Београдске општинске новине

БРОЈ 29.

— 176 —

ГОДИНА VIII

који ће и на послатом предмету бити, затим ставиће ј се у колико је могућно детаљније питање шта се | жели да сазна хемиском анализом, и напоменуће се ј који су основи сумње дали повода, да се одузета ј проба подвргне хемиској аналази С установом звања општипскога хемичара стоји | у вези питање о општинској хемијској лаботорији, т. ј. ; да ли је потребно и може ли наша општина одмах да приступи оснивању општинске хемиске лаботорије. Односно тога питања потписани мишљења су, да кад би општина и хтела на то да троши, било би за сада излишно поред постојеће добро уређене и довољно простране државне хемиске лаботорије, оснивати овде у Београду нарочиту општинску лабаторију. Према члану 6-том «Закона о уређењу санит. струке и о чувању народнога здравља" дужност је државних хемичара ггоред осталих и та, да извршују и „санитетско полицијске хигијенско хемиске анализе". За н1то се до сад те аналпзе нису ни приближно у овој мери вршиле, колико то потребе изискују, главни је узрок тај, што приликом досадањих санитетско полицијских прегледа, нису сумњиви предмети одузимати ради хемискога аналисања, а после тога не би ни могућно било да државни хемичари свега њих двојица, без икакве помоћи сами, све те послове на време и као што треба отправљају. Но сад поред савршенијега начина вршења санитетских прегледа, кад још општина београдска стави г. Министру унутрашњих дала, под чијом је управом државна хемиска лабораторија, једнога хемичара на | расположење^ по себи се разуме, да ће се онда I хемиско-хигијенске анализе у далеко већој мери из- 1 вршивати но до сад, и г. Министар унутрашњих дела | без сумње о^обриће, да се на основу санитетскога закона, у државној хемијској лабаторији а под управом државнога хемичара врше све нужне хемискохигијенске анализе за нашу општину. За општинскога хемичара требатражити гаквога стручњака, који је свршио школе на политехници или университету и који се већ занимао пословима, који ће му се поверити и то не само у нашим нов!инама већ и у неколико страних стручних листова. Општински хемичар, који би претходно имао да положи заклетву, да ће савесно вршити поверени му посао, стајао би под непосредном управом једнога државног хемичара, кога би за тај посао г. Министар унутрашњих дела одредио. Општински хемичар дужан би био, да се у одређеном одељењу државно хемиске лабаторије, занима за сво прописано канцеларијско време, у које не би смео никакве друге послове за свој рачун у лабаторији да ради. 0 свима послатим предметима из наше оиштине ради хигијенско-хемиских анализа, има да се води нарочити протокол са следећим рубрикама : 1. Текући број упућених предмета 2. Ко шиље (који кварт и од ко!а лекара) 3. Датум и нумера спроводног акта 4. Назив послатих предмета 5. Питања 6. Датум кад је предмет узет у рад. 7. Ресултат 8. Датум експедовања 9. Напомене.

Сви хемиско-хигијенски радови наше општине упућивали би се ;.з појединих квартова пепосредтто државном хемичару, који би опет дотичним кварту саопштавао ресултате анализа, које му се на извршење буду шиљале. Хемиско-хигијенска испитивања уаимала би се у рад хронолошким редом, како су упућивани, но мпак у првом реду узимала би се у рад она испитивања, која би се ради извесне кривичне истраге имала раније извршити а исто тако узимала би се у рад што је могућно ире и они предмети, који се дужим стајањем лако кваре. Да се не би послови у државној хемиској лабаторији сувише нагомилали, а тиме отправљање истих јако се отежало или можда и осујетило, да не би такав случај наступио. државни хемичар редовно 6и извештавао лекаре појединих квартова, кад би се имале приликом ревизпја одузимати пробе ради хемискога испитивања. По себи се разуме, да кад би се приликом редовних санитетских прегледа а и иначе наишло на какав одвећ сумњив предмет, у таквим случајевима без одлагања имао би се послати државном хемичару. У каквим судовима и на који начин би се слале пробе извесних предмета на анализу, то би имао да пропише општински суд у договору с државним хемичаром. Исто тако нужно би било ради правилнијег отправљања ових послова, да се наштампа извесан број Формулара о одузимању и шиљању проба ради аналисања, вођењу протокола, о поднашању извештаја и т д. Како судове за поменуту цељ, исто тако те Формуларе имао би општински суд у договору с државним хемичаром благовремено да спреми. Поред ових ревизија вршио би и даље општински марвени лекар спе опе санитетске прегледе који су му «Законом о уређењу санитетске струке и о чувању народнога здравља", стављени у дужност. Да би се ти прегледиу нашој општини могли као што ваља вршити, неопходно је нужно, за бреме док се не подигне стална општинска кланица, подићи привремену кланицу за клање свиња. Даље нужно би било у опппе а нарочито мехаџијама, каФеџијама, гостионичарима, ашчијама и. т. д. најстрожије забранити клање стоке ван кланица, а и приватнима требало би дати прилике да мбгу на кланицама стоку клати. 0 начину како да се спречи продавање млека од болесне стоке и у опште о вођењу надзора да у локали.^а где се држе за продају срества за живот, не влада каква заразна болест, о свему томе нужно је такође да се предузму извесне мере, како би се с те стране, у колико је могућно, спречило ширење заразних болести. На послетку, размишљајући овом приликом и V опште о унапређењу санитетских прилика у нашој општини, потписани дошли су до закључка, да би врло корисно било организовати једну сталну санитетску комисију за општину вароши Београда. Чланови те сталне санитетске комисије били би: 1. Сви општишки лекари ,2. Марвени лекар 3. Три општинска одборника 4. Државни хемичар и 5. Општински хемичар.