Београдске општинске новине

БРОЈ 50.

— 193 —

ГОДИНА VIII

РАЗНЕ БЕ^ЛЕШКЕ Трка ЛОКОМОТИва. Између Париза и Лароша ириређена је ту скоро трка са локомотивама. Цељ трци била јо испитивање брзине разни возова и издржљвиости локомотива. Друштво „Париз-Лијонско" било је иокретач те утакмице. Резултат трке је следећи: „I/ ехзргезв <1и Ког(1 в стигао је први, пошто је за један сахат прејурио равпину од 136 километара, «Це МпИ,' 1 ,Г Ез1, а ,Г Ог1еапз к и „Г Опез!« прешли су за исто доба 135 килом. а „Париз-Лијон" само 120 километра за 1 сах. У трци са теретним возовима добило је „Друштво северних жељезница.« Воз је носио терет од 240 тона и прешао је 95 килом. за 1 сах. Воз »Друштва западних жељезница« имао јб исти успех, с1ли му је локомотивсЈ. претрпила доста штете. Овај покушај преввликих брзина не даје се употребити на дуге цутове, јер би било преоггасно, с тога и правила жељезничка забрањују, под најстрожијом казном, влаковођи да пређе више од 80 километра за сахат. На свакој машини има нарочита снрава, која показује тачно брзину којом је влак јурио, и тако служи за контролу. Машинисти пак један особити барометар показује у свако време којом брзином јури влак, те му даје могућност да или иовећа или умањи исту. ИЗ ДРУШТВЕНОГ ЖИВОТА. ИОСЛВДИЦЕ НИЈАНСТВА. Нема заразие болести која влше утамањује свет и чије су послбдице теже од оник, које проузрочава злоупотреба алкоходиих пића. Статистика је у пеколико констатовала те иоследиде, али колико тисућа случајева остану у мраку ; колико их се скрије пред статистичаром ? Порушеио здравље, уништена породична срећа, нагон к неморалу и кривичиим делима, лудило, грозна п прерана смрт — то су укратко последице те ужасне и пакдене страсти ! Др. Бер, лекар једног казненог завода, изнео је ту скоро занимљиве податке у једном своме јавном нредавању, к*је је држао у Пленценсу и констатовао, да је само у пруским болннцама год. 1885. било 10.360 лнца, која су боловала од хро- I ничног лудила услед злоунитребљавања алкохола. Од тпх је исте године 1914 лица праћено у болницу за душ. болести од делиријума. Од свију самоубица 700 њих доказано је да су били пијанице. У Немачкој од 100 умио болесних 25 су оболелн од нијанства. Одавна је доказано да је гшјапство узрок умноасавању п кривнчних дела. Констатовано да у 82 казнена завода у НемачкоЈ од 32.827 осуђенпка, 13 106 осуђено је због :аочина и кривица ночињених у пијанству и због пцјанства; дакле иреко 400| 0 . Истц др. Бер нашао је да у самим казненим заиоднма у П.]енценсу на 3227 осуђеника 1174 ночиннли су кривице у пијанстоу. Доказаио је даље да је највећи део нрестуиа и кривичних дела учињено у очи празника, нли на сам нразник, или дап доцније. Субота, недеља и понедељак то су обичво дани, када се раденпчки свет, носле трудног седмоднезног рада, одаје одмору, да често у ппћу страћи оно, што Је иреко недеље знојем зарађено. Тада се обично и рађају највпшс многобројна зла дела. Прве мере противу пијанства предузете су у Швајцарској и Немачкој, а највећа потреба да се те мере развију до правог значаја свог, осетила се највише у Енглеској, где се одавна води права борба противу алкохола. Многобројна друштва избац\ју сасма унотребу алкохола па иду чак и дотле, да се и вцна драговољно лишавају. То је без сумње крајиост; али кад између крајностц и несрећних последица ваља бирати Једно, без сумње ће превагнутц крајност. Срећом 3.10 нема ни из далека нодједнаки зпачај у целоме свету, Али ие треба заборављати да се свака бољка лечи само онда, кад је у зачећу своме. И за то, ако тамо, гди се од норока пијанства не пати у масама, нема иотребе за нарочитнм мерама противу употребе алкохолних нића, оно без

сумње ваља бар то толико чинптп, да се отаје на пут лаком отварању крчама, за ко.,е се не може ннкада рећи да су од потребе. На иротив, кад год се затвори која од онпх, што већ постоје, ваља јој радо:но отневати носмртницу — са жељом : да на њезпно место никада друга не ннкне ! Разне општинске лицнтације. Путем јавног надметања, издаће оиштина београдска : 26. Новембра Право на прода.ју леда са обале савоке и дунавске за време ове зимске сезоне. 27. Новембра Земљиште иснод војног сењака, крагујевачког друма и пута поред Вшетечка, за време од дана одобрења лицитације до 31. декембра 1896 год. које има простора од 117.200 квадратни мет. 29. НовембраПлац постојећи у жељезничкој улици спрам БалукџиНа, за време од одобрења лицитације до 31. декембра 1893 године. 4. Децембра. Набавку олова, потребног за маркирање меса на општинској кланици, за време од дана одобрења до 31. дек. 1891. год. 3. Децембра. Право на чишћење нужника, номијара и стрводероки носао за време од 1 јануара до 31 декембра 1891 године. Кауција у 800 дин. полаже се у новцу или државним панирима. Све ове лицитације држаће се у рачуноводству суда општине београдске, од 8 до 12 пре, и од 2 до 5 сати носле подне у које ће се време и закл.учити Услови свију ових лицитација могу се видети у рачуноводству, пре а и на дан лицитације. Из Суда Општине вароши Београда 15. новембра 1890. ОБр. 141.15. Гра-ђевинске лицитације. На дан 26. т. м. од 2 до 5 сати после нодне, држаће се 1 у грађевинском одељењу суда општине варогаи Београда, јавна ј усмена лицитација за откопавање земље у „которској" улици. Кауција 400 дин. у готовом новцу или у државним па' пирима. Ближи услови, предрачун и план попречних профила, могу се видети у грађевинском одељењу сваког радног дана у време канцеларијско. 0д отране суда општине вар. Београда 13. новембра 1890 године ГБр. 1402. — -еж-шшз- 1 Београдске лицитације а .)Управа вар. Београда (кварт оавамалски) држаће лицитацију 26. новембра т. г. за сечу дрва. Услови у кварту. Кауција по закону. г.) Дирекција срп. држ. жељезница. Потребује 40.000 килогр. петролеума за 1891 год.Пиемене понуде примаће дирекција до 24. нов. тек год. са пристајашем на услове прописане за то у „Срп. Нов." бр. 246 у прилогу. д.) Краљ. срп. држ. жељезница Потребује 100 вагона Писмене понуде примаће дирекција до 10 дек. т. г. са приста;'ањем на услове прописане за то у «Срп. Нов.« бр. 244. а) Санитетско одељеве министарства војног, одржаће 26. Нов. тек. год. лицитацију за набавку потребних лекова. б) Управа београдоког гарнизона, одредила је за 27. Нов. тек. год. лицитацију за набавку 148асталаза ручавање војника и 269 клуиа. Кауција 10°/ о од излицитиране цене. Услови и ! мустре у канцелариш исте управе.