Београдске општинске новине

ВРОЈ 35.

— 206 —

10ДИНА УШ.

бавнти плоче од топчидерског камева или таквог који је по каквоћи и чнрстоћи тончидерском раван или бољи , и да саграде нов трстоар, као што је наиред речено, у нрописној шириви и по утврђеној нивелети, којућеињима датн онштински инжињер. — Оиштински инжињер д&ваће обавештења свакоме, за који је камен констатовано, даје по каквоћи тоичидерскоме раван. За грађење ових тротоара прописано је : а). Да се земљиште нретходно има јако набити. б). Да се камење чолаже на слој дунавског неска од 10 сантиметра. в). Да фуге буду 5 милиметра широке, и да се залију са демент-малтером тек пошто се претходно очисте. г). Да се за ивицу унотреби камење дужине најмање 0-50 м., висине 0'35 м. а горње ширине 0-20 м. д). Да нлоче за тротоар у „Обреновој" улиду не буду нигде тање од0*10м., а новршина плоче нити сувише дугачка ни мања од 0'20 квадр. метараДа плоче за тротоар, за, „Балканску" улиди, која је стрма, не буду тање од 012 м. , а морају имати у шнринн 0*15 до 0'20 м., а дужини од 0-18—0-30 мет. Где се при грађењу тротоара, услед промене нивелете, буде показала потреба, да се при улазу наместе степени, ови се не смеју постављати с иоља, на тротоару, сем једног степена, и то ако се дуж деле зграде постави. Становниди имања у „Обреновој" и „Балканској" улиди д ужви су по овој наредби направити тротоаре исиред својих имања, најдаље до 15. Октобра, јер ће нарочитој казни бити нодвргнути сваки без разлнке, ко год се наредби не буде одазвао. Од стране Суда општине вар. Београда, 14. Августа 1390. ГБр. 897 и 913. Рад регулационе ^омисије I. Састанак — 5. Априла. На иозив г. председнпка оиштине Београдске, од 4. Априла, тек. год. ГБр. 238, састала се данас комнсија од г. г. Милана Андоновића, ироФесора велике школе, г. Гргура Миленковпћа, инжињера унраве, г. Мијаила Цветковића, рачуноиспитача, г. г. Милана Маринковића. и Јевте СтеФановића, инжињера министарства грађевина, и г. Јопе Смедеревца, општинског ивжињера, конституисала се и изабрала за свог председника г. Милана Андоновића, за подпредседника г. Јоду Смедеревда и за деловођу г. Милана Маринковића. На овом састанку нрисутни су били сви чланови. За тим је комисија нриступила раду у овом: 1). У „Кнез Мпхапловој" улпци, узнмајући Фронт иаралеле где су зграде „Слоге" као основу , комисија је мишлења, да би се веома неестетично и ненравилно извршена регулацпја иоправила, тако, да се правац Слоге ка Еалимегдану иродши, и задржи као основа, додавајући до зелене линије зграде Русидеса, а секући онет до зелене линије на згради Марка Стојановића, али с тим, да се тај добнвени нравад нродужи до исиред крајњег ћошета .Круне", и ту образује Фронт, који је са ирвеном иројектованом линијом између „Круне" и „Краља" на плану нацртан. Овим се добија једна удида од 25 м. ширине, која нада у нродужење „Градског ноља", за коју је тако исто ширина од 25 м. одобрена. У улици „Кнез Михаиловој" на противној страни, комисија је мвшлења, да се од ћошета калпмегданског пође правдем, који је зеленом бојом уцртан, секу!>и гостионнцу „Круву", Барловчетово имање, заједно са оним грађевннама. између Кумануднне куће и Лаховарине. Комисија је при овом иројекту одстуиила од паралелног правда у толнко, да се на „Градском пољу" сузи улнца на 18'75 м. и ако на горњем крају код ћошка новонројектоване улнце „Малајвичке", има та улида 19*0 м. ширине. 2). „Ћор еокак" шмеђу „Слоге" и Снаеића, да се нродужи и нросече, задржавајући [ширину ол 9'0 м. Овај би се сокак нмао иросећи до у „Кнез .1азареву" улипу. 3). Исто тако, да. се „Малајничка" улида нросече и даље до „Кнез Лазареве* улице са ширином од 10 0 метара.

4). Сокодска, Совљанска, Раји^ева и Дубровачка улица да остану по до сада одобреној регулацнји 5) „Малајничка" улица између „Кнез Михаилове" улиде и велике нијаце, да се нрошири и регулнше ио зеленој линији са ширнном ол 8'00 метара 6). „Караџићева" улпца да остане по одобреној регулаци,и. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

одр^ав аије чисто^е по улицама варошким (НАОТАВАК] Резудтат одговора из поменутих општина, иа постављена иитања, у гдавноме је овај : А. Ко се стара за таш$ење улица, У Ахену , Бреслави, Каселу. Д/.езт , Диселдорфу, Хајделбеџгу, Карлсруху, Келну, ЈЈајицигу, ТП т<<тгарту и Вирцбургу дужни су сопственици кућа чистити тротоаре, одуке и до подовине удице, ако је улица патосана камепом. А у свима варошима, сем Бердипа. ако су удице патосане тако званим макадамом, врши општина чишћење кодовоза а сопственици кућа само тротоара и одука. У Берлину опшгина чисти и тротоаре и одуке и у опште се она брине и за одржавање чистоће и за поливање улица. Само снег и дед дужни су сопственици кућа да чисге са тротоара, као и да нх, за време иодедице, пепедом посипљу. У Бремену , Хамбургу и Мајнцу тако исто сама се општина стара за чишћење и тротоара и одука и цедог коловоза. У Минхену сопственици кућа воде бригу о чистоћи удица. Само на већим отвореним местима, сопственици кућа чисте тротоаре и по 5 м. од улице , а остадо чисти општина. — Макадамом патосане улице чисти општнна. У Нирнбергу каменом патосане улице, које нису шире од 16 м. чисте сопственици кућа. У ширим удицама општина чисти средину удице за онодико колико је шира од 16 м., макадамом патосане улице чисти општина. У Штрасбургу чишћење врше сопственици кућа, ако удица није шира од 8 м; остали део чксти општина и за то наплаћује по 0,30 динара годишње од квадратног метра. Б. Извожеве јјубрета. 'Бубре како са уллца тако и из кућа извози општина у Бремену , Бреслави , Келну , Аајицигу , Диселдорфу, Франкфурту, Хамбургу, Карлсруху, Штрасбургу, Штутгарту и Вирцбургу. У Ахену општина извози ђубре само из опих улнца и места, која она и чисти, дакле испред општинских зграда, отворених места и т. д.; иначе су сопственици кућа дужни и да извозе ђубре. У Берлину , све докде се не изврши канадизација, дужност је сопственика кућа, да извозе ђубре са удице и из куће. У Хајделбергу и Дрезди ђубре са удица и из кућа извозе сопственици кућа. У Хановеру општина извози ђубре са удица, а сопственици кућа ђубре из кућа. У Мајнцу уступила је опшгина извожење ђубрета са улица једпом предузимачу , за шта му и пдаћа извесну суму новаца. У Минхену свака кућа има рупе за скупљање ђубрета, које о свом трошку сопственици, од времена на време, извдаче. У Нирнбергу исто тако, само што је сопственицима кућа дата придика , да се код општине претпдате на из-