Београдске општинске новине

ГОДИНА IX. VI. Рачуноводство општиаско актом АВр. 231 јавља да би требало да одбор из своје средине изабере неколпко лпца да потпишу буцет за 1891 год, којије већ раније одбор усв\јио, и по саслушању тога акта одбор је решпо, ла бјџет потпнше иста она одборска комисија, која га је као нројект претресала. VII. Председништво, према реФерату рачуноводсгва ББр. 172 нредлаже да се уговор са закуицима чишћсша овд. пијаца раскине абог неуредног чншћења а нетачног испуњавава обвеза. По саслушању тога реФерата одбор је иаредио, да суд општипски састава комисију ко;а ће ове неуредноста констатовати н дати сво.)е мншљење о раскмнЈћу угово|;а. VIII. Председинштво износи акта СБр. 12667 о деФицпту пок. танасија Ђ. Наумовмћа, бив. кмет. иомоћника и молн одбор, да избер^ комисију, која ће рачуне његове прегледати, и деФпцит констатовати, да би се могло приступити наплапи пстог. Услед овога одбор је изабрао комисију од г.г. Никоке Р. Поповића, Марка Велизарића и Андре Ј. Одавића одборника општинских, да рачуне прегледа п деФицат констатује IX. Председништво саонштава одбору да је закупац чпшћења оџака престао са радом и да је писмепо ифвно да. хоће уговор о томе са општином да раскпне. По прочитању те лисмене изјаве АБр. 245 одбор је решио: како се ствар ова, услед жалбе Л.амберта Клузачека димњпчара овд., што му општпна забрањује да езој заиат и даље у вароши радп, налази на решењу код државног ствета, то сачекати нрво решење савотско, иа тек после овога да нзабрата комнсија од г. г. Ннколе Р. Поповаћа, Мнхајла Јаиковића и Ђоке ЈЈоиаковића одборнпка општипских, извпди, ко је по овој ствари крив и на чију би се штету имао овај уговор раскинутп.

IX. ВАНРЕДНИ САСТАНАНЈ 1. Фобруара 19!)1. год. Председавао члан суда г. Св. Карапешић, били чланови одбора: г. г. Д-р. Марко Т. Леко, Ђ. Никодић, Јован Ж. Ђурић, Ђ. Димитријевић, Н. Р. Поиовић. Чађе-

МАНСАРДА ПРИПОВЕТВА ЖИЛА КЛАРТИЈА

(нАСТАВАК — 16) — Тп, викпе Бернар, не идп, не остављај ме ! Остани блпзу мене ! Ја те молпм, не остављај ме ! Они ће ме убитп, впднш ли ? Тц су људн моји непрнјатељп! Ухватпо се за Подово одело, зубима је шкрипао, очнма је закрвавно, грудн, које се внђаху кроз отворену кошуљу, иаднмале су се јако а из њпх се чуло пеко мукло стењање. Страшпо га је бпло ногледатн. Пол Верије окреие гдаву од њега. — Несретппк! помисли он. ЈЈа болничарев мнг здепастп момак стегну Бернара чаршавом,

38 вић, Ф. Васиљсвић Андрија Ј. Одавић, М. Капетановић, Лазар П. Дашковић, Риста Пуљевић, К. Б. Михајиловић, Риста Петровић, Р. Др^говић, Милан С. Деичић, К. П. Михајловић, Михајло Јанковић, Радивоје Ћирковић, Јован М. Тадић, Милов. Р. Маринковић, М. Велизарић, Коста Д. Главиаић, Љубомир Јовановић. I. Прочптани су заппсппци одлука одборске седнице од 28. Јан. 1891 год. и учињен је код одлуке Књ. Бр. 47. пзмена, да по ствари закупца чишћења оџака шабрата комнсија има за задатак, да ствар иивнди и одбору по/пеге свој извештај. II. Истражпи судија за впр. Београд, актом својим АБр 238, 241, 243, 254 255 и 2.60 тражи увер1 Ј ња о владању и пмовном стању пзвеснпх окривљеника. По прочитању свију тпх актова, одбор ,.е изавио : Да су му Марко — Марпнко Стевић Вујић скитница, Јоца Нпкошћ скитнпца, Ђока Радуловнћ, без занимања, Владпмпр Нпколнћ и Милан Миловаповпћ иепознатн; Лазар Динпћ, слово-слагач п Ннкола Стојиснљевнћ златар овд., владања доброг а пмовпог стања снротпог. Ш. Председннштво извештава одбор о држаној лицитацији за коциасту калгрму н одбор је одлучио да се претрес овога предмета стави иа дневни ред за идућу одборску седницу

Јавна благодарнот Грађанин ове вароши, којп се је до сада често сећао својих сиротних суграђана и помагао их, предао је ово дана благајпи ошптинској 2275.60 дин. да се овд. сиротињи подели, ппо је 16. о. м. уз давање недељне милостиње и учињено. На овако богатом дару Суд општине вар Београда у име своје сиротиње, изјављује нлеменитоме грађанипу најтоплију благодарност Од оуда општине Вар. Београда, 17. Фебруара 1831. год Б.Бр 588.

а доктор му прннесе пешто под нос, што га одма умнрн. — Пустпте га нек почппа, раче дбктор Верпјеу. Вернје баци још један поглед на Берпара п удалн се. Како је полагано затварао врата, оп чу пеки плачни глас да га зове. То је бво Берпар. Пол Вернје зауставп се перешљпво. Сузе му потекоше, беше јако узбуђен. Кроз нолуотворепа врата угледа Бернара како покушава да устапе п паде па узглавље, Доктор се пагне над њнм. — Еј јадни Берпаре! Рече Верпје. — Ах! несречнпче! Поражен сиђе пнза стенеппце. На пољу сунце спјаше. Руже цветаху, трава се зеленпла оппм краспнм зелепплом, које освежава. Водоскок ромораше а нтнце певачнце певаху кунајућп се у басену. Пол Верије журпо нрође кроз авлпју п удаљп се. Ово је био последњп пут да Берпара видп.

БРОЈ 8 0 ПШТИНСРСЕ ВЕСТИ Одборске седниде. За нрошлих четрнаест дапа држапо је шсст одборокпх седница због веливог броја ствари, које чекају па решење. У последњим трнма седпицама одбор се је поглавпто заппмао прегледом регулационих плапова за варош Београд. Исправка. У прошлом броју овога листа подкрала се је иогрешка у томе, што па последњој страпи, у рубрици „Разпе опшгимске так се под1У., није учињена измепа . такси за псетарппу према повој паредби. суда општинског, штампаиој на челу истога броја ' . Погрешка .је та у овоме броју нсиравЉПјИПЈ. Објаснење. Наредбу опшгипскога суда/ да се стока може продавати сђмо па марвепом гргу (баталџаинји) многн иису разумелн, и мнсле, да се исга одиосп и на нродавање пернате живине што је врло иогрешио. Наредба се га тпче само рогате марве, свиња, оваца, јагањаца и т. д. а иа пернату живииу, као ћурке, гуске, пагке кокошп и т. д. не односи се. — Донуна, Команда VII. нук. округа јавља пам да су у сппску обвезпика, за које се не зпа где стапују и чиме се баве, штанианом у прошлом броју овога листа, изостала ова двојица: г Борђе Јокић, нз Београда, заним1ње му је пепозпато, и МилапАрнаутовић, из Београда, служнтељ телеграФа. Овим се горња двојица позивају да пај■ даље до 20. о. м. предстапу VII нуковској команди, вако не бн били подвргпути иајстрожијој казни. Кодкаста калдрма. У предпропмом броју обећали смо нашим чатаоцима, да ћемо нх известпти о резултату држапе ли-

XIII. Берпар не могаше пстраЈатп под тешкпм мукама које трппјаше, од како му се указа опо страшпло. Такве муке кадро су да уппште н најјачег човека. Морале су сатртп опога, који стењаше под теретом гриже своје еавестп, впше но под онпм бола свога* Једпе поћи, то беше носледња, Бернар са нзбуљенпм очнма Фпкспраше мртвог старца којн лежаше на оближњем кревету. Нека невпдама рука гоњаше Берпара. СавнЈаше се нод моралшш болом. Посматраше Хермапа, чнја глава па белом узглављу пзгледаше као лубања каквог мртваца. Од једном учпнп му се да се старац покрепуо. Берпара снонаде грозннчавост. цпкпу, уздапе јако иа поче стењатп. Несретннк пије могао впше пп да говори. Подпже руке у впс. Неко страшпо прнвпђење мнпу му кроз главу. Тврдпца се дпже, упрвши очн на њега, затим стаде оолагапо да корачајј; оп иђаше; камо—? Тамо доле ка суднјама. (иЛСТЛВНЋЕ се)