Београдске општинске новине

КРОЈ 1. не само одузима испред уста кисеоник те њиме гори, нега му још производи угљену киселину кно и угљен моноксид, сумпорводоник и т. д. који гп даве. Штетио дејство продуката сагоревања код гасног осветлења није само у погледу здравл.а људн, него се опажа и на осталим предметима. Чађање свнју ствари у собама као и тамњен.е металних предмета долази једино од са1 оревања светлећег гаса и потпуно ће се избећи употребом електричног осветљења. Па за то је, нарочито са хемијског гледишта, електрична светлост далеко изм<дкла нред гасном те јој се с тога и мора дати првенство над гасном сватлошћу. * Врло се чесго у публици говори о опасностима које бн настуниле , кад би се усвојило електрично осветлеље; често се чује како Је неко тамо у Америци погинуо од електричне струје па би зато требало нзбећи електрицитет. Та је тачка врло важна и зато ћемо о њој нарочито да говоримо, и то у толико пре, што ако и у ком другом погледу а оно у погледу опасности по живот, светлећи гас најгоре стоји. На нрвом месту да истакнемо онасности које које долазе од већих или мањих експлозија свотлећег гаса, које долазе кад се гасне славине или нехотице или навалице оставе отворене и ваздух се напуни светлећим гасом. Исто је тако опасно но живот удисање тако помешаног светлећег гаса са ваздухом, јер кад има само 2 до 8 ч / 0 гаса у ваздуху, он при дужем удисању изазива смрт. Несрећни случајеви од гасних експлозија и угушивање светлећим гасом тако су постали ббична сгвар, да ое о њима у новинама и не говори. А.ли се ваздух пуни светлећим гасом не само онда кад се славине ма којим било узрокох оставе отворене, него и онда кад су славине добро затворене, јер се данас зна да нема славине, која би ма какав гас па дакле и светлећи гас могла потпуно затворнти. 0 тога сва гасна друштва рачунају 10% губитка светлећег гаса тлећег гаса кроз славине и остале зетворе на гасним цевима и сав се тај тако изгубљени гас рашири по земљи и ваздуху и трује све на што иаи^е, С тога ће свака она кућа у којој се светлећигас уведе, ударати на гас и ничим се тај смрад не да из куће иетератп. Увођењем светдећег гаса бићемо принућепи да живимо у атмосФери у којој ће редовни саставни део бити светлећн гас. Ко са до сад о томе није уверио нека само оде пееко дана (кад лампе не горе) у наше позориште, па чим преко прага ступи, гасни задај опоменуће га, да ни.је више на чистом ваздуху. ПроФесор Лајет је на међународном хнгијенском конгресу у Турину и:шео веома јадну слику о штетоом утицању гасног осветљења на здравље и изразио жељу да електрична светлост у што краћем року земени свуда гасно осветлење. Међу тим док се код гасног осветлења непрестано говори о експлозијама и загушивању светлећим гасом, дотле код електрицитета о томе на мо?ке бити ни говора. Да видимо сад како стоји са иожарима, које обе те врсте осветлења могу да изазову. јер и електрицитет може исто тако да упали лако запаљива тела као и гас. У том погледу ми не можемо да упоређујемо паљевине у Европи, јар је у Европи електрицитет још врло мало употребљен. Права електрична земља може се назвати Америка, где се чак и злочинци убијају електричном струјом И ако се може узети да је електрицит ако ако не више а оно исто толико распрострањен по Америци као и гас, ипак је године 1888. било 1788 ножара којима је узрок био светлећи гас а само 49 које је изазвала електрична варница. Ове цифре и сувише јасно говоре, да ли би или требало каквог коментара !

Електринитетом сс могу дссити и смртни случајеви али се то тако ретко дешава према осталим смртним узроцима да о томе не треба ни говорити. Статистика ухваћена опет у Америци, где је електрицнтет највише распрострањен то ће нам најбоље показати- На један смртни случај од електрицитета долази 9 случајева од загушивиња светлећим гасом, 34 од тровања, 44 од паљевина, 78 од ирелома костију, а безброј случајева од дављења, експлозија парних казана, од судара железничких возова и т. д. Др. Вернер Сименс , члан Фирме Сименс и Халске у Берлипу, велики предузимач како за гасно тако и за електрично осветљење, пише у »СегЉаШкМ 1'иг ТехШ -1ш1и81пе а ово: .Гасно осветљење и поред најбрижљивије израде још је у врло великом степену опасно и не водећи рачуна о опасностима које могу настуиити, кад се елавина случајно остави отворена или добро не затворена. На против солидно и како треба изведено електрично осветљеи.е, готово са свим је беаопасно«. А да би још боље изашла на видик опаспост једне и друге врсте осветљења, запитајмо се на којим је местима први пут заведена електрична светлост ? Сви ћете одговорити: по позориштима, великим пристаннштима и железничким станицама и т. д., дакле у опште на таквим местима где постоји јак саобраћај и велико гомилање света и где је највише стало да се јавна сигурност што већма обезбеди. Од како је гас запалило бечко позориште и Орега заип^ие у Паризу власт је у свима оним местима , где води мало ]ачег рачуна о сигурпости својих суграђана наредила да Се гасно осветљење из свију позоришта избаци и да се у место њега заведе електрично. Треба ли после овога још какћог докада за опасност гасног осветљења ? ! Иротивници електричног осветљења наводе врло често као главну ману електричног осветљења несигурност његову. Они веле нису ретки случајеви да по који пут цела варош остане у мраку поред електричног осветљења. оваки су се случајеви дешавали нарочито у почетку увођења електричног осветљења, док се органи, који њоме треба да рукују не извежбају у својем послу, као што се то у осталом увек дошава са новим нредузећима. Доцеије пак кад руковање електричним справама постане обична ствар онда опасност гашења електричне светлости може да иаступи као и код сваке Друге врсте ссветлења једино услед недовољне бриге оних, који се о осветлењу старају, Да и не спомињемо остале могућности поред којих се могу погасити и гасне лампе на пример кад се спроводне цеви раебију или кад се вода у гасометру смрзне и т. д. да вас потсетимо само на најскорији случај гашења гасних лампа у нашем позоришту, па да видитс да се и поред гасиог осветлења може остати у мраку. Али код електричног осветлења сва опасност и јесте у томе што се може варош да нађе у мраку и ништа више, и сваки ће од вас много пре пристати да се електричне лампе погасе него да цела једна улица експлодира услед светлећег гаса, као што је то био случај пре неколико година у Лондону, где се са малс већом пажњом надгледа гасно осветлење но што би то био случај код нас. Као једна врло велика мана електричне светлости наводи се и треперење неко т. ј. наизменично мењање њене јачине. И та је мана постојала док су електричне пламене лампе биле у свом зачегку. Кад се струја која из динамо машина излази пропусти кроз акумулаторе и кад се употребе добро конституисане лампе, као што се данас праве, о треперењу електричне светлости не може бити говора. Из свију упоређења гасне и електричне светлости са хигијенског гледишта можемо извести само један закључак: да има само једне врсте вештачког осветљсња. које даје довољно јаку

