Београдске општинске новине

ГОДИНА IX.

50

БРОЈ 11.

Зато нека донесу у упштински суд стару марку са иризнаницом о нлаћеној такси па ће у размену са тим добити марку нову. Како размењивање сгарих марака са новим тако и набављање истих има се извршити до краја овог месеца, носле кога рока старе марке неће важити.

ИЗВЕПГЕ.Е о клању стоке за вар. Веоград У меоецу Фебруару 1891. год- заклато је: а) За грађанство: 2 Бивола; 543 волова; 185 крава; 144 телета; 2 овна; 900 јагањаца ; 1345 свиња дебелих и средњих, које су укупно тежиле 95, 233 виле; 58 прасади од 10 до 20 кила; 52 прасета до 10 кила. б) За војску и остале државне заводе: 289 волова и 34 краве. Од ове стоке, коју је лиФерант клао, издато је за официре 12,432 киле, а претекло је и у варош — за гра,ђанство — упето 1,791 кила. Приход од заклате стоке за грађапство био је 30,139• 50 дииара. Од заклате стоке за војску нанлаћена је аренда (такса) за месо издато ОФицирима, -- за иретекли вишак који је унет у варош за грађанство свега 1,601*40 динр Свега је било ирихода од ове аренде у месецу Фебруару 31,740.90 динара.

I? -А. з н: о Војна снага у Еини. Кинески народ не спада међу ратоборне народе и ако у осталом није иремирољубивог духа. Јавно је мнење изрекло свој суд о кинеском војнику ц прогласило га за најгорег војника у целоме свету. Народ се кинески бави нољодељством, сточарством и разпим вештинама; кинески индуаријалии нропзводи сва-

коме су у неколико познати, те иије ни чудо, да се међу њима више уважава уметник, ма које врсте, него ли јуцм, Да Кинез није ратоборан, најбољи пам је доказ кинеска исгорија. Она нам доноси све догађаје од неколико хиљада година, алп је забележила у целом том низу сголећа, само једног ратоборног освајача, кинеског цара : „Псин-ћи-Хаванг-ђи" који је владао у другом столећу по Христовом рођењу. Од године 1644. влада династија Мандђу, она је водила о свему ^ругом бригу само пе о војној снази Кине, држећи можда да су кинески зидовн довољни, да одбране огромно царство од сваког пепријатељског нападаја. Дедајте томе и уверење, да змајеви, који су намоловани на заставама, уливају страх непријатељу и нагони га да бега главом без обзира. Тек године 1840. и 1866. буне и унутрашњи ратови са Енглеском и Француском, дадоше новода влади да се озбиљно стара о преустројству и појачању војене снаге. Каква је била војска за време рата са Француском види се из једне експедиције. Француско одељење бројало је 7000 људи. То оделење наиаде на утврђења, која су бранила 20.000 кинеских војника и после 2 сата борбе, нагна их у бегство. Отнора иије било никаквог, кад се узме да су Французи ту победу извојевали са губнтком од 15 мртвих и 61 рањених. Сваки је чуо нричати о кинеским огромним зидовима, којим се Кива затворила била од сграног уилива Дуго се кина борила и онирала саобраћају са другим народима; али најиосле, дух времена, присили је, да отвори каније „небесног царства ноганим странцима", а и кинези стадоше се шетати по Европи. Мало по мало па увидеше колико су заосгвли у организацији војеној према другим државама. Кипа зна да је чека будућа борба, и то борба за опстанак и независност. Средстава има Богато је, веома богато то „небеско царсгво", али

