Београдске општинске новине

ГОДИНЛ IX

130

БРОЈ 27

IV.

ЈЈредседнкштво подноси одбору на мишлење молбе којима се траже уверења о сиротноме С1 ању. По ирочнтању 1их молби СБр. 6585, 6802, 6820. 6867, 7995, 7006, 7020, 7021, 7057. 7087 одбор је взјавпо мишлење, да се суд општпнски предходно увзри о имовноме стању модилаца : Митре Марковић, Јелепе Мпловановић, Лепке Радовпћа, удове, Софи е Радовановић удове, Марије Љ. Павлоиића, Цвете Љ. г Борђевића, Марије М. Ђорђевића, Илије Димитрнјенића, пиљара, Впсплпје Јовановић удове и Николе Иавловића бив. пнсара, — па тек онда да им изда тражено уверењс.

11о прочитању акта Уираве ва»). Београда АБр. 829, којим се наређује општини, да у року од десет дана ичвршп нумернсање зграда но вароши и обележавање улица, одбор је пзјавио да је нумерисање зграда ио варошп извршено још прнлнком иослрдњрг пописа људи и домаће стоке те да сес тога Уирава вар. умоли , да ову своју наредбу објаспи вакво нумерисање и обележавање улица опа жели. VI. Председпиштво извештава одбор, да је управа вар. Београда ачтом својим ЛБр. 161 учинила нзвесне примедбе на правила о слободном клању стоке у Бео! раду и наредила оиштини да према тим примедбама нравила нзмени. По ирочичању тога акта а и акта ЛБр. 310 н АБр. 809, којим се сткар ова ургира од стране управе вар. Београда, одбор је решио, да одборско поверенпштво. које Је ова правида и израдило са чланом суда г. Љуб. У. Романовићем и правозаступвпком општине г. Николом П. Николићеа, иримедбе уиравнне прегледа и проучи па своје мишлење иоднесе одбору на решење. 0 овоме да се извести управа вар Београда. VII. Одборник г. Ст. Чађевић, пита председннштво загато трошарински органи наилаћују трошаринску таксу на кола која су из ове општине, па се чак десило, да п на плугове поједпних ратара београдских наплаћују трошаринску таксу кад се с рада враћају у варошПо саслушњу овога, одбор је решио, да исто одборско повереништво које прегледа рад и

књиге управе трошаринске проучи и ово питање и подносе своје мишлење одбору па одобрење. Овом повереништву да се дода још и г. Јован Петковић одборник. VIII. Председништво нзноси акт надзорие водоводие комисијеАБр 935 у коме су изложени услови исплате поручеиих машина код Фабрике Г. Куна из Штутгарта потребнпх за нов вкдо вод беог]>адски. Но прочитању тога акта одбор је иосде поименичног гласања са 14 гласова против 4. (четнорица нису гласали) решио, да се услови за исплату машина потребних за нов водовод, а које су машинен оручене у Фабрици г. Куиа из Штугарта усвоје ирема пррдлогу компснје с тим, да се по иредлогу г. Ст. Чађевчћа, одборнпка, изашаље поверенпк одборскл ко.ји ће се IIа лицу места уверити о нрибављепом матерпјалу и модеЛима за погођене машнне IX. По прочитању актаминистарства грађевнна ГБр. 577, којим се јавља суду да је мппистар грађевина на молбу становника Балканске улипе а по мнењу стручне комисије пзаслате од мнннстарства, учивио измену у ннвелети балканске улице одбор је одлучио, да се г. миппстар умоли да извршење своје одлуке опреиначењунпвелете у балкавској улици одложи, док п оишт. суд сретством свлје стручне компспје не нзвиди: да ли стоЈе такве неодољиве нрепреке са којпх се је одобрепа нивег.ета морала преиначити, иди на против, да са преиначепе нивелете прети опасност оним грађаннма, којн се на то преиначење сад жале, па тек по находу стручне ко 1 миспје онштине и г. Миаистра грађевина да се ! дефинитивно стална нпвелета одредп. У исто време да се умоли, да у будуће све ј молбе и жалбе на већ одобрене планове упу- ј ћује општ суду, те да он по њима нзвиђај учпни, ј и преиначење предлаже на одобрење, како се | у будуће не би то чинило овако је д нострано и | како то не би бпло повод новнм жалбама и ј молбама.

41. РЕДОВМИ САСТАМАК 13. Маја 1891. год.

Председавао заетупник иредеедника г. (Јв. Караиешић од одборнива били г. г. От. Чађевић, Јов. М. Стадић

Лаза П. Дашковић, Ф. Васпљевић, М. Велизерић, Ђ. Димитријевић, Ц. Цветановић, Мат. Јоваповић, И. Д. Главинић, А. Ј. Одавић. С. Р. Поповић, М. Марковић, Р. Драговић, Радоје Ђ^рковић, Риста Петровић, М. Кацетановић. Д. Најдановић. I. Прочптанје заппсник одборских одлукаседнице држвне 8. Мпја 1891. г. и у одлуци КЊБр. 252 учпњспа је измена у томе, што ће се машпне под усвојенпм условиматек поручшикод Фабрпке Куна из Штутгарта, и да исте још оцсј поручене. II. Одборнпк г. Апдра Ј. Одавић саопштава одбору, како је иакнадно дошла још једпа понуда за лпфероваше машииа потребиих за пов водовод београдскп, која ј* много јевтин.;ја и са миого бољпм условнма по онштппу по што ,)е нонуда г. Купа пз Шгутгарта, коју .је одбор оиштппски у срдници својој од 8. Маја АБр. 935 већ усвојпо, па предлаже, дв се ова накнадна понуда Ф. Тпзпја и Ком. пз Лењана у Италији ко,ја се у орпгиналу налази код надзорне водоводне комисије, упути надзорпој водсводној компсијп на проучавање и реФерпсање, а да се дотле са. одговором г. Куну причека. По саслушаљу овога одбор је од^учпо, да се држана оФертална чицпјтацпја за набавку ових машина сматра за несвршену; да надзорна водоводна комиспја проучи понуду Ф Тозија и Ком. пз Лењана, и реФерише одбору, а да се до реФерата задржи одборско решење АБр. 935 од пзвршења, да надзорна водоводна комисија позове и г. Т. Селесковпћа, да и он као стр\чњак п члан комисије учествује у овоме нроучавању понуде Ф. Тошја и Ком. , III. Одборпик г. Риста Петровић јавља нредседнпштву, да је закупац чишћења нужиика пре неки дан грдну иечистоћу нросуо одмах близу варошн на дорћолском крају те шкодп здрављу и руши углед вароши, и ппта председнпштво, да ли је закуиац аа ову неуредност кажњен По саслушању овога одбор је препоручпо пре ч,седништву, да нареди закупцу да ову нечистоћу оданде однесе, да га за ову неуредност казнп и са њиме раскипе уговор. IV. Одборнпк г. Коста Д. Главиннћ саопштава одбору, да коикр , које је општина за пробу на-

В И О Г Р А Ф II л А О ii ДР^АВМИЧКА РАДМ>А ВУКА ЕРАНК0ЕИЋА и МИЛОША 0БИЛИЋА Темат награ^ен видовданском наградом. од Ж. М. Романовића. П Р И С Т У п. Мој спшго, ко свијетла образа умире, не каје се, што се родио, ма му за живота и горки дани бивали. ЈОК. НОВИЋ, ОТОЧДНИН „Калетан Радич" стр. 47. Једап од највеличанственијих делова српске историје, то је оло доба, када се десила она страшна битка, чији је крвави свршетак, још и сада у живој успомени код нашег народа. Све што је било цвет тадашње српске ипгелигенције, све што се у пароду сматрало бољим и узоритијим, остлало је тада на тужном пољу Косову. Свака стопа тога гужног поља заливена је крвљу племенигих јупака, Па ипак

свака је та стопа ио један тужпиЈИ листак из иначе тужне исгорије тога доба. Косово беше колевка српске државе, Косово постаде и гроб њезин. Косово некад поприште славних бојева и мегдана, чини ми се, да и сада цвили за тим старпм, ма и крвавим добом, јер тада јунака беше, Обилића беше. Где се негда поносно лепршао стег српске царевине, ту се садајаничарски шири дивљи Арпаут, а гане из пушке његове микад не изађе, док не нађе стапишта у ојађепом срцу погиштепог Србина. Косово је и велико гробље. Гробље, чију ћеш величанственост узаман тражити у листовима историје ма кога народа. Опоје порошено крвљу толиких јунака, толиких народа. в Ту иадаху и Гал ии Келти, и Грци и Бугари. и Турци и Албанези, а Србипова крв и суза још и данас са њега вапија. На њему су и три српска владаоцЂ испустили мучепички душу Дечански у Звечану, Урош у Неродимљу, а Лазар на разбојишгу крај реке Лаба. На њему су и велики завојевач Мурат-Гази, сип Орканоа, и Јакуб, син Муратов, крвљу обележили траг своје силе".

Да, свака је сгопа косовска тужпа и крвава, па ииак, као да ти сваки предмет на Косову казује гугованку, коју само Србиново срце може добро разумети. Јер, доиста, „Звечап ти прича о мучком убиству; чипи ти се у његовим зидинама још чујеш загушљиво јецаље старца Дечаискога. Неродимка гора кад зашушти, или њени студенци кад зажуборе, теби се чини, да је то јаук последњег Немањића; Грдеч ти изгледа поцрнео са издајства Вукова на њему кржљава шумица и тужно лвеће, као да .је српском илетвом неговано, а српском сузом орошепо; у погочићу Гладној води, чисто видиш сузе косовке девојке, која оплакује три побратима; Гази-Местан прича о великом делу Милошевом; самодржине ти развалине нричају о оном светом нричешћу, које је, не срнска војска, већ српски парод, узео нре но што ће се приволети царс/гву небесноме ; српске цркве расејане по Чичавици : и по Косову, српски двори Павуни, Сврчин, Приштина, све то, свака река и речица, и поток и Ситпица и Лаб и Неродимка и Невољапка, сваки и брест и храст и дреп има своју