Београдске општинске новине

БРОЈ 42

- 141 -

ГОДИНЛ VIII

се под уговором отплате с интересом може поелужити и туђим капиталом , ако удружењу то устреба на случај закључка, да ое подизању нотребних грађевина што пре приступи. По томе све и да се не услови, удружење ће вазда неговатн готовост да се у раду своме руководи практичним назорима и стручним саветима са свих страџа, па ће у тошковише увек спремно бити да цредузећа своја саображава захтевима власти нод чијом управом стоји Калимегдан као државно земљиште. Кад се узме у обзир да ^е впше по нотрсбно нмати у вароши бар једно уређено шеталиште; да су за калпмегдан везане толике успомене народне, и да га за то његов парк треба да доприноси и своме а и угледу престонице ; да ни општина нн градска команда сама неће моћи за унапређење калимегдана учинити то.шко, колико је у стању учинити једно удружење кад у себи коицептрише потребну снагу, и најзад кад се узме у обзир да ће све оно што са уради и подигне на Калимсгдану бити и остати у ствари државна својина — онда удружење има слободе н |дати се да ће Господин Министар врло радо прихватити ову молбу удружења и издати му основно начелно одобрење са све оно што је горе набројано. Међу тим управа ће се обраћати доцније п засебно за свако потребно дсфинитивио одобрење, чим му по поставувеном рзЈу буде могуће приступити остварању својих задатака. Прнлажу се два примерка правила с молбом да Г. Мипнстар изволи један задржати а на другоме нааначити своје одобрење''. ОПШТИНСКЕ БЕОТИ Да се јаве. Они предузимачи, који би желеди примити на се грађење кућица за потрошарину, треба да се јаве грађевинском одељку. Лицитација, која је тога ради држана, испала је скупа и с тога је Одбор решио да Суд може или носао извршити у режији општине, или уступити грађење појединих кућица мањим предузимачима, Осветљење. У последњој својој седници Одбор је изабрао нарочиту комисију са задатком да поднесе мишљење какво осаетлење треба у престонпци завести, да ди електрично или гасно. у комисију ту одређени су: г. г. Др. М. Т. Леко, М. Велизарић, К. Главинић. Г Б. Димитријевић, Ђ. Новаковић Мата Јовановић и Јоца Тадић одборници, и решено: да се умоли за члана комисије и г. г Бока Станојевић проФ. Војне Академије. Трамвај. Нитање о грађењу трамваја било је 1887. приведено своме крају, па и састав уговора са представником конзорцијума извршен, али се није могао потписати што је ваљало најпре издејствовати условљене олакшице о плаћању пореза и приреза. На томе је цела ствар остала до даиас. Ту скоро општина је добила још једну озбиљну ионуду и с тога је у седници 27. ов. мес. изабрана нарочита комисија, којој је стављепо у задатак да поднесе реФерат о ранијој понуди и пројектованом уговору а и мишљење о новој понуди. Грађење кеја. Предузете су мере да се н грађењу кеја може што пре приступити. Одбор је у последњој седници поерио комисији да учини што је потребпо одмах дасерасправи питање: какав је однос потребан пзмеђу општипе и државе за извршење овога посла.

На знање: За одељак варошко-дунавски суд онштин. ски узеће под закуп од 1. новембра т. г. ону зграду, која буде на најзгоднијем месту. Кој и би имали такву зграду на средокраћи варошког и дупавског краја, треба да поднесу понуду, ако су вољни дати зграду општини под закуп. Зајам. Општина је добила иекодико озбиљних нонуда за зајам. У седници 28. тек. м. Одбор је изабрао нарочиту комисију и ставио јој у дужност да проучи добивене понуде, да прима друге и да сгупа у преговоре за закључење зајма. У комиспју ту изабрани су г. г. Петар Манојдовић, Мид. Терзибашић, Андра Одавић, Соломон Ј. Азријед, Ј. Тадић, Мил. Ј. Марковић, Г Б. Новаковић, Др. М. Т. Л.еко, К. Гдавпнић, Др. А. Пачу и г Бура ВајФерт и решено, да се умоди за члана те комисије и г. Радивоје Предић, управник држ. дугова. Под закуп. Држаним лицитацијама није постигнут повољан успех, и с тога је Одбор општински одобрио да Суд може извесне дедове утрине издати под закуп онима који буду дади највећу цену. Понуде ће се примати у рачуноводству. РАЗНЕ БЕхЛЕШДЕ Прва ватрогасна правила угледала су свет у Оаксонској 1521, под владом Кнеза Гсоргија. Ова су правпла наређивала да председник општине са неколико одборника два пута у години прегледа целу варош к да отклони све оно што би могло проузроковати пожаре. Свака варош била је подељена на 4 кварта, и у сваком кварту било је по два кварталника. У кварту где би са пожар појавио вико није смео доћи празних руку, морао је имати собом спрему за пошење воде и секиру. У осталим квартовима, пред сваком кућом, стајао је један грађанин са оружијем и очекивао наредбе свога кварлатника. У сваком кварту била су сцремна једна кола, 4 лестве, 4 чакље и два бурета за воду. Коње оцштина није држала, него је је сваки ко има коње морао одмах кад се пожар појави, довести и упрегнути своје коње. Ко неби дошао бивао је строго кажњен, а прва три која би дошла коњима, добивали су награде. 0 трговини у средњем веку. Данас изгледа чисто невероватно, ко1ико се много трговином зарађивало у средњем веку, У оно доба светска је трговииа била конценгрисана код малог броја великих трговачких кућа. које су по своме ћефу, дизале цену еспапима, не имајући никакве конкуренције. У једној старој књизи стоји забележено, да је год. 1511. у Аугзбургу неки Бартоломеус Рау уложио, „на добит и губи. так" код великог трговца Амброзијуса Хохштетера 500 форината у злату, а да му јс овај год. 1517, дакле само по-ле б година, вратио огромну суму од "24,500 динара, која за оно доба престављаше премл данашњим околностима десет пута већу вредност. Да наведемо још један иример. Шеснаест другова моренловца Магелана, купнше на мо1ус,ким огоцима за 213 дуката разних сувих зачина: бибера, цимета и т. д што продадоше на европским пијац: ма за 100.000 дуката. Најбољи доказ о богаству онд. трговаца, дају нам речи Карла V. који Француском краљу, кад му је овај показивао своју ризницу, рече »Имам једног колонлјалисту којн би све ово могао да купи и одмах псплати !» —