Београдске општинске новине
БРОЈ 6
— ?3
ГОДИНА IX
о л И
РАСХОДИ
110 0с0б
дцнара
П репбшено
II. Плата званичника
спољних.
12
Плага I инжињеру
4.500
13
„ тројици инжињера 3500 3000
2.400
8.900
14
„ за два цртача по 1800 дип.
3.600
15
„ првозаступиику оиштине
4.000
1 6
, двојице стенограФа по 900
1.800
17
„ водовође општинског
2.004
18
„ надзорнику општинском
1.580
19
„ за десет контролора касански
13.400
20
, I. контролору кантарском
1.500
21
в четворици контролора кан-
22
тарских
6.000
„ десеторици мерача при кан-
23
тарима
, 10.600
, прикупљачу таксе пијачпе
24
вед пијаце
1.200
прикупљачу таксе пијачне
зел. венац'
960
25
„ баштоваиу опшгпнском
1.440
26
„ контролору пумне на Сави
960
27
На повишицу нлате ревноспи чи-
новника
2.000
III. Плата писара и ив-
вршиоца
28
Плата на потребан број писара
13.400
29
„ ,, „ „ извршилаца
11.000
30
„ ,, шест пореских надзор-
ника
4.800
IV. Санитетско оделење
31
Нлага шеФа лекара
3.000
32
„ за петорицу лекара
11.500
33
„ за два марвена лекара
4.000
34
,, за седам бабица општинских
4.200
35
,, за једног хемичара
3.000
З а пренос
СВУИА
динара
о а га
Р А С X 0 Д И
69.208
64.444
29.200
25.700
188 552
51
52 53 54 55
56
57 58 59
П репешено
V. Плата свију служиоца
на два добошара на шеснајест Фењерџија на чегири пољака наједног старешину Цигана на два служиоца баштован. наједног служиоца водовођи на четри служиоца на кланицама на три служиоца при сењаку на три чувара парка на једног иашиниста пумпе на два чувара мајдана на шест калдрмџија по 960 на два чувара друмова по 720. на два чувара обала по 540
VI Плата практикантима 36
Плата
37
38
>>
39
5 '
40
1 ј
41
? ■>
42
" )
43
44
45
' ?
46
v
47
ч
48
49
•>у
50
) 1
Плата на нотребан број КВјНЗЈТЗЈ
практи-
VII Плата чете позкарне Плата комапдиру чете ,, двојици старешипа по 840. за двадесет пожарника ,, за осам кочијаша по 720. VIII. Плата ноћних стразкара На нлату ноћпих стражара IX. Плата исправника и чувара Плата за шест исправника по 1440 Плата за 54 позорника по 720. Кирија за четири одељка онштинска 110 особ
V | дпнара |и
скупа
дин ара
17.800 1.440 10 100 2.400 600 1 200 780 2.000 1.200 1.800, 1.080 1.560 5.760 1.440 1 080
15.500
З а пренос
2.000 1.600 14.900 5.760
72,000
8.640 38.880 7.200
188.552
50.240
15.500
24.340
72.000
47.520 7.200
405.352
Болпица је као и магацин ашвота, у ком се све ааједно налазп: злато и гвожђе, велико и мало добро и зло. Улазак у оиај живот за свакога је једнак као и нзлазак. Сваком живом створу смрт иредстоји. Оиа је за све једвака. Колико људи дођу ту, да издану један поред другога, којн су живиди одвојено и не познавајућн једаи другог. Она снажна рука, испод које бн радо умаклп, против које бн се борилн, она иас чврсто држи и — води. Којп су били сви ти људи, што их је несрећа довела п везала под кров опе зграде ? Онај старац, ено умире сам, напуштен од свакога! А можда је јадпик пекада бпо еилан, уважен и љубљен !... Да ли га је ко позНавао? Он је забележен : „Бр. 1. Запалење плућа". Онај други ? — Дете једно, са ружичастпм мало зажареним образима услед љуте грознице... По кад кад тек што му анђелски осмех затреиери на уснама н укради красно му лице, окружен свионом, плавом косом. Јадно дете! како је ту доснело!? Како га је звала мајКа његова ?.... Доктор гаје називао : „Бр. 2. ,Грудобоља« . Крајности се додприваху на ивици гроба!
Близу Бернара лежао је човек још млад, црне, дуге косе, нлавнх сјајиих очију а нежиих руку као у женскпња Он је био на путу оздрављења ; донуштено му је да но мало чнта и пнше, али само мало. Остало време провођаше јадннк са две нтице, чијн кавез висаше врх постеле. Он беше тако срећан е њпма! Пушташе их а оне ленршаху по његовој постељи н \зимаху мрве хлеба из руке му Летећи зауставпле бп му се на рамену, с рамена пале му иа груди и лепршале високо крилима. — Како сте ? Како мале птнце ? Питао бн га лекар прилпком вршења дневног прегледа. Бернар завиђаше овом човеку, што нађе друштва н забаве у овој пустпњн. Самоћа! Он је проклпњаше. Несрећник пије могао појмпти ; оп се нлашаше од онога, што је у свету иајбоље : Мпрноће и мрака ! XI. Кревет умрлог којн беше до оног бернаровог не остаде дуго нразан- Једпога јутра Берпар, пробуднв се, угледа једап облик љутског тела под белим чаршавом. Погледа на ту страну и из груди му се оте ужасан крик.
Сви дотрчаше уплашени: сестра милосрдна, болничари и момоћннцн. Бернар изгледаше као махнит; блед закрвављених очају, показпваше прстом на постељу, и викаше: — Шга је то ? Носите! Нећу више овде! Пренесите ме ! Мислише да је у грозници. Скочишс и дохватише га. Узалуд се трзао; најпосле изнемогне и надне главом на јастук. Упро погледе на оближњу страшну ностељу и непомично гледаше на бдедо лице човека, који на њој лежаше. Двокоташе зубима. Даднп зној пробио му цело тело, Тај човек, кога оп тако непомпчно иосмаграше. учани му се да није нико други, до Херман Шварц, тврдпца. И збиља то беше он! Видителп га? Т о су његови дуги образи, бледи, теме ћелаво и жућкасто, то лнце кошгуњаво, те бледе н сабране усне, то дуго мршаво чело, а поглавито пак, укочени погледи, што жежу као усијано железо, секу и уништавају као мач. Оне дуге мршаве, коштуњаве ноге беху чаршавом нокривене. (наставиће се)