нема искусгва, или неће да све старо сруши, иа на те рушевине ново нодиже. Влада је ночела да се стара о преустројству војске о појачању војене снаге, али о једној реорганизацији у правоме смислу речи, не може бити ни говора. Истина из Евроне набављају ратне лађе, убојне гонове, модерно оружије, а тако исго и инструкторе. Материјала мртвог имају, Фали им живи материјал, Фали им реоргани;)аторски дух, ;единство у раду, јер поједини гувернери разних удаљених провинција тог огромног царства, раде сваки на своју руку, и вежбају њима иоверена оделења по сопствепој увиђавности. Будућност ће да покаже, да ли су Кинези успели њиовом реоргапизацијом, али изгледа нам, да под данашњим условима, то је са свим немогућно. Из Русије набавише изврсне острагуше, ;1Ли која им Фајда, кад оне леже, сачуван е по арсеналима, а војска се вежба старим иредњачама. Шта им вреде круповп топови, кад немају извежбани топџија ? Шта ратне лађе и оклопнице, кад сгоје нод командом једног пешадијског ОФицира, кога је само телесна снага понела на то уважено место ? Сада се и у Кини Фабрицира оружје, и то добро оружје, пошто су Кинези позпати као вештаци у сваком раду. Ових арсенала има неколико у Шангају, а њима управљају странци. У осталом кинеска влада ради па томе да се шго пре ослободи странаца и замени их урођеницима. Кантонским арсеналом управља један кинез, а како он схваћа цељ оружја, доста ће нам бити да наведемо један пример, који може да илустрира и остале врховне Кинеске команданте, да буде мерило њиовог војничког духа : Уиравник кантонског арсеиала (прави Кинез) зовне надзорника арсенала (једног Инглеза) и нареди му, да се од сада цеви Ремингтових пушака праве за 1 сангиметар шире, а дуге 2 и по метра. Надзориик, уирепашћен тим чудпим захтевом, иримеги

РШШНЕ ВШЕНФЕ1СА приповетка Ф. 1ЕРШТЕКЕРА Превод о немачког.

(НАСТАВЛК — 2) Је ли он хтео тиме да се пранда сво.јој љуби, гато Је за живота ни;е узео, или је морао по некој впшој в^љи туда шетати и служити као грозан пример — не зна се, али је нзвесно, да пије било мира пепелу његовом. Само се то насигурно зна, да нема вп једне старе, а можда нп младе жене у Велхајму, која пе би веровала, да се погубљени Хуго ВилденФелс и дан дањи, или боље рећп ноћу, — кад и кад нојаиљује; а може се и таквих ваћи која би се п заклели, да су његов страшни дух својим рођенам очила видели.

Чинн се као да је иокојни гроФ своја иедела покајао, јер кад год се сада покаже каквом путнику, значи да ће те године бити добре бербе. Тако бар нрича каже и еато се том гласу увак радовали. Та како и не би? Њих је једино виноград издржавао. И ове се је годнне иојавио и то два пут, јер су га два човека видела. Па још како је потврдно на^одно веровање ! Та пије било довољпо судова за кљук, како је родило; старо випо од неродних година продавали су будзашта само да испразне бурад. Ма да је у каФану све више гостију долазпло, ипак се каФецпјана ћерка, Роза, украде н изађе у авлију, да се тамо негде на заклоњеном месту састане с једним младц . човеком, који ју је сигурно већ очекнвао. Она се од њега није устручавала. Сасвнм поверљиво наслони своју главу на његова прса а он ју је љубпо у чело. Ипак зато она није била весела, јер су јој се крупне сузе ннз обра:1е ваљале. Посде неколико љупких речи иввп му се она нз руку. „Морам ићи Вруно", рече утирући сузе марамом. „Ти знаш да ми отац не волп да се с

тобом састајем а ц каФана је пуна гостију, а сама Верта пх неће моћи тачно послужити. Поред тога све више и више гостију долазп ; пун један чамац гостију прешао је Рајну, и сви ће вечерас намп доћи." „Трп те дана, Розо нисам видео, па сад не можеш ни три минута да останеш..... Врло ми је жао." л Та ти знаш, Вруно, да то не зависи од мене«, одговори Роза, и меии је врло жао, али шта могу ја? Збогом, ја те љубим, буди уверен. Стрпи се. све ће можда боље бити." „Боље! уздане младић; о. кад бих те могао сад својој мајци одвести, да те опростим тога друштва!" „Не брнни се за мене, Вруно," одговори девојка пријатно и жалосно, ја већ назим на себе. Гледај само да нађеш себи какву службу а ја ћу ти већ битн верна." „ „А твој брат — " (НАСТАВИЂЕ СЕ)