Београдске општинске новине

ГОДИНА VIII.

— 195 —

1)1Ч)<" оо

За цркву на ДорКолу: 1. Никола Кикв, трговац. 2. Аврам Тирић, грговац. 3. Јанаћ Констаидиновић. бакалин 4. Светозар Николић, штамнар. 5 Нестор Ристић, лебар. 6. Мијајло Јовичић, винар. 7. Сана Ристић. шпекулапт. 8 Ћира Петровић, каФеџија. 9. Панта Боди, каФеџија. 10. Лаза Радоњић, јорганџија. Пијачно питање (Како да распоредимо градске тргове) Ш. Као што смо на крају другога чланка поменулн, при реднавању локалних питања, која су од општег интереса, не сме се ни у коме случају ићи за користима једнсга илн другога краја више, него се мора изналазити начин, који ће што већма задовољити правичност, и тиме стећи општу сагласност. Пијачно питање нарочито, и сувише је деликатне природе. У мањим градовпма оно има својих особитих тешкоћа, са којих га је теже решавати но и које друго локално питање. Тешкоће те дају се савлађивати само тада, кад се с меродавне стране на време правилно схвате : локални односи, стварне потребе и општа корист, и кад се на томе основу озбиљно прегне да се установи не оно ; што ће моментано задовољити гласачку већину, него што ће с тачке вишег посматрања најириблиншије одговарати општим локалним интересима. На сваки други начин пијачно питање може само привремено бпти скидано са дневнога реда , да кроз кратко или дуже време повуче за собом још веће последице често на штету баш оних грађана који су најмање тражилп да им трг дође испред имања, и који с тога највећма осећају штету, кад због премештаја пијаце на други крај, падне она закупна цена њиховом имању , коју су дотле имали, те изгубе знатан приход који су једпом вукли. Што се пијачно пптање у нашем граду развијало у прошлости на скоро јединствен начин, тако, да смо сви из реда могли увек бити само незадовољни, узрок је лежао, по нашем немеродавном мишљењу, само у томе, штс је с надлежне стране и сувише мало пажње поклањано оцени свију оних околности, које је ваљало не превиђати па да - е створе нужне олакшице Ко може тврдити да није било излаза: да се стане на пут слепом распаљивању борбе грађанства једног дела града са другим ; да се узбуђене страсти сузбијају а личне користи не истављају пошто по то на прво место? Свега грађанства не тиче се само то да ли ће главни трг животних намирница бити на овом или оном крају. Међу тим пијачна борба, и целокупно решаваље и у Одбору и на Збору, сводило се увек само на то једно, на питање о главној иијаци за свакидашње намирнице. 0 пијаци за производе , о дрварском, сточном и др. већнм трговима никад ништа. Нама се чинп да је одавпа било потребно да се о трговима у вароши свестраније суди, да се за времена, пре и са.мог пројекта будуће регулације, не само расправи гди ће остати за увек главна и на којим ће се другим тачкама моћи отварати мање саоредне аијаце за животне намирнице, него, што је претежније, на којим

тачкама треба у интересу трговине , а и нз санитетских обзира, поставити производну, марвену и дрварску пијацу ; какав ред прописати, и шта све урадитп па да се с једне стране ујемчи равномерни раввитак сви^у тргова према природ 1 сваког од њих, а с друге опет да на трговима потрогаачи налазе све то више од оних користи на које имају и право. О свему овоме или се није ни мало мислило илп је по кад-кад просинула тек каква мисао до брзо угине без икаквог трага за доцније То доказује најбоље законска одредба која о пијацама данас постоји. (Наставиће се) ДОПИСИ ГРАЂАНА 1. Аргуста 1890. Београд. Вест, даје Одбор општински решио да сејош овог лета у „балканској" улици направч чона калдрма, одисга могла. Је обрадовати скоро сваког становиика београдског, јер ја мпслим да нема никог у Београду, који бар једпом недељно не мора да прође том удицом. Мене пак, који у тој улнци живим више од 20 година, не само да је глас о одлуцн обрадовао него ме је још и изненадио. И сам сам потиисао молбу , коју су за оправку калдрме недавно поднели становници из те улице, алн ја се — морам пршнати — нисам надао никаквом успеху. Та. за Бога није то да смо ми један пут мо шли да се општинска управа смилује бар, ида једном калдрму у балканској улици доведе у ред. Дасађивали смо н досађивали , али никад никакве вајде ! V" толико можемо данас битп захвалнији оиштинској унриви, нарочнто још и с тога, што је донета одлука раннје но што смо ноднели последњу молбу. Овог пута нека ми је допуштено рећн неколико речи. Разумем, да ствари код нас не могу тећи тако лако, како то иде по већпм и воликим градовима. Гдн ј" више средстава, где више има новчаннх извора и где је виш е зналачког особља на расположењу , ту природно, радовн морају ићи & брже н боље. Али ипак, и код нас одавна је много што-шта могдо бити другчије. Ето н. нр. балканска улица. Она ће се нивелнсати и боље калдрмисати, па и тесане (плочасте) тротоаре добнтн тек сада; а зар није требало и зар се није могло урадитн, то много раније? Калдрма је у најлошијем стању одавна, улица стрма, а донекле и крива, тротоара нема никакпих, а саобранај, од како је отворена жељезница, преко сваке је мере велики. И општина, поред свега тога, оставља такво стање у тој улици читавих десет година да би но пустнм окрајцима могла градити н тротоарг н калдрме п благе нагибе. Ето против тога морамо се жалити увек, а ја данас чнним своје примедбе из разлога што би желео да се у будуће •гако не ради, него да се но реду и разумно свршава прво оно што је прече и важније. Још на нешто да обратнм нажњу. Балканска улица нма врло јак над, а то је улица, по моме сматрању, једна од најважнијих београдских улица. Чим буде калдрма готова, биће у њој и колски саобраћај много већн, а и треба да буде јер одпсга то је најкраћа пруга да се брно са жељезнице дође у варош н обратно С тога би ваљало да се обрати што већа брнга да се ннвелацпја нотпуно н правнлпо изведе. Бићу цскрен па признатн, да се код нас зуца да ће се нивелација окрњати за љубав двојице богаташа који имају јак утицај. Ми се надамо, да иредседништво општнне то неће ни за чију љубав доиустити. Правда н општа потреба ишту, да ое олакша саобраћај у „балканској" улици, а то ће се постићи ако се што већма иста улица откоиа. —и$.

ОПШТИНСКЕ ВЕОТИ Дошао. Председник општине, г. Никола П. Пашпћ вратио се с пута 1. ов. мес. Платиди данак. Законом изборним предвиђено је да само они грађани могу добити бирачку карту за избор посланика који су нлатили сав ранији данак до полгођа, у коме се избор врши. *) Види'16. број листа од ове године.