Београдске општинске новине

ГОДННА VIII.

— 225 —

БРОЈ 39.

б, у сваком случају кад ма с које етранс иостојп жалба ! противу квалитета, било кад сс жали произвођач противу трговаца, било трговац противу произвоћача. в, и гле нема жалбе но се иа.мви сумња да где год пма .робе кварие ; г, у сваком случају где се спремају шљиве за и.звоз. У сваком овом случају, контролни одбор, односно председник суда са два одређена одборника (в. чл. 2.) дужни су одмах чим се иозову, а најдаље сутра дан оти!ш п преглед и звршити. Чк. 11. Контро пш одбор по свршеном прегледу , издаће сопственику шљина писмено увереше. у коме ће означитн : име ■и црезиме сопственика, место одакле је, количина ирегледана, од које су године шљиве, у чему су иаковане , да ли су правилно осушене и у доброј каквоћи за потрошњу То исто заводиће се ц у протокол контролног одбора с додатком колико је времена трајао преглед У овај протокол уводиће се сваки преглед, и уз њега ће се приложити под печатом чланова контролног одбора и мустре нреглсданих шљива у тежини од једног килограма. Протокол овај са мустрама слаће се концем године министру народне привреде. Чл. 12. Пре потпупе зрелости не смеду сс шљиве употребљавати за сушење. Ко јесење шљиве почне брати пре 16. Августа казниће се по §. 333. казненог законика; сем тога да му се те шљиве оду,зму и баце у воду. Ако контролни одбор нађе, да су шљиве прегореле (са много пурака) недосушене (са много пареница) , да су мешане старе са новим, или квашене водом или иначе неправилио спремљене — онда о таквим шљивама сачиниће одбор протоко.1 , који ће лотписатн сви чланови одбора, и приложити му мустру под печатом, но пеће се издати уверење по предходећем члану , него ће се наредити да се шљиве баце у џибру. Ко би покушао да оваке шљиве поново прода, да се казии као варалица по 252. казн. законика , а шљиве одузму и баце У воду. Чл. 43. Прегледане шљиве добиће пломбу или печат контролног одбора и номенуто уверење. Чл. 14. Без уверсња контролног одбора ни једна царинарница не сме примити суве шљиве за извоз у иностранство. Чл. 15. Министар народне привреде одређиваће нарочитог изаеланика, који ће од времена на време контролисати како контролни и општински одбори врше овај преглед. 116р. 3765. 6. Јула 1890. године. Сбр. 5232. 6. Јула 1890. године. у Београду. Министар народне привреде К. С. ТаушановиБ с. р. Министар унутрашњих дела Ј. Ђаја с. р. ОДРХАВАЊЕ Ч И С Т О Е ПО УДИЦАМА ВАРОШКИМ (наставак] И). Приход од ^убрета и вогова употреоа. У Ахену општина не води бригу о извеженом ђубрету, ади с обзиром на малу цену, коју нредузимач плаћа, мора бити да он ђубре добро продаје. У Берлину је ђубре својина предузимача . који нарочито ђубре са улаца при сувом времепу добро нродају. — Обично пак лађе које Шпреом и Хавелом нлове. узимљу у повратку ђубре, плаћају за једну лађу (од прилике 80 кола) 20 — 25 динара. У Времену нредузимач води бригу о ђубрету. У Вреслави општина издаје ђубре под закуп и има годишње од тога приход до 18.000 динара. У Каселу се све ђубре извози на општинска добра око вароши, где се употребљује за гнојење ноља.

У г 1ре,1ди ђубре са оних улица које онштина чисги носи се у онштинске баште . за шта се од управе баштеиске годишње наплаћује 1000 динара. У ДиселдоЈ (Ј/у употребљује се ђубре за пасипање терена варошког. У Франкфурту је ђубре својина општинска, која годишње плаћа 750 динара за одвајање из ђубрета: камења, парчад од судова, шљаку и др. — Месечно се тако нречишћеног ђубрета скуиља до 5700 куб. метара, за које се добија до 32.500 динара. У Хамбургу је ђубре својина предузимача. Хановер има од ђубрета приход од 6.250 динара. Лајициг има годишње приход од ђубрета до 10.000 динара годишње. У Мајјнцу продаје општина ђубре од камења и др. пречишћено по 0.65 дин. једна кола са једним коњем. У Штрасбургу продаје се ђубре околним пољонривредницима и општина има од тога годишњи приход од 22.500 динара. Ж). Чиш&еве снега и поледице. Готово у свима варошима је дужност сопственика кућа, да са тротоара чисте с.нег, а при поледици, да исте песком посипљу. 1 Еерлину кадсујаки сметови, оиштипа издаје знатне суме за чишћење и извожење снега. Тако године 1879. издато је само на то преко 850.000 динара. У Вреслави је дужан сваки пред својом кућом да скупи снег у једну гомилу, и онда општинска кола зађу и товаре тај снег у кола, За једну ноћ могу да извезу до 400 кола. У Дрезди се нарочито нази да се главне улице што брже снега ослободе. У Диселдорфу се снег одма по улицама скуии у гомиле и за тим извози, са сталним општинским радницима. Мајнц троши годишње на чишћење снега преко 20 хиљада динара. У Минхену и Нирнбергу, сваки иред својом кућом редовно чисти снег у калдрмисаним улицама, а са макадамисаних, кад иолиција нареди. 3). Уклававе нечисто&е из канала и писоара. У Ахену општина са својим радницима чисти капале и извози ђубре. У Иерлину чишћење шљама из канала врши се уједно са чишћењем улица. Писоари су снабдевени са довољно воде, која сву нечистоћу спира, тако, да нарочито чишћење није погребно. У Бреслави чишћење канала врши се у режији од •1—11 сати пре подне и од 1—5 сати , ио подне сваког дана, а поред тога један-пут недељно од 9—4 сата ноћу. Ђубре које се из главних канала добија, уиотребљује се за ђубрење поља. У Бремену, Ках.елу , Дрезди , Диселдорфу , Франкфурту , Хамбургу и свима осталим варошима ,чисте се канали дневно и ђубре извози у зато нарочитим каналима ван вароши. Општина у свима варошима чисти канале по улицама и трошкове за то сноси ио пола општина са оним соиственицима, чија су имања у вези са каналом. ("Спршиће се)