Београдске општинске новине

ГОДИНА IX. је нешго мало јачом мером но вино, док су и ракије јаче, и шпиритус за гоговљење ракије и сви дикери, као у опшге јаче ракије — рум и коњав — оптерећене јачом таксом но и вино и пиво, али од тога из весно нема никакве шгете, јер се та пића никад не пију у већим количипама, но само у малим, и према томе могу поднети веома велику трошаринску стопу. Од других трошаринских артикала ваља овде да се зауставимо само још на каФи и шећеру. Као што се види из приложене тариФе, стона предложена за каФу и шећер знатна је. Међутим дубоко смо уверепи да су према нашим приликама и навикама тпећер и каФа најјачи трошарински извор. Мислимо да нико н*еће хтети тврдити да каФа и шећер спадају у преке животне потребе. Предлажући ову стопу која је у ириложеној тариФи обележена на кафу и шећер, пошли смо са гледишта, да каФа н шећер сиадају у луксузне потребе, но према нашим обичајима у такве луксузне нотребе, којих се нико зарад предложене трошаринске тавсе одрећи неће. Међутим такса сама јошје и малена, нарочито на каФу, кад узмемо у обзир да се каФа троши на мали квантум, т. ј. на шољу, тако да и нрема предложеноЈ такси на каФ једва ће поскупити шоља каФе за 4 паре урачунав-ту и таксу на шећер, најиздашније рачунаго, те би према нашој монети остало каФеџијама још 1 пара зараде, а да не морају подићи дену за шољу каФе више од 5 пара. Противу високе стопе на ка®у могло би се навести као разлог једино бојазан од криумчарења каФе с поља, међутим та бојазан ни најмање није основана, јер се то кријумчарење са иоле добро организованом стражом даје са свим извесно сузбити. Између осталих мера, које би се овде имале предложити, важно је нарочнто прописати минимум, испод кога се неби смело дозволити увожење каФе. Све остало спада у организацију трешаринске службе. 6. Морамо овде нарочито напоменути зашто смо сматрали за потребно у нредложепој тариФи изоставити неке артикле предложене у привремепој трошаринско.ј тариФи : овамо спадају нарочито а) грађевински материјал махом изузев прерађену дрвенарију, и б) сви артикли који се продају на пијаци а који пролазе ђерам. Грађевински материјал изостављен је из разлога што смо убеђења да Београду иредсто]и баш иосле заведених реФорама периода грађења и улепшавања варошп , и дубоко смо уверени да и грађење у Београду и улепшавање вароши ваља баш потпомагати и то у толико пре, што општина своју Финанцијску нотребу може нодмирити и предложеном тариФом а не теретећи пикако капитале који се улажу у зграде и који се троше на улеишавање вароши. Ово сматрамо тим важније што Београд да би постао здрав, не само да мора извесги предложене здравсгвене реФорме, но се мора снабдети и са довољно здравих станова, у којима

— 54 је данас у Београду велика оскудица; тако исто сматрамо да је дужносг општине учинити све што јој је могуће, да кирија у Београду појевтини, а избегавати све шго би кирије још више подигло, јер је онште познато да је у Београду стапарина скуна као ретко где. Таксом на дрвенарију како је предложена у приложеној тариФи старали смо се осигурати рад општинских грађана од конкуренције с поља у колико је го право. Све потребе које се на пијаци подмирују изоставили смо из предложене тарифе а.) да не би одбијали сељаке из околине од вароши и тиме смањивали конкуренцију, б) даби избегли несразмерно поскупљивање иијачних памирница, које се ничим не би могло према нашим садашњим приликама, коригирати, те да би тиме сачували грађане од глобе, која би свакако већа била но приход од дотичне трошаринске таксе. Из разлога што би мали приход био, изостављен је и зејтин за технихке потребе. После ових општих примедаба, зарад објашњења приложене ЈариФе, учинићемо неколико наномена односно саме манипулације и наплате иредложених такса. Најпоузданија нанлата на артикле : ка®а, шећер, пиринач, петролеум, зејтин за јело, постигла би се кад би општина завела своје антрпоте, који би се ради олакшице трговине имали подићи у непосредној близини гросиста ; тиме би се манииулација јако упростила и олакшала. Међу тим док то не буде потребно је предузети ове мере : а) тачно поделити трговачке радње на гросисте и детаљисте ; б.) са гросиситима вршити месечни обрачун за наплату трошарине. Ако би нак и детаљиста који продају вршио вап вароши на знатније количине, са њиме би се имао обрачун вршити сваких 8 дана. в.) Међутим иикоме не би се смело дозволиги одужење трошаринске таксе за извоз из вароши ако би извезао мање од прописане количине, за ма који од овде иобројаних артикала и то количине продате једном купцу■ Минимум тај имао би се прописати да буде н. ир. за кафу 10 килограма, за зејтин б килограма и т. д. г.) Сваки гросиста и детаљиста који ван вароши продаје према одредби под в има се задужити ценом примљене количине робе која нодлежи трошарини у књизи улаза и излаза робе, коју ће нрописати и потврдити трошаринска управа ; у истој књизи има се и одужити према књизијуксти спроводница робе, која се из вароши извози. Свакоме рабаџији који еспап носи, или трошаринском чиновнику на жељезничкој или савској стаиици, дужан је извозник дати спроводницу, у којој ће тачно биги означена количина и врста извезене робе. Без нредате спроводнице нити ће роба бити експедована лађом или жељезницом, нити ће рабаџија бити пропуштен кроз ђерам. Спроводницу

БРОЈ 12 прима и заводи у књигу одређену за то дотични чиновник станице или 1>ерма Његова је дужност најдаље у току идућег дана доставити извозпику робе иризнаницу на иримљену снроводиицу. Призеаница та служи извозпику за оправдање пред трошарииском унравом да је робу заиста извезао и да се нравилпо одужио. Дотични чиновник трошаринске управе на станицама или ђерму, овлашћен је уверити се о исправности спроводнице ако је роба која се извози променила облик паковања, у коме јо ушла у варош. Разуме се да ће он ово уверавање предузимати само за тај случај ако би имао довољно разлога посумњати у исправност података, наведепих у спроводпици. Трошаринска је управа дужна вршити контролу над задужењем и одужењем на најподеснији пачин. Наплата таксе трошаринске на ппво има се вршити на све пиће које се точи у вароши, без икаква обзира на то, да ли јо то пиво ироизведно у рејоиу вароши или ван рејона вароши. Такса ова има се наплаћивати или одмах преко чиновника трошарипе, постављених у пивари за ту цељ, или по месечном обрачуну. 1акса на вино никако не би смела да се наплаћује од продавца вина, да се тиме не би продавци вина отуђили од београдске винске пијаце, но се има наплаћивати од купаца вмна, и то без икакве разлике да ли је вино купљено за препродавање или за сопствену нотребу. 'Го би се најподесније постигло овако : опшгина мора одмах одредиги два места као пијаце за вино и то једпо на савској обали а друго на жељезничкој станици, где би се имало сместити све вино увезено у Београд на продају. Продавци вина не би имали плаћати никакву таксу на вино, таксу би платили купци на излазу иијаце, а продавци могли би у скако доба вратити вино тгатраг без икакве сметње. Вино које не би долазило на ове две предложепе пнјаце већ које ,би улазиле у варош на ђерму, или стизало у варош лађом или жељезницом, као већ купљено вино, мора као и ракија, дезертна вина, ликери. шгшритус, итд. подлећи ирописима трошаринским или платити одмах таксу. Као што се из приложене тариФе види, предложено је да се такса на вино, ракију итд. наплаћује бруто од °| 0 к° а не нето из разлога тог, што се на тај начин цела манинулација око наплате трошаринске таксе изваиредно упроштава, пошго бурад код нас никако још иису баждерана. Трошарина на остале артикле имала би се наплаћивати или на царинарнини при улазу где је то могуће или иначе најподеспијпм начином. Ваља овде учинити још једну оншту примедбу, а то је ова: не случајно него баш нарочито није се хтело у нредложеној тариФи чинити велико разграњавање такса, те су све сигније разлике хотимице исггуштете из вида — н.пр. између шампања и ликера или рума — јер би се сваким диФеренцирањем тариФе отежавала манипула-