ГОДИНА IX. светлост, као што то хигијена тражи ; која не загрева јако онога коме светли, као што то хигијена од сваке светлости изискује; која има готово исту боју као и дневна светлост, ве дакле и исти хигијенски уплиз на човечији организам и околину њену; која својим ностајањем не квари ваздух и не одузимље му оне састојке који су човеку за жнвот најпотребнији — а та је светлост елсктрична. При решавању овога питања ваља да имамо на уму и индустрнјску страну његову, треба да решимо да ли ћемо за домаћу индустрију усвојити гас или електрицитет. Пошто ће електричне машнне, које ноћу п^авеелектрицитет, дању бити без посла, тоћеонемоћи, ако раде, давати електрицитет за поједине приватне иидустријске радње врло јевтино, то ће наравно утицати на развиће приватне пндустрије много јаче него гас Јер се гасни мотори рентирају за приватна предузећа тек онда, ако су велики, иначе су за мању снагу тако скупи и издржавање њихово кошта тако много да ће се ретко ко решити, нарочито код нас , да њима замени ручни рад Пошто су електрични мотори много простије конструкције од гасних, нису изложени квару, јевтино коштају а и издржавање њихово много мање стаје, и за то ће се они много лакше одомаћити код нас но гаснимотори. Пошто са калдрмисањем, водонодом и осветљењем Београда стоји у вези и подизање варошког трамваја, то се прављење електричног трамваје, као много лепшег, чистијег и сигурнијег, само собом препоручује. Електрицитет, који се дању не може трошити на осветљење, возиће београдски трамвај и кретаће радне моторе у приватним индустријским радњама. Као што видимо и индустриски наги обзири говоре да електрицитет претпоставимо светлићем гасу. Све је то лепо, рећићете ви; лепа је то ствар имати довољну јаку светлост електричну да се поред ње не морају очи напрезати, није рђаво ни то што нам куће не ће заударати на гас и што се немамо бојати никаквих експлозија и загушивања од електрицитета, као што би то неизбежно наступило код гасног осветљења; најпосле није на одмет ни та околност што електрична светлост не квари ваздух нити му одузимље оне његове састојке који су за живот најпотребнији, али шта ће то све да кошта? Јер и ако је електрична светлост у сваком погледу боља од;гасне светлости и ако је употреба електрицитета у сваком погледу сигурнија од гасне, ипак треба пре него што се решимо да усвојимо једно или друго осветљење да знамо како обе те врсте осветљења стоје са економ. гледишта. Да говоримо о коштању електричне и гасне светлости у опште, не води никаквом циљу; ја ћу да наведем неколико конкретних случајева и то таких, у којимаје већ било упогребљено гасно осветљење, па је оно замењено електричним. Коштање једног и другог показаће нам економску превагу једног осветљења над другим. Навалице ћемо најире цитирати мања предузећа, јер ви знате, што се год нека ствар предузимље у већем размеру у индустрији, у толико се она боља рентира. Цитираћу вам на првом месту осветљење трговачке радње „ГЈОитге-а" у Паризу, која спада у исти мах и међу прве радње која је гас заменила електрицитетом. Један Француски лист „ВиИеИп <1е 1а Сотра§ше т^егпапопа! с1ез 'ЈМерћшз" доноси овај рачун за прошлогодишње осветљење париског »Мадазт с1е ^иуге-а». У тој трговини, вели, горе: 4 Бержотова регулатора за пламену електричну светлоет, 183 Јаблосковљеве свећс и 58 Едисонових сијалица. Јаблосковљеве свеће замењују 1249 пређашњих гасних пламенова или једна. свећа долази у место 9 - 5 гасних пламенова (тач-