Београдске општинске новине

БРОЈ б.

- 27 -

1 ком. јаја 0 20

0.07

50 кгр. кромпира 4.—

7.50

1 игр кисела купуса020

—.30

•п

1 кгр. шећера у глави 1.—

-.80

1 кгр. „ сечеиа— .96

—.80

1 кгр. пиричџа — 75

—.65

Г)

1 кгр. соли —.25

-.25

1 кгр. биб(г'ра црног 3.15

2.-

1 кпр. петролеума 0.50

— .45

Обе цене рачунате су средње

п оне које

важиле иосдедњих дааа месеца Јаиуара ове год.

В0Д0В0ДНИ СТЕЧАЈ За нов водовод београдски имају се иодићи у Макишу код белих вода ове грађевине : зграда за машине и казане, димњак и шупа за угаљ, с тога унрава водоводна објављује овим писмену лицитацију за извршење ових грађевина Иисмене понуде подносиће се најдаље до 9. Фебруара 1891. године 6 у вече, у запечаћеном писму, адресоване „Председнику падзорне комисије за грађење водовода" са означењем на куверти: Попуда за зграде. Понуде које иосле одређеног рока стигну неће се узимати у обзир. Општи и детаљисани услови под којима се овај носао у израду даје, могу се добити од потписане управе. где се могу и дотични планови плегледати и свако друго објашњење добити. Од Управе водовода В. Јан. 1891 г. Бр. 43.

7. На дан 11. Фебруара текуће године од 2—5 сати после иодне за грађење калдрме у „Јеленској" улици. Кауција 360 динара. Све кауције полажу се у готовом новцу или у државним панирима. Бдижа условија, иремери и предрачуни, планови ситуациони и попречпих нроФила, могу се видети у грађевинском оделењу Суда општине вар. Београда, сваког радног дана у време канцеларијско и ири лицитацији. Од стране Суда општине вароши Веограда ГБр. 23 16. Јан, 1891. год. у Београду.

КБИЖЕВНОСТ

С пштинске лицихације При грађевинском оделељу Суда општине вароши Београда, држаће се следеће јавне усмене лицитације и то : 1. На дап 7. Фебруара текуће год. од 2 — 5 сати после подне за пабавку 4000 кбадратних тротоарских плоча. Кауција 4000 динара. 2. На дан 8. Фебруара текуће године од 9-12 сати пре подне за откопавање земље иреко велике пијаце, између „Ноћајске" и „Војничке" улице. Кауција 120 динара. 3. На дан 8. Фебруара гекуће године од 2 — 5 сати иосле подпе, за грађење калдрме преко велике пијаце, између ,,Ноћајске" и ,,Војпичке" улице. Кауција 850 д. 4. На дан 9. Фебруара текуће године од 9 - -12 сати пре нодне, за грађење калдрме у делу „Писарске" улице, између „Крагујевачке" и „Споменичке" улице. Кауција 200 динара. 5. На дан 9. Фебруара текуће године од 2—5 сати после подне за грађење калдрмеу делу „Доње Јованове" улице, између „Војничке" и „Љубичине" улице. Кауција 800 динара. 6. Надан 11. Фебруара текуће године од 9—12 сати ире подне за откопавање земље у „Јеленској" улици. Кауција 120 динара.

Изашла је из штамие књига Четврти ме$ународни конгрес за казнене заводе (држан Јуна месеца 1890. год. у Пет()Ограду). Књига нам Је ова послата на приказ од писца г. Д-(»а Миленка, Р. Веснића, који је на томе конгресу био званично представиик Краљевпне Србије и потпредседник I конгреске секције. Не би требало да пропустимо , а да овом прилнком не речемо коју више о предмету, којпм се бавио конгрес, о коме ова књига говори. Но како простор нашега листа не дозвољава да кажемо све оно, што би требало о тој теми казати, то ћемо оном нрилнком само неколико речи рећи, естављајући то другима, који су више позвати, да <> оваким предметима. опширно ппшу и критикуЈу их. Нико неће порећи, да наша отаџбина спада у ред оних држава, у којпма је питање о казненим заводима врло мало обрађпвано Друге сретније Државе труде се по могућству, да заведу казнене заводе, који би одговарали псстављеним георијама, и таман приведу какву систему крају, покаже се да је врло оепрактична и убитачна, те су исту морале мењати тако, да ни до данас ннсу успеле, да. дођу до жељеног резудтата, јер ии паучари нису потпуно решпли ог,ај нробдем ; још нпкако да изнађу начина да се установе так.и казнени заводи, којн би одговаралн сувремепој наупи о кривичном праву, захтеву с_*времене судске меднцине а што је најгдавнпје и сувременом задатку казне. Тешко је : дакле, удесити таке казнене заводе, у којнма. бп кривац за учињено казнено дедо по заслузн трпио и у коме ! би се иоправио. Код нас се је ретко који иравник бацио на изучавање овога пптања. Неколико књпга написане су пди преведене о овоме, али се још нпје нпнокушаао, да се каква модернија мпсао у практици изведе. По свој нридици ово неће бити с тога. 1И1о не би нмали људи, којп бп кадри били н у практици да \чине покушај за реорганизацију качненпх завода у Србији, но ће бпти главна ирепрека у томе, што Србија још нп ,е могла доспети,. 1 а се у овоме погледу изједначи са остадим државама евроцским. Србија је, кг„о млада држава. пмада много важније захтеве сувремене образованости да задовољи; норед тога имала је да се бори и борн се и са Финансијсквм тешкоћама, које су такође не мали узрок застоју у овоме погледу. Но, ценећи по догадањим уепесима у другим културнпм установама, можемо се слооодио надати, да није дадеко време, кад ће и Србија досиети, да своје казнене заводе. ако не саспим, а оно бар прцбаижно, доведе до сувремепог уређења. Ову нам ваду улива још и та. околност, што се и мсђу Србима у новије доба надази љу/и, који се својски одају изучавању оваких установа. Зато сматрамо за дужносг да сваког таког Србина срдачно поздравимо и својом га искрепом помоћу поетичемо на рад

Писац књиге, коју приказујемо, један је од оних, који се изучавањем овога пнтања баве. Он је јелан од оних Срба, који су учествовади у већању светских научара за решавање правних пробдема. ал је по свој прилици први од Срба, који је својим трудом дотерао дотде, да га тако одличан скуп светских научара почаствује чашћу свога потпредседвика. Ми га дакде с радошћу поздрављамо и од свег срца желнмо, да исграје у своме раду, те да што внше олакша отаџбини својој у извођењу реФорама казиеннх завода. Књнга ова, чију садржипу најбоље препоручује име писца, излаже у кратко рад Јчетвртог конгреса у Петрограду, а кошта само 0.50 динара.

00 оо

=3 вд н Рч о

>-з н 3 н м со 3

О О СМ 05 < ОО 5—" г—I >> р^ 27 Н г ~' о Рн о < < >. о о !2 00 и 5° ° < со Рј 3 ћ 3 5 о ^ г.

о м о

со Рч

Н О < 3!

О н _ м 2 И 00 =Г г-. к п: Рц < ш 23

Рн 3

о н о о оо

с н 00 (X)

»О со со

<1 Н

со сб-

Ог °? 00 са

о °о !>-* 00 осГ

5 .« о

Ф5

»I сс 4 00

сс о

а оЗ и

00 со

СП ОЈ р-

рр

ИЗВЕШТАЈ 0 упоредном нриходу београдске царннарпице и њевог Филпјала на железнпци за 1889 н 1890 годнну. а, Државни нриход у готову: Упоређен за1889. 1890 год. раздпка 1,0дувоза 2,628.558-86 2,985.521-39 346.962-53 2, „ нзио'а 410.082 07 399.234-21 10.747-86 22.121-72 14.22825 13.292 16 6.950-12 16,763-98 - 4.599-41

3, „ провоза 7.893 47 4, „ сместишта 6.342 04 5, „ ситнице 21 363'39 6, 8 ванред. врнхода 7,485-09 7, „ обрт. порезе 1,068,305 67 8, „ крчмар. марака 38,929-97

10.949-85 3 464-76 1,304,571 43 236.265-76 25,938 63 - 12,991.34

Свега 4.188-960-56 4,768,493-37 579,532 81 6, Приход од таксених марака : а) за декларације 17,427*60 16.655 — 772-60 б) „ тескере 8405-40 8,036-70 - 368-70 в) „ остадих докумената п сва сдужб. акта 45.717 20 37,72') 66 7.996 54 Свега 71.550-20 62,412 30 — 9.13/ 84