се осигурало уредно плаћање пнтереса и отплате на овај зајам, и за време грађења као и после, одбор решава, да се на основу закона о варошкој трошарннп у Београду, од 13. Јун* 1834. годнне у споразуму са владом Његовог Величанства уведе у најкраћем року трошарина на оне предмете који је могу поднети без штете за сиротни сталеж београдског грађансчва, и за које се може трошарпна лако и без великнх издатак*, наплаћивати. Предмете, на које ће се трошарина ударити одредиће одбор општински. 4.) Осветлење варошн Београда, да се да у концесију., 5.) Чим збор грађана одобри предложено задужењо, одбор општински изабраће контролни одбор за контролисање употребе и трошења овога зајма, и то на следећи иачин: изабраће за тај одбор из своје средине 3 члана, из најугледнијих гр&ђапа ван одбора о чланова, и умолиће Владу Њтовога Величанства и Управу народне банке да и они од својс стране одреде по једно лице за члана томе одбору, те да се нрема томе цео контролнн одбор састојн из 11 чланова. Па завршетку имамо да напомоиемо, да су овим изв^-штајем завршени сви они иредходни радови, који су за извођење варошких реФорама бнли неопходно нунгни, и да је комиснја. најозби.кннје проучавајући