Београдске општинске новине

БРОЈ 4 9 .

— 185 —

ГОДИНА VIII.

електричног осветљења сво гранање струје кроз варош може се извршити жицама, ко.је се као и обичне тедеграФсне жице могу проводити кроз ваздух. А сваки ће признати да много мање стаје ваздушно спровођење две жице са Калимегдана на Енгдезовац но што схаје велика метална цев и њепо намештање кроз земљу. Из свију досадањих уиоређења гасне п електричне светдости са економског гледишта, можемо извести само један закључак : да је иод иначе једнаким условима електрично осветљење јевтиње од гасног. Хигијена је од свију предложепих врста вештачког осветљења изабрала електричио ; и избор економије пао је на едектрично осветљење. Према томе знам, да ћу с мирном савешћу одговорити и савременој науци и напретку за којим треба сви да тежимо. и коме треба сви да спремамо терена и у нашој општини и у нашој држави, ако вам препоручим едектрично осветљење за варош Београд. (Збор се одазва са: Живео говорпик). ДОПИСИ ГРАЂАНА 14. Новем. 1890. У допису од 1. окт. о. г. изнесене су кратке наиомене о томе Д;1 би ваљало обратити што потншију пажњу да се без оклевања уређују они одпоси локалпи, којима не стоје препреке на п\ту. Дапас да се дотакпемо друге стране иитања, којс је повод допису. Од како је истаксута иа диевни ред потреба преуређења еспаФа, прошло ,је већ миого, али на жалост ни до данас није још урађено иишта да се то пптање, које је несумњиво од врло великог значаја, једном и приведе своме крају, те да кругови рада : занача и трговшт, добпју спеиијалне основе, на којима ће се радње мо!ш иравилније развиЈати. Ваља прпзнати да питање о нреуређењу еспаФа има својих особитих тешкоћа, н да је потребно одиста свестрано проучити ностојеће односе, довести их у сагласногт и поделу рада извести '>ако, како ће нови поредак донети све оне користи на које се рачуна. II баш за то не би требало ни мадо оклеватн дасепри■ступу тој одавна захтеваној а толико потребној реФорми. Па ипак, проћи ће можда још дсста, докле се не скине са дневног реда еснафско питање. И у колико се молге мислити да ће рок тај бити дузки, у толико је иотребније да се бар приликама које постоје, иоклања нужна пажња и да се не допушта оно што сгоји у нротивности са за&оним опредељењима која данас важе. ЕспаФско питање на првоме је месту позваност трговачкобанатлијгког одбора. Њему припапа да се бринн за очување интереса трговачко-занатлијских, и да предузима све оно што би могло бити од користи. Али исто тако п локална власг не сме занемаривати п допуштати да се избегава онај иоредак који природа ствари одређује. На нротив спада јој у дужност да се стара, и пма начииа уредити, да се бар извесне радње воде онако како ја вниинтереси, често здравствени, најпре ишту, д како пеће чцтави редови грађана ТР ПСТ11 штету само с тога, што немају потребне заштите. Да узмемо за пример еснаФ каФанско-механски. Грађани који ирипадају њему и воде своје радч е пронисно, трпе огромие штете с тога, што други нротивно јасним прописима, чане здоупотребе и крчме вино и ако на то немају нрава Они нрви нодносе огромне каФанске кирије и нарочите пор. зе, а други по дућанима крчме вино. Такав је исти случај са гостионицама п млекарницама. .Место да се у овим последњим продаје само млеко, сир, кајмак и т. д., оно су млекарнице постале госгионпце. Међу тим лако Је нојмпти да је пранилније и паметније да млекар проднје млеко, а куварнице дапродају Једо. Тада бп број млекара, разуме се, био мањи али би се продавало боље млеко, п лако бв бпло контролисати н одржавати санитетске мере. Други пак билп би кувари и готовилн би Јело, те би се на тај начпн пздвојиле куварнице, у којима, би се могли да храие они који данас посећују млекарнпце. Нпко пак нс би трпео штете. Једни бн радили с једним, други с другим, а добил > би се, као што је речено, то, што <би обе врсте радње блле боље и морале бн се придржавати

санитарних проннса, на ко1е се данас пе пазн много по њима. Нека се дакле зна ко иродаје пиће. ко млеко и спр, ко јело итд. Само на тај пачин млекарц ће снабдевати своје радње добрим млеком, кувари ће пазатп какво је једо, а механџије неће трпеТи штете што крчми пиће онај који не води ту радњу, ие плаћа велику кирију и у толико више зарађује на штету другог. Нова еснафска уредба без сумње ће садржавати тачна опредељења шта коме еспафу принада иа ће п ово, чега со дотакосмо, регулпсатп. Али дотле и данас зависи само од локалне властп, хоће ли н даље остатн мешавине и по оним радњама, за које би сс то најмање смело допуштатп. д. ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ Засебно издање. Предавање о електричној светлости, које је у конФеренцији одбора општинског држао г. г Бока Станојевић, отштампаће се по етенограФским белешкама и у засебпе књижице, заједно са цедом дебатом, која се је водила у тој конФеренцији. Ово јављамо ради оних који су накнадно тражили бро.јеве од како у листу излази стенограФеки извештај са конФеренције. Треба доставити. Усдед промене новлашћеника за извожњу ђубрета догодиле су се многе неуредности. и по појединим домовима није извежено ђубре на време. Да се откдоне у будуће неуредности, предузете су мере, али на елучај да се ипак догоди да повлашћеници који дом прескоче, треба одмах чинити доставу одељку, као што је објашњено у бедешци рубрике „Гласник суда иодељака оаштинских." 4о краја године. Повдашћеник за испражњивање сепкруба и помијара остаће исти, до краја ове године, јер је дотле продужен уговор са дапашњим повлашћеником. Нису ни таксе мењане ; и повлашћеник дужан ихје показати, у овереној књижици онштинскога Суда, кад ко затражи. Седница. Одбор општински држаће сутра, у 5 час. по подне свој редовни састанак, на коме ће се решавати преостали предмети из последње седпице. (Акцис). У последњој својој седници Одбор је решио да општнна узме у своје руке наплаћивање акциса механско-каФанског, почем је и аета лицитација испача неповољно. Изабрана је комисија од одборника и грађана да одреди начин како ће се наплата вршити, па да буде олакшице и за Оуд п за оне који акцис плаћају.

ГЛАСНИК ОПШТИНСКОГА СУДА И ОДЕЉАКА (ДоЗБОЛе) До сада продавао је по улицима и јавним местима књиге, новине, бозу алву, шећерлеме и друге артикле, ко је хтео. Од сада то више не може бити. Сваки продавалац мора се обратити суду овоме за дозволу. Ко се ухвати да без одобрења ма шта продаје биће кажњен по закону. И господари биће одговорни, с тога их опомињемо да што пре своје млађе пријаве и за њих изишту дозволу. (Викаве улицом забрањено) Продавцима салепа, бозе, млека пекарије, новина итд. ззбрањено је викање улицом, јер својом виком досађују грађанству. Иотупници казниће се према тач. 2. §. 360 крив. закона затвором од 1 — 3 дана или у новцу до пет талира.