Београдске општинске новине

ГОДИПА IX •_••• - • ч/ч/ч/ ч/ч/ч/" ч/ч. (Су!-!: уч/\^ По сасдушаау извештаја иовереништва и ао прочитању молбе Алексе Матића одбору упућене АБр. 979, одбор је решио, да се иродене наново сва имања у улици споменичкој до касарне па и Алексе Мати^ ; да се процене плацеви са зградама, плацеви без зграда и зграде без плацева и то опај део, који се мисли експропријатисатп ; да се у.чму за процениоце људи, који ту у блпзини живе. По добијеној повој процени, да се поднесе одбору на решење, да ли да се изврши равија одлука о регулашји. V. Председништво нодноси одбору на решење пзвештај одборског повереииштва изабратог у седницв одборској од 13. Маја 1891 год. ГБр. 655 о ствари Павла Стевановића и других због нивелаци)е горње Јованове улице. По прочитању тога извештаја ГБр. 685 одбор је одложпо своје решење по овој ствари, докле га пна;ињерско оделење општине београдске не извести, да ли је заиста дата жалиоцима каква нивелета, као што они у својој жалби наводе. vi. През,седипштво саопштава одбору, да је еснаФ хлебарски поднео молбу, да одбор онштински одржи досадању таксу хлеба 27 пара дин. по килограму. Одбор је по саслушању овога одлучио, да решење овога питања остане за идућу седницу,

општннски послови В0Д0В0Д. У стању смо да обрадујемо своје читаоце а и остале грађане београдске, да су давно поручене и већ дуго очекиаане чесме за реконструкцију старог водовода стигде. и да ће се намештању исгих одмах приетунити. Но грађани се београдски неће моћи служити понрављеним старим водоводом све донде, док се цеви сасвим не оперу и вода нрестане ударати на смолу, којом су цеви изнутра намазане. Ово ће трајатп најдуже још 14 дана, па ће се становници београдски ослободити тако несносне оскудице у води, која их е толико година мучила.

додшсмк. виографија II ДРЖАВНИЧК& РАДЊА вука бранковииа и милоша обилиђа Темат награ^ен видовданском наградом. од Ж. М. РОМАНОВИЋА Мој сипко, ко свијетла образа умире, не каје се, што се родио, ма му за живота и горки дани бивали. јок. новић, оточднин „Капетан Радич" стр. 47. (НАСТДПДК) 8. У Трикали и Костуру Жуиана Николу; 9 У Тесалији и једном делу Енира ћесара Гргура Прељуба; 10, У Етолији и Акарнанији Синишу Пемањића, брата царева (по оцу); 11. У Канини, Авлони и Берату (Арн. Београду) деспота Јована Асена Комнена, брата бугарског цара Александра;

— 138 И нов, велики водовод добро напредује, но исти не може бити ире годину и оп дана готов. Али кад се буде стари водовод, овако ноправљен отворио, који ће давати два и по нута више воде него што је до сада било, — неће бити тешко чекати годину и по дана на нов водовод. Осветлење. Комисија за електрично осветлење имала је већ неколико сасгапака ради састава уговора, што се има закључити са г. Периклесом Дикошем из Милана. Чим комисија овај посао сврши и поднесе свој нацрг уговора одбору, биће уговор објављен у овом листу у целини.

ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИ1Е На дап 1. Јула г. год. од 3 до 6 сати носле подне, држаће се у грађевипском оделењу Суда онштине вар. Београда јавна усмена лицитација, за оправву канала у „Видинској" улици. Кауција полаже се у 100 динара у готовом новцу или у државним напирима. Ближи услови, план и предрачун, могу се видити у грађевинском оделењу сваког радног дана за време канцеларијско и при лицитацији. Од стране суда ошптине вар. Београда ГБр. 948. %1. Јуна 1391. год. у Беотраду.

На дан 4. Јула тек. год. од 3—6 сати после подне, држаће се у грађевинском оделењу Суда оиштине вар Београда јавна усмева лицитација за пренос шљунка из онштинског топчидерског мајдана сниже Кошутаака, на тснчидерски друм почев од ћунрије на топчидерској реци па до војене Академије, и од Академије до жељезничке станице и дрварских плацева Кауција 100 дин. у готовом новцу нли у државним артијама. Ближи услови могу се видети у грађе12. Око Охрида севастокрагора Бранка, оца Вука Бранковића; 13. У Зети Балшу; 14. У Хуму и Требињу кнеза Војис.тва Војиновића. оца друге жене Урошеве, лене Јелисавете; и 15. У данашњој Србији до угарских међа кнега Лазара, пашанца Душанова.*) У периоду оних година, за које смо у кратко време прегледапе догађаје нове турске државе, у Србији су се десили триста чуда. Законити дар је погинуо од убилачке руке; властеле Брајан (код Амфипоља), Хлапен (код Верије), Толислав и Вељко (у Гинекокастру, сад. Аврет-Хисар или Женин Град), понашаху се као прави издајници; папа Ипоћентије IV. диже крстоиосни рат против „отпадника вере" — Срба; догађа се пропаст српска код СирФ-Сандиџи; и бира се Л.азар за новога владаоца српског. Кроз кратко време навала турска уништи са Вукашином и све пограничне дина*) Ову новину историјоку, приопштавам овде. јер је она потекла из уста једног од наших најбољих познавалаца срнске историје, који је о томе и нарочиту расправу израдио.

БРОЈ 28 винском оделењу сваког радпог дана за време канцеларијско и ири лицитацијско. Од Суда општине вар. Веограда ГБр. 906 27. Јуна 1891. год. у Београду.

САСТАНАК ОДБОРА ОПШТИНЕ БЕОГРАЛС^Е држан 16. Маја 1891. год .Ј Почетак у 6 часова по подпе. Иредседавао заст. председника. Свет Карапешнћ. Заст. Председники Молим вас господо. Састанак је отворен. Изволте чути протокол последњег састанка. (Секретар црочита). Дим НојдановиК. Ја бих желио да се прављење ових тротоара до министарства унутр. дела обустави зале10с. Заст. чредседника. Држим по тој ствари да греба одредити једну комисију из стручњака, па да она проучи ту ствар, па ако не може бити по пројекту тротоари опда нека се сузе. М. ЈовановиК. Ово што наводи г председавајући било шире било уже иеможе да буде због оних кестења. У колико се опомињем овде се приликом овога пита I а говорило, да се та дрва очувају и ја тако мислим а парочито дрва пред министарством унут дела. Држим да није потребна комисија, него је нужно, да се општина постара да купп једну машииу за пресађивање тич дрва с места једног на друго, а о томе је прошле седнице донето решење да се купи. М. Маринковић. Ви знате да су тротоари пред повим двