Београдске општинске новине

1Л '0Ј Л.

— 197 —

ГОДИНА VIII.

Да ће госп. министар по доброти својој бити вољан да иза{)в на сусрет томе захтеву, и да ће председннштво огштине осведоченим патрпотизмом хтети да од своје стране учини што је потребно, — удружење је више по уверено; а овој молби даје му слободе и убеђење: да је председништво општине данас живо прегло на извршење свију корисних реФорама у пресгоници које се дају остварити. ( свриигек се)

ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ Није држана. Прошле недеље Одбор оиштински није држао седпицу из узрока, што су се састајале комисије и радиле на својим задацима. Поротници. Избор порогаика за идућу годииу извршиће се у сутрашњој седници. Забрана. Учињен је корак на надлежном месту да се више не допушта подзиђииање старих, трошних зграда. Но о томе говорићемо опншрније у једном од пдућих бројева. Стечај. Обраћамо пажњу на сгечај који данас доносимо о установљеноме положају благајника за исплате водоводних и осгалих великих послова. Грађење ке-а. Комисија, изабрана да проучи питање о ке-у, ноднела је извештај, који доносмо данас. По комисијском прорачуну, грађење ке-а коштаће око 3,800.000 динара: но колико ће од те суме насти на државу а колико на општину, није још опредељено. Седница. Одбор општински држаће свој редовпи састанак сутра у 5 час. но подне. На дневноме су реду ови предмети : а) Стари предмети: 1. Понуда г. Лаховарпја с куиовини куће; 2. Рет>ерат о „Зелеиоме Веицу; '6. Акт цар[ша[)е о наградн руковалаца општ калдрмије и мерине; 4. РеФерат о утрошку за аалуп, отварање и рад у Оањичком мајдану.®

5. Акт > дгужења дунавског к]>аја о грађењу ааједничве школе аа Јалију и До, ћол — ц» о дунавскн крај. б) Н оеи предаети: 6 Лицитацијс; 7. Акт комисије о нотребном кредиту за извршење ноииса људства; 8. Пројект о варошко. трошарини; 9. Решење о нотребном особљу т, ошарине н илатама за псго; 10. Избор поротника за пдућу годину; 11. Илбор комисије за преглед плаца, који на откуп нуди г. А. Живковић. 12. Решење за исплату сабаља позорника општинских. 1В. Молбе. 14. Уверењи.

ГЛАСНИК 0ПШТИН0К0ГА СУДА 2 0ДЕЉАКА (За продаваче). Према наредбп (_:уда ол 1 нр. мсс. АБр. 2093, нот|)ебно је да се најдаље до 15. ов. мес. нријаве у општински суда дозволу но ново добију сви онп којн по улицама, каФанама и др)гим јавним местпма продају врше. Тако исто да се јаве и они који до дана< никако нпсу донволу ни добили. Ко има већ до .Јволу, треба са „'обом да исту понесе. (За дома ^ине). Ко узима за рад надиичаре и ираље, треба увек да ам први 1]»егледа билег стаповања. Само тако општом контролом, моћиће се истребити беспоеличари и сумњива лица која често у кућу улазе ради крађе. Бплет има печат и уписан је рок за који важи, име, стандотичног н т. д. Билет је у цриим корицама. Ко нема такав билет — треба га пријавити суду општинском или најближем. одељку. Овога треба да се придржавају и они који издају стаи наднвчарима и прал.ама.

С Т Е Ч А Ј Онштини вар Београда потребап је благајник, којп ће руковаги касом за исплату радова око водовода и других великих предузећа општипских. Изабрапи благајник биће дужан да положи кауцију од 10 —15 хиљада динара.

— Ако умре, говораше он попекад у себи, коме би припало његово имање ? Он је без рођака и без пријатеља. И као да ли би то значило украсти, кад би се придигао исиод леша ненотребан новац ? То је он називао својим слабим мислима, које су тежиле к неодлучности. Такви насгупи прсговарања са својом савеети беху ретки нлп боље рећи скоро их је и нестало. Узрујапости првих дапа, и оној ватреној жудњи за благом и раскоши, које потресаше цело његово гело, уступи место једна енергична и ладна резолуцнја. Бернар се више пије гадио прљавштине. Зар неће он одмах из ње изаћи и јуначки отрести се своје ирошлости ? . . . Већ од неколико дана, није чуо обичајни звек код тврдице. Ноћи су текле мнрно, нити металични звек потресаше срце Вернарово. Дању никаквог гласа, ни звека. Ништа. Бернар инстинктивно дође на мисао да се лримнче одсудни час његогог Јкивота. Покушаваше да пе мисли нпшта, преплашен еам од онога што му на ум долазаше. За тим је оиет размишљао. Сасвим ладно рече себи, да је старац свакако болестан, и да се тако прилика, коју он давно очекује, сада сама указује. План беше готов у његовој глави, он га склони овако: Да оде право староме Херману, са осмехом и притворном исвреношћу, да га иази, да бди над њим, да га нс оставља; да постане његов слуга, његов роб. Херман немађцше никог свога. Коме би оставио по смрти своје имање, ако не оном који му очи заклопи. Али чим је био готов са овим планом, одмах га је сам и одбацио. По смрти Хермановој могао би се наћи тестаменат, и

то ои уништило све тежње, муке и комбинације бернарове. Сем тога, тај нсповерљиви старац, могао би просто одбити туђу помоћ. Требало је тражити дакле други излаз .... Ако је болест тога старца смртоносна , зашто га не оставити да умре сам , без номоћи ? Нико не вођаше бригу о тврдици. Да ли би се ко и сетио да га је нестало ? Укућани су га и тако врло ретко впђали. Овај пут Бернару се учини да је бољи. Три дана беху ирошла, он је бројао те дуге дане, од кад старац не даваше анака живота. Шта се је с њим збило ? Да није умро, већ ? Умро/ Ова помисао узбуди Вернара, чије срце куцаше радошћу. Старчева смрт то је била гром, који од једном уннштаваше нрепреку од које се Бернар мало час плашпо. То беше случај, усуд, то боше сам Бог, који се стави на страну Бернарову. Случај, који рамље кад долази а лети на одласку, стиже бериару а он га прихватн. Ако је тардица умро, што му изгледаше извесно, требало је одмах нрисвојити благо. Целог дана Бернар је размишљао како да покуша. Дело требало је да следује намери, остзарење — сну. Ноћ беше насгупила. Вернар је знао, да мапсарда старчева има, као и његова, прозор, који гледа на улицу. Пред прозором једна врста прага, на ком се пружају олуци за кншницу По томе прагу, и ако с онасношћу могло се корачати дуж крова. Бернар отвори прозор. Чудан пут, помисли он, који ме може одвести срећи. (наставићв се)