Београдске општинске новине

ГОДИНА IX.

— 30 —

БРОЈ 7. -N/-4/\/ ч^ЧУЧ./- - - — \Ал/

9. Сваки ће понуђач бити дужан обвезати се уговород1 за сигурност и правилност експлоатације едектричног осветљења. Оставља се сваком нонуђачу да произвољно одреди систем сигурности као и начин гаранције, коју даје за правилност и сигурност експлоатације. 10. Понуђачи ће означити цену осветљења за државну, општинску и приватпу погрошњу како за обе врсте лампа сијалица од 8 и 16 свећа) тако и за пламеие ^амне У исто време напомепуће, како ће цена њихова опадати са расгењем броја лампа као и са растењем трајања светлења тих лампа (види тач. 6). 11. Концесионар ће бити дужан имати ј електричне струје на расположењу у свако ј доба дана и ноћи и то не само за освет- I лење него и за сваку другу индустријску унотребу. 12. Електрична централа наместиће се у околини места које је на плану означено са 0, (близу жељезничке станице). Начин као и систем гранања струЈе из централе понуђачи ће сами иазначити. 13. Понуђачи ће у својим ноиудама навести, на који начин мисле спровести пламене ламие кроз улице I. класе а тако исто каквим ће се стубовима служити за намештање сијалица ио осталим улицама [При томе ваља имати на уму да сашо у улицама I. класе превлађују двоспратне куће (партер и први снрат) и да су у осталим улицама куће већином од једног спрата (партер).] 14. Понуђачи ће навести на кој начин мисле осигурати количину електричне струје за минималну а како за максималну потрошњу. 15. Понуђачи ће у својим понудама поднети и нлан централе као и осталих зграда ако их буде било. 16. Рок пријве траје до '/,» Априла 1691. год. Понуде на српском, Француском или немачком језику ваља упутити :

МАНСАРДА ПРИПОВЕТКА Ж И Л А КДАРГИЈА

(НАСТАВАК — 15) Он се не мвцаше. Изгледало је, као да је мртав- Грудп му се ие надимаху. Учпии му се да је то у истпнн старчева лешпна, лешпна коју је земља избацила и која је дошла да тражн од љега рачуна. Бернар гледаше, гледаше непрестано. Срде му страшно лупаше од страха, колена удараху један о другог, руке му се грчевито стезаху. — Ох! говораше он у себи, гушећп се. — Ох он ннје дакле мртав! Је лп то могуће? То је он ! Он живи?!... Он Је ту? !... Он е ту ?!... Воже мој! Бропао сам ! — Еропао сам!

„Опшшни вароши Београда" са напомеиом: „понудаза осветлење". За обавештења ако буду потребна, умољавају се Г .Г. понуђачи да се обрате Суду општине вар Београда. Од стране суда Општине вар Београда 15. Јануара 1291. год. АБр. 2485. |90.

РАД ОПШТИНСКОГ ОДБОРА VI.ВАНРЕДНИ САСТАНАК 17. Јануара 1991. год. Били : Председавао члан суда г. Св. Караиешић, чланови одбора: г. г. М. Каиетановић, М. Николић, Дашковић, М. Велиаарић, Дим. Најданоћви, Н. Р. Поиовић, Д-р. М.Т. Леко, Р. Пуљевић, Р. Р. Ђирковић, К. П. Михајловић, Р. Драговић, Ф. Васиљевић, С. Д. Милићевић, АЈ. Одавић, К. Д. Главанић, Ђ.Николић, К. В. Михајловић, Ђ. Днмитри]евић, В. Виторовић, Р. Петровић, М. Ј. Марковић. I. По прочитању иротокола одлука одборскпх V седнпци од 15. ов. мес. учпњена пзмена код одл)ке књиге Бр. 18, и — нротумачено, да одбор не оставља на вољу Председништву не10 захтева, да се место надконтролора месарског, нао непотребно укине. II. Председавајући напомпње, да је на дпевном реду пзвештај комиснје која је прегледала и оценила добивене планове за грађење I. основне школе Како у седппци нема довољноТчланова за овако важно нитање, а како је и сам Председник одсутан, одложено је решење за другу седницу. III. Председништво општине чпни нредлог, да , се донесе одлука како ће се чуватн прпход од трошарпне који треба да служи за амортнзацпју општинскога зајма. После подуже дебате решено : да се приход од трошарине предаје задрузп за међусобно помагање и штедњу под пнтерес, но онштпнска благајна да задржп оиолпко, колпко је према одлукама одборскпм, прпвремено бпла позајмпла, на инсталацпју трошарппе. Јака грозннца сподаде га. Крв његова, кључала је у жилама, пли боље да кажемо, то нпје бпла крв, то је била жпва ватра — успјана лава Зажарепим и подбулпм лпцем, леденим телом, задиханим груднма Бернар изглелаше као какво чудовиште. Непомпчан лежаше упртим погледом у старчеве очи. Оба се погледа укрштаваху, оба сграшна, оба непомична, Ви знате ту муку. Жнв прнвезан за једног мртваца, жнвот првкован за смрт. Впргпл је то оппсао, и његова добра н чпста душа узбудпла се пред таквим страшнпм зампшљајем ; п немогавши је опнсати тако ужаспо као што ,је хтео, он рече једног дана старом Данту : „Реци, тп, брате!« И Данте на -гшса сцену гроФа Уголпна Ноћ наиђе. Ноћна лампа бацаше своју бледу светлост па старчев вревет, и Фантастпчпо осветљаваше ту непомпчиу Фигуру, која нпшта жввога. немаше сем очпју. Бернар се узалудпо мучпо да одврати поглед од старчевог лица. Он се обрне грозапчаво на протпвну страну, алп узбуђење је остало псто. Погледе, које оп впше не впђаше, осећаше их, оне укочене очи уједаху га за потпљак. Обузимаше га ужаснн страх н тада се наново

IV. Продужен и свршен претрес буџета прихода и расхода за 1891. год.*) V. Према захтеву г. Раденка Дрпговића и још неколицине одборника решено: да се на дневни ред идуће седпице ставп и питање о штампању стенограФских белсжака, иочем је досадање нештамнање наређено било од Председника, па Је потребно да и он буде у седипци. VI. Одборник г. А. Ј Одавић реФерише докле је дошла са својим радом комисија одборска изабрана у једној од ранпјих седвица, да изврши преглед рачуна пописне комисије онштинскога суда н да даде реФерат, ,шшто се поред ранпје одобреног кредпта од 3 хиљаде тражи још 2000 дипара за исилату награде ђацима, и ако је после одобрења првсг нредпта, изашао закон да су грађани дужни поппсивати бесплатно. По саслушању реФерата г. Одавпћа, да комисија одбо]Ска још нпје свршила свој рад, али је одобрила псплаћивање награде ћацима, одбор прима к знању да ће комисија одборска донети извештај, носле кога ће одбо,> решити шта треба. VII. На преддог г. Косте Главинића: да је потребно једпом обезбедпти од иропасти иланове Халачвјеве; и да тако исто треба осигурати од пожара сва оишгпнска здања — решено је, да се на дневни ред пдуће седнице ставе оба ова предлога, а Председппштво да нзнесе и одлуку одбора из 1886. год., кад је решено како се има преградити један део иредсобља дворннце за чување свих оригппалних нивелационих и регулационих планова УШ. Поводом протеста одборника г. К. Д. Главинвћа, зашто иије извршена одлука одборска пз прошле године о саставу рачуна свију пздатака и прпхода од како је установљеио пово гробље, и зашто уз главни овогодишњи буџет, нпје поднешен буџет ново гробљанскп — иредседништво је изЈавило, да ћа у идућој седницп поднети извештај IX. Но саслушању молби, којима траже уверења о сиротном стању: Катица ж Др. Скочића, *) Вуџет је одштампан цео у прошлом броју. обраћашеГвољнији. да се борп ирсимице са ужасним иризором. Тај коштуњавп старац лежаше увек ^кочен, непомичан под тим белим покровом. Бернар се нагињао пуг њега прислушкујући да лп дише, пазећп да ли ће впдетп и најмањи покрет ; хтео да се увери да ли је жпв. Али нпшта. Тада испружп врат и загуп^еним гласом, да га неби ко чуо, нзговорн : — Хермане ; Хермапе ! Човек се не мпцаше. Поглед остајаше укочен, без израза. Ноћ је била ужасна по Берпара, а кад се зора нојави, и.шемогао паде у несвест. XII. Другога дана, у јутру. Пол Верне дође у болппцу. Био је чуо, да су тамо нревели Бернара, зато је одмах и дсшао. Берпар како га спази, весело узвикне и нагло му пружп ослабеле руке. — 0 мој пријателу! рече Пол, — мој јадни прпјатељу ! За неколико трепутака нпје знао ипшта друго да му рекне. Верие га загрлп, стнскаше му руку, и шгледаше као да хоће да му рекне: Надај се!