Београдске општинске новине

БРОЈ 30.

— 210 —

ГОДННЛ VIII.

ОБЗНАНА (0 ИЗДАВАЊУ РАТНИ-Х СПОМКНИЦА) На основу расписа Господина министра војног од 7, Августа тек. год. ФАБр. 5481. и иретииса команданта дунавске днвизвјске областн од 12. тек. мес. Бр. 4998, позивају се сви они, који.су ма какву ратну службу отправљали за време првог и другог српско-турског рата у 1876-7-8 год,, а жеде иматн спомен[/цу на те ратове, да се јаве командн VII. пук. округа, где ће се раздавати сноменице како онима који мх нису добили тако и онима којн су их изгубили. Право на ове сноменице имају и женске, које су за време рата отирављале болничарску, домаћинску и томе сличну дужност; а тако исто н породице умрлих и погиаулвх ратника; но ови последњи само с твм, да пх могу чуваш а не смеју носити. Сиоменице ће се раздавати само до краја ове године, а за сваку ће се наплаћпвати 0-50 дин. таксе. Од отране команде седмог пуковског округа 20, Августа 1890, год. Бр. 5474. у Београду. Рад општинског одбора.

ХИП. ВАИРЕДИИ САСТАНАК17. Августа 1890 год. Вили : Заст. предс. Члан Сн. Карапешић; Чланоии одбора: г. г. Г Б. Димитријевић, М. Марвовић,Ј.Петковић, М. Маринковић , С. Новаковић. М. Цветковић, С. Азријел, М. Велнзарић, Д. Најдаиовић, Н. Р. Поповић , Р. Нетров:.ћ , К. П.Михајловић , В. Николић, Јов. ТЗурић, М. С. Депчић, Г. Бркић, И. Цветаноиић, Коста П. Михајловпћ , Љубомир Јовановић, Ј. Симић, Р. Драговић, М. Јанковић, Адолф Шток. I. Прс дневнога реда прочитани су и без измена усвојени записвици одлука из седница 4, п 8. Августа тек. год. II, Грађевинско одељење реФерише, да је 13. тек. м. држана лнцитација за макадамисање „Кнез Мидошеве" улнце н да је остала на г Борђа Л. Триковића по 0'34 дин. од квадр. метра. По еаслушању протокола (ГБр. 1012), решено : да се лицитаиија усвоји и посао Трпковићу нреда по излицитирану цену и тачно но усдовпма

НИЈК ХТЕО ЖРТВУ. — с француског —

Да испричам нешто нз 1882.. . . Ускочим у вагон који беше празан, и заузмем седиште у ћошку, надајући се да ћу и остати сам; оли се врата од једном пагдо отворише н сноља се зачу нечији глас : — Пазнте , пазите, надазимо се управо на раскрсници нруга ; праг вагона је врло висок Други неко крупиијим гласом одговори : — Не бој се, Л.орене, придржаћу се за гвожђе. На вратима вагона указа се само гдача с округдим шеширом; две снажпе руке дочепаше кожне кајише , што су висиди с обе стране врата, и с тешком муком у вагон се скоро нотрбушке нспе крупна Ј> уд.-, чије ноге чудно задупише на прагу. Погдедами — ужаснјхсе: човек, којн на тако чудан начин уђе у вагон, немађаше ногу; у лабаво затегн\тим ногавицама нриметих две — дрвене штуде. Иза овог беднпка указа се на вратнма друго неко днче. Оно уннта: — Јесте ди се наместилн госнодиие? — Јесам момче, не брнгај!

III. Грађевипско одедење реФерише, да на лицитацијп 26. ов. мес. за откопавање земље и калдрмисање ,Каменнчке* уднце није бидо лнцитаната. Некп су иредузимачн изјавили, да се тога посла ннкако не могу да ирпме; а Ђорђе Л. Трпковић поднео је понуду (ГБр 1017) да: а). Данашњу калдрму раскопа п земљу до нове нивелете откопа према условпма днцитације, плану и проФиду ио 0'85 диз. од куб. мегра, а да отконану земљу однесе у бару „Венецију"; и б). Нову калдрму, са додатком свога камена, да сагради по 3-80 днн. од К1 $адр. метра, а песка да \иотреби / х кодубарског п 2 / 5 ташмајданског. Пз разлога, штоје ова улица врло стрма и но све узана, због чега ће рад у њој имати ведиких тешкоћа, Одбор је нашао да се може усвојнти понуда Борђа Трнковпћа, па је решио: да му се уступи и откопавање и калдрмисање по усдовима којн су издоженн и у понуди IV. Председништво саоиштава, да је откопавање другог деда „Београдске" улице уступљено Живку Тришићу ногодбом ГБр. 992. но 0'85 дин. од куб. метра и да ће се за сада отконати само онолико, колико је потребно да се наспе у „Кеез Милошеву* уднцу, до 3000 куб. метара. Почем је оддуком у носдедњој седници иредседнпштво било на ово овлашћено — Одбор прнма к знању данашње саопштење. V. Грађевинско одедење ншоси молбу становника доњег дела „Војничке" улнце (ГБр. 1041) да се откопавање продулш до последње куће у тој улнци. Молба гдасн : „Према одлуци одборске седннце Суда општнне београдске. одобрено је, да се „Војничка" улица сва откона и калдрмише, до краја тако званог „Гајићевог венца". Предузимач Тришић откопао је само до каФане „Рајићев венац", а не до шанца, гди је посдедња кућа. За то нотписани молимо, да'се до шанца „Рајпћевог венца", гди је носдедња кућа, продужи откопавање п калдрми-

Слуга, но изгдеау исдужени војнпк, поне се у вагон с пуним наручјем ствари, завнјених у црну и жуту артију и брижљиво повезаних. Поређа све на мрежу изнад главе путника, на нротепа: — Ов,де је све. Има пет завијутака. Слаткинш, лутка, добош, нушка и колачи с џигерпцом! — Л.ено, момче. — Срећан пут, господпне! — Хвала, Лорене. V здрављу ! Сдуга се ноклони и оде, залунин врата за собом. Ногледам на сапутника. Могао је пмати око тридесет и иет година, ма да му је коса скоро сасма бела; на нрсима читав низ оддичија; великн бркови, врло крупан човек, гојазан и сипљив — од чега обично нате урањени људи, који се не крећу. Обриса чело, одану и гдедајућп право уппта ме: — Смета лп вам днм, господине ? — 0, не, пи мало! Очп, глас, дпце — све ми дође од једном познато. Извесно сам гди видео о^ог човека, говорио, руковао се са њпме. Алн где, када ?'. . . Морадо је бнти давно .... врдо давно. Задуд се мучах да растрееем усномене. Неонредељено сећање . . . слаба сенка . . . никаво да оживи сдика! . . . И он мене посматраше исиптујућим ногдедом, као кад се човек < иомиње нечег, али слабо, непотиуно. Окрегосмо очн на другу страну, но посде некодпко секунада погледи нам се онет сусрегоше, и ја отпочием: — Извините, али се менн чнни да се обојица мучнмо у сећању. Хајде да размислимо заједно гдн смо се п када познали.