Београдске општинске новине

д1'0Ј 15^ Одбор мисли: а) да се обе те школске зграде сиоје Јједно и озидају на садашњем црквеном нладу, и б) да се дрква измести на ономе плацу код сакачесме, где се мисли подићи дорћолска школа. Побуде, које су управни одбор руководиле, да на ову мисао дође јесу : што је црквени плац на самој средини целога кварта, дакле подједнако удаљеп свима, ко.ји ће ову школу посећавати, а посећаваће је редовно и свакога дана деца од 7 до 11 година на је и потребно, да је за све подједнако удаљена. Што он има око '2200 квадрагних метара нросторије и има три лица, дакле могу се обе зграде уједно спојене или једна до друге озидати. Што је ту у близини и школа Свето-Савског друштва, а одмах у близини ге школе на остављеном нростору за трг, биће подигнут парк, где би деца за време одмора излазила на чист ваздух. Што би једна таква зграда заличила и целу Душанову улицу на оној раскрсници као најширу у целом Београду, и која би падала у очи са свију страна и улица. •За пркву пак, потребну махом за одрасле и од времена на време, корисније би било, да се премести код сакачесме ; њој није потребна велика просторија; што се постојећа и иначе мора рушити због регулације а и склона је паду ; и што би на том узвишеном месгу дала леп пзглед из даљине и т. д. Унравни одбор износећи своје гледише о горе споменутом, моли Суд, да и он овај предмет узме у оцену и ако се саглашава и налази да је доиста нредлог умесан, учини шта треба од своје стране а и код надлежних власти, те да се ова мисао оснажи и изврши у корист овога краја. Јер на што зидати две зграде и делити их на Јалијску и дорћолску, кад је боље спојити у једно па имати два одељења само ; на што сада за јалисјку школу тражити илац и ко зна где ће се наћи и колико за њ платитп ; а црква се мора рушити те мора, и онда том приликом ће се неосетно и без трошкова нарочитих моћи и преместити а за цркву је све једно хоће ли бити коју стотину метара ближа или даља од средишта квартовског. Са горе наведених побуда и разлога, уиравпи одбор се и усуђује молити суд да му ову молбу уважи и даље учини да се задовољи изложена потреба". По саслушању овога акта (АПр 1079) као и молбе неких грађана који предлажу да се откупи за школу други плац, Одбор је решио ; да се преда акт управе удружења комисији која је проучавала питање о грађењу школа, да даде своје мкшљење ; а цреко молбе грађана (АБр. 1079) прешло се на дневни ред. V. Председ ништво саопштава акт одбора Оаборне цркве АБр.1924) којим со јавља да јо поднео оставку на чланство у одбору г. Милош Милошевић ликерџија, и да су упражњена места г. Николе Отевановића свештеника који је изабран за председшша и нок. Милија Карастојановића. Према предлогу одбора црквеног изабраии су на упражњена места г. г. Витомир Марковић, кројача цркв. одела, Риста Атанацкоиић агент и Јаша Ајдарић трговц. VI. Председништво саопштава да је надзорна водоводна комисија иоднелаизвештај (АБр. 2025) о досадањем раду своме од како су одпечели послови на реконетрукцији данашњег и грађењу новога водовода. Примајући то к знању, Одбор одлучује да се извештај преда јавности преко оп. листа. VII. По саслушању молаба којима траже право на зидање каФане г. г. Јања Попашона ликер. Ник. Д. Кики бак. и Давид

годаиА УШ Фархи мењач, (АБр. 1080, 1683 и 2025). Одфор је одлучио.: да ве не може допустити молиоцима да граде кнФане,. почем ннти су потребпе на тачкама гди их желе градитм, нити, у вароши у опште има иотребе за каФане. УШ. Ио саслушању реФерата о молби Аите Алексвћа грађевннара да му с© исплати ресто сума што >јрш није примио за пумпу, коју је набавио општини и наместио на, еавску обалу још 1886 год. — одлучено: Да1 се према решењу АБр. 123 и СБр 9Т0# од 1886 нсплати Анти Алексићу још динара> нз партије ла непредвиђене потребе.

ПРАВИЛА и УПУСТВА ЗА ИаВРШШЊЕ ПОП.ИСА ЉУДС.ТВА И ДОМАЂ.Е СТОКЕ. I Општа нареЗјзва Чл. 1. На крају ове године извршиће со нопис људства и домаће стоке у једно исто време у целој земљи. Овај ће попис извришти општпнско власти иомоћу нарочитих пописавача, а иод својим надзором и контролом. Чл, 2. У свакој вароши, варошици, селу и засеоку пописаће се сви становници, који ту стално живе, па ма се неко од њих тада и не десио ту, но негде у другом месту, ма каквим послом и узроком: на пр. у војсци, у школи на занату, у приватној служби, у болницама, на путу (у земљи или иностранСтву), на робији, заточењу, у затвору, у иритвору код : првостепених судова, полицијских и. општинских власти и т. д. т 1иновници, званичници, учитељи и учитељице пописују се у месту, у коме су са службом. А тако исто пописаће се и сви они, који се у коме мест у привремено затеку до по ноћи 31. децембра 1890. године, ма од куд они били и ма којим послом и узроком у то месте и ма на крагко време ту дошли. Дскле у еваком месту пописаће те и правно и Фактичко људство, хоће рећи : и опо које ту санује и оно које се ту нађе. Ирема томе они, који се тога дана не десе у месту свог а сталног пребивања, него у ком другом месту у Србији, ио § каквоме послу, биће пописани и уј месту сталног пребивања и у месту где се буду бавили на краћем или дужем! времену, на пример у војсци, у школи на занату, у приватној служби, у болницама, на путу. у приватним домовима,. | заводима (државним и приватним), у казненим заводима, на ро| бији, заточењу и затвору, у еудском полицијском и општинском! притвору ; гостионицама, рудницима (ако нису рудници у месту), | радњама и т. д. Уз попис људства пописаће се одмах и домаћа стока, к,акву и колико је ко буде имао до по ноћи 31. децембра. Државна стока пописаће се код надлештвва, војних команада и зав.ода, који њоме рукују. У исто време попнсиваће се број домова (кућа). Чл. 3. Пописом овим треба тачно да се сазна људсгво које се :)атече до поноћи 31. децембра 18Ј0. год. а исто тако и број стоке и кућа ; а да би се то тачније извршило, оиштиаски ће судови иоделити своју општину на пописне кругове тако, да у једном пописпом кругу пе буде више од 150 ни мање од 50 домова, и за сваки такав круг наћи ће по једпог пописивача који ће иопис извршпти. Пописни кругови у свакој општини морају се одредити најдаље до 1. новембра ов. године. При одређивању броја домова за иоједине кругове у сеоским општинама општинеки су судови дужни узимати у обзир колико су домови удаљени илп I раштркани као и друге препреко које би отежавале попис, па ј према томе да не одређују пописае кругове мпого веће од 50 ј домова, где су овн раштркани. У варошким пак општинама, парочито у Београду, Нишу и другим већим варошима, кад се одређују ови кругови, треба узимати не само број домова (станова) но и број породица у њима; па ако су неке улице сразмерно гушће насељене, у њима иописне кругове треба одређпвати с мањим бројем домова. У сваком пак случају, нописци