Београдске општинске новине

ГОДИНА VIII.

— 210 -

БРОЈ 54.

дајућу таксену ларку. Ако трошарина даје канап, рачупаће му се исти као код ђумрука. Чл. Л г 1. Пломба од срнског ђумрука ударена, вреди и за трошарину. Но нри скидању исте мор^в присуствовати и орган грошаринске управе. У противном сматраће се за кријумчарење. Еспап, који ће само кроз варош нроћи, нити ће платити трошарину нити нломбу, но само 020 дин. од натоварених кола. Овај еснап мора трошарински орган кроз варош до краја спроводити. РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА XIII. РЕДОВНИ САСТАНАК 17. Декембра 1893. године Предеедавао члан суда г. С!в. Каранешић; били 'хаанови одбора: М. Ј. Марковић, Р. 'Кирконић, Ј. Станковић, Ј. Симић, Л. Дашковић. С. Д. Милићевић, Др. М. Т. Леко, С. Чађевић, М. Канетановић, Р. Петровић, М. Цветковић, М. Јанковић, Н. Р. Поновић, Р. Драговић, А. Ј. Одавић, Д. Најдановић, К. Б. Михаиловић, Ј. М. Тадић, К. Д. Главинић, М. Јованоаић, Ђ. С. Новаковић, К. II. Михаиловић, А. Шток, Љ. Јовановић, М. Велизарић. 'Б. Димитријевић, Ј. Ж. Ђурић, В. Вигоровић, Ј. Петковић, М. С. Денчић, М. М. Терзибашић. 1. Нре но што се прешло на дневни ред повео је разговор одборник г. Димнтраје Најданови11 о томе, како би требало поверити преглед свиња не само марвеним лекарима него и недипломисаним прегледачима, за које се зна да су прегледу вични и врше »сти сигурније од марвених лекара, који прегледајући на живо налазе да је брав здрав а после клања да је бобичав. Нредседник тврди да је од отране самих клача бивало злоупотреба тиме. што су за клање приводпли другог брава а не ирегледаног, да би само изиграли преглед ; али да се гоме сгане на пут, поручене су справе аа ровашење једном прегледаних свиња. Према овоме и како законом није допуштено да стоку прегледају и други ко сем дипломисаних марв. лекара — прешло се на дневни ред преко овог нитања. II Одборник г. К. В. Михаиловић чини примедбу да се стока општинска не ноткива као што ваља — на што је председништво изјавило : да је суд већ предузео нужне мере према лицу коме је поткивање стоке уступљено. III. Председништво износи акт водоводне надзорне комисије којији јавља да се према уговору са г. 0. Смрекерм њему има

ЈИЈЕ СЕ САСТАЛА КОМИСИЈА" СКИЦА ИЗ ЗКИВОТА НАШЕГА ДОБА Овога пута са Саборне цркве није се чуло оно велико звоно, на чији се јек сваки у граду пита: „ко ли је то умро?" ЈВелико звоно, за велику таксу, оглашава испуштену душу само „срећних" самртника.... У маленој и ладној соби, коју иснуњују сви изгледи беде, издахнула је мајка петоро деце. Над телом њеним очајно нариче одрасла ћи, а плачем јој помажу три мушкарца. Неколико жена искунило се — чине последњи дуг свој према умрлој. — Еоме ће ова бедна деца ? — Ко ли ће их јадну заштитити ?... — Вила су се око мајке, како-тако, а сад — Тешко сирочади без мајчииа загрљаја.... Овако шаптаху једна другој искупљене жене, кад у собу уђе постар човек. Скиде шубару, приђе умрлој, цедива је па просузи. Из груди му се оте јаук : — Еј Стојане, брате, шта ти деца дочекаше!... Ко ли је био тај Стојап ? * Тамо у оном најстарпјем крају града, што је данас поду празан, има једна стара кућа за коју се некад врло

уступити грађење 5 бунара његовога система и да је погодба закључена за 42.000 динара. По саслушању акта (А.Бр.2299) одбор је усвојио да се по предлогу комисИје поступи ако је погођена цена у границама предрачуна; о чему да се суд увери па и одбор извести. IV. По саслушаљу извештаја о цеиама жита и брашна (А.Бр. 2351) решсно : да се повиси цена хлебу са јед ном паром динарском по килограму. У исто време и изабрана комисија од г.г. Др. М. Т. Л.еко, Мате Јовановића, Ђоке Николића, Раденка Драговића и старешине хлебарског еснафа, са задатком : да састави таблицу лрема ценама брашна, по којој би у будуће упек могао сам Суд на крају сваког месеца објављивати цену хлеба према г ијачној цени брашна. V. Предссдништво саопштава да је на дневнсме реду извештај комисије, којој је било иоверено да проучи и предложи какво осветлење треба завести : да ли електрично или светлећим гасом. Извештај комисије (А.Бр. 2483) гласи (види на 5 страчи овога броја). По саслушању извештаја водила се подужа дебата после које је решено : да се извештај с предлогом у њему усвоји и одмах распише стечај за електрично осветљење. Стечај да састави иста комисија, која је и питање о осветљењу проучилп. VI. Одборник г. Др. Марко Леко реФерише, као известилац комусије, да је између свију кундидата који су се пријавили за општинскога лекара у кварту теразијском, комисија нашла да јој ваља предложики двојицу г.г. Др. Марка Марковића и Др. Данила Данчевића, пошто они мсђу оеталима имају првенство с тога што су и београђани. Према овоме стављено је на гласање питање и већином гласова решено : да се упражњено место општинскога лекара за кварт теразијски повери г. Др. Данилу Данчевићу.

РАДОВИ НА ВОДОВОДУ И а В Е III Т А Ј НАДЗОРНЕ КОХИСНЈЕ 12. Декембра 1890. год.

Водоводна надзорна комисија поднела је извештај о радовима на водоводу за претпрошли и прошли месец, Октобар и Новембар, и то како о радовима на реконструкцији данашњег тако и о грађењу новог водовода. Извештај тај гласи:

добро знало. Сада је се слабо ко сећа, а када је у њој живео Стојан II... нису избијали из ње многобројни пријатељи. Домаћин је био један од првих људи, старијега кова. Носио је светло име јуначкога оца из 1813. а узнео га и сопственом заслугом 1862. Кад се иселише Турци, Стојан је живо повео трговину, срећа му брзо стаде пред кућом, те се у скоро јако обогати. Није то био циљ његова живога. Изродити децу, одгајити синове, оставити им у аманет да се покажу достојни деда свога, да понесу даље заставу српску и нободу је на Косово — за те је идеале више живео он. Колико је сумничења, разбио дух његов. Колико је њих растресао и учврстио у вери да нису далеко дани потпуне слободе народне.... Био је срећан да га~ жена обдари прво мушким дететом. О, како се је то славио дан крштења! Кум даде детету име Боривој; а кубуре припуцаше да буду знамење очева уздања. За даљих осам годипа Стојан доби ћер и три сина, али му се не испуни жеља југбогданска. . . Подизао је децу узоритом родитељском љубави. Кад најстарије сврши основну школу, говорише неки : „подај га нек изучи све школе, паметпо је дете". — Море, Стојане, рећиће му једном кум Миро, не дирај дете из школе, нек му буде, кад одрасте, широк свет. — Ретке си иамети, куме, али ти се чудим како у