Београдске општинске новине

ВРОЈ 2 — ЧА/Ч/* Ч/Ч/Чу' N✓N/4/' ЧААА на улици коштало би 2000 односно 4000 Фор. годишње. Ако се одма јаве приватни са 3000 електричних лампа, онда ће чиста добит изнети, 12000 Фор годишње, то значи да би се приходом од приватних исплаћивало варошко осветљење. Поред тога, ошптина би давала приватнима у Теплипу, струју за једну лампу сијалицу од 16 нормалних свећа за 2 крајцаре на сат, а то значи да би приватне коштало осветљење електридитетом скоро у пола јевтиније но садање гасно осветљење. Јер сада кошта један гасни пламен од 16 нор. свећа кад гори 1000 сати на годину, 38 Фор 40 крајц. годишње, а кад гори 450 сати онда 17 Фор. 28 крајцара, док би на против једна електрична лампа исте јачине коштала у првом случају 23 Фор., а у другом 12 Фор. на годину. И на основу тих података, комисија предлаже опгатини да постојећи уговор са друштвом за гасно осветљење даље не продужује већ да у место гасног осветљења уведе електрично. Ми мисллшо да се бољи пример са економског гледишта не може навести, који би одговарао нриликама у којима се ми налазимо. Као што видите и он као и они напред наведени примери говоре у прилог електричне светлости и са економског гледишта. Један је члан потписане комисије послом својим прошао кроз варош Удине која је сва осветљена електрицитетом, и ево каквих је података донео отуда. Удине је варош од својих 30000 стаповника, и цела дужина осветљених улица износи 45 километара. Електриц«тет се добија из динамо - машина које креће водена пара. Свега има 4 парна мотара, један од 140 а три по 70 коњских снага. Осим тога има и мањих машина зарезерву. Динамо -машипа има 7, три су веће и ране свака по 650 лампи а четири су мање и свака даје електрицитета за 400 лампи. Електрицитет, нре но п1то се пошље у лампе, проведе се кроз акумулаторе, који осигуравају иравилност горења лампа. По целој су вароши употребљене лампе сијалице и то разних јачина; има их од по 12, 16 и 25 нормалних свећа. Пламених лампа има врло мало, по главним улицама разређене су лампе од по 25 свећа на сваких 25 метара, а по споредним су лампе од 16 свећа и на 50 метара једна од друге.

Стигоше на гробље. — 1'де ћете саранити мртваца ? упита Бернар. — У општу јаму. — Ираво је ! помисли Бернар. Ништа за ништа на ни гроб ! Рупа беше готова, чекаше свога госта Спустише мртваца. — Ја ћу знати где је , помисли Бернар. Остаде да посматра људе како лонатама грћу земљу; грудве падаху на сандук жалосним и тмулим звуком. Када се све сврши, Бернар даде гробарима напојницу, и остаде још неколико часова прекрштених руку гледајући затрпани гроб. — Ту је! проговори, умро је! а мртваци се више не враћају. Свет је сад мој. Један покрет, па ево среће ! Ха! па шта сам му и одузео ? Полугу једну којом он није умео да управља, луда једна! У замену за то дао сам му парче зсмље и мир. Ми смо квит ! Удали се мирним и слободним срцем и душом. Ручао је у гостионици врло слатко. У онери узео једно од бољих места. Из опере вратио се кући. Спавао је мирно и дуго. Када се пробуди, осећаше се снажан, весео и добро расположен. Никад му сунце није изгледало тако сјајно, будућност тако ружичаста, живот тако лак.

_ 7 _ Централа за справљање електрицитета смештена је у средени вароши, и одавде се електритет грана у седам главних пргваца, од којих су два дугачки по 1800 метара, један 1700 метара, два по 1300, један 1200, и један 1000 мет. Спроводника — жица — има и подземних и ваздушних , али се искуством дознало, да су подземне боље поред тога што су јевтигшје, јер падзор лакши. За две године од како то осветљење постоји, није било ни једног несретног случаја. Општина је закључила уговор са друштвом на 15 година, иза својих 500 лампа које скупа дају светлост од 10000 свећа, плаћа годишње 42000 динара. Данашње осветљење Београда од 600 петролеумских лампа, које све скупа износе једва 4000 свећа, кошта београдску општину на 33000 динара. Дакле у Удини електрично осветљење од 10000 свећа, дакле два и по пута јаче од нашега, кошта само 9000 дин. скупље. Приватни плаћају за сваку лампу од 12 свећа јачине по 4 - 5 дин. наре на сахат, а за лампу од 16 свећа по 6 пара на сахат. Кад би се гасно осветљење имало по ту цену, онда би кубни метар морао коштати 30 пара динарских. Кад је општина пре две године расписала конкурс за гасно осветљење, најнижа цена кубн. метра била је за приватне 40 пара дин. Да је наша онштина онда усвојила најјевтиније понуђено гасно осветљење, онда би за 25% коштало скунље од електричног осветљења у Удини. Ви ћете мож'да запитати, кад су тако повољне околности на страни електричне светлости, зашто и остале велике европске варошх не усвајају то осветљење него остају при гасном ? Одговор је врло прост: да све те вароши већ нмају гасно осветљење и да су са друштвима која их осветљавају направиле уговоре на 50 и 100 година и да све док ти уговори постоје, не могу завести никакво друго осветљење. Веома је поучан пример са Минхеном у том погледу; општина минхенска закључила је уговор са друштвом за гасно осветљење, за врло дуги низ година и за сво то време не може се у Минхену завести електрично осветљење; на против предграђе минхенско Швабинг, у коме није било гаса, осветљено је електрички. Шта више, општина је минхенска тако себи везала руке да не може никакво друго ни гасно осветљење да уведе. Исти је случај и са Гснфом . Општина је те вароши пре неког времена поред постојећег гас-

Постао је господар своје судбине. Он који је до сада увек само слушао, од сада ће да заповеда. Зна да је слободан, може да буде горд ! Изашав на улицу, уздану дубоко, а задовољству своме даде израза речи : једва једном ! VIII. Бернар ие остаде дуго у својој кући у Харфиној улици. Једног дана он је напусти, а шта се кога тицало гди је отишао. Комшилук није разбирао много шта ради тај мало виђени човек. Ко пита за сиромахе ! Одсуство Бергтарово није бунило никога. Он, међу тим, беше оставио Париз. Отпутова у иитоме јужне крајеве, у оне крајеве о којима је давно снивао, жудећи за красотама уживања. Као турист весело пропутовао, Шпанију, Италију п Грчку. У души његовој не беше се угасио осећај за уметношћу и ремек-делима, али ипак као аристократичан путник впше је марио за добру кујну, изврсну гостионицу, но за какву лепу и уметничку слику. Више га мамише градови шиански, кокетни и сјајни као очи у андалускиња, него ли класичне вароши грчке и латинске, које красе само бледи одсеви прошлости, слично сунцу на заходу.

ГОДИНА IX ног осветл.ења увела елсктрично. Друштво које варош осветљава гасом подиглоје парницу против општине и општина је парницу на евима судовима изгубила, те је морала, тек заведено електрично осветљење напустити. Кад би дакле ма која варош у којој већ има гасног осветљења, хтела да заведе електрично, она би морала према ностејећим уговорима да плаћа за гасно осветљење и онда кад би увела електрично; ако општине саме експлоатишу евоје гасно осветљење, онда би требало упропаститп и напустиги цео уложени капитал за гасно осветљење, и утрошити нове исто толике суме на завођење електричног осветљења. Ви ћете признати, да се на таке Финанцијске жртве ниједна општина не може тако лако решити. Ето у томе лежи главни разлог зашто све јевропске велике вароши не уводе с места електрично осветљење мадаје оно боље. Па и поред тога видимо, где богатије општиче као што су париска, лондонска, берлинска, римска, петроградска и т. д. и т. д. осветљавају важније де(сшмитгље се)

ОПШТИНСКЕ ВЕСТИ

Збор. Сутра, 7. ов. м. држаће се оиштински збор, ради избора бирачких одбора за све квартове варошке, као што је објавом онштинскога Суда обзнањено. У гласачке спискове за овај збор увршћени су, ирема закону, само они бирачи, који су платили данак и за прошло полгође, дакле до краја 1890. год. Комисија Изасланици еснаФа и појединих трговачких бранша имали су седницу 4:. ов. м. у општинској дворани, и у истој према закључку конФеренције одбора општинског и грађанства (од 30. пр. мес.) већали о трошарини. У овој седници је расправљано које су олакшице за поједине артикле потребне у трговинском интересу престонице. Предлоге своје комисија ова поднеће Одбору општинском иошто се предходно прикупе подагци колико се којих артикала Богатство боље но сиротиња, открива душу људску. Бернар сиромашак сматрао је себе за велика некад. Сиромах Бернар !... Где је сада онај Бернар, који је сневао о слави, испитивао и радио без одбора; где је онај двајестогодишњи свећеник који све жртвујс и подноси за науку и уметност ? Тог Бернара не беше више. Он је сам себе убио. У осталом, онај први Бернар није ни могао да живи — разумите то, човек нун поштења и скромности! Овај други је господин Бернар, богаташ. Ко би га сада срео на његовом путу и уживању, ивидео како у радости просипа новац као какви принц, не би одиста никада ни помислио да је томе мрачном уживању претходила онако мрачна драма. Средиште Бернаровог живота, месте гди је ваздух за њега најсвежији, био је Париз. Иосле шестомесечног путовања, Бернар се врати у Париз. Париз је истина огромна варош, али Бернар нађе своје место и отпоче да игра виђену улогу. У том свету пуном лакомисленика и раскалашног женскиња, стече он брзо име доброг, веселог и неуморног друга, који беше увек готов да држи највеће опкладе, да отима прву ленотицу и да пије најбоље вино. ( наставиие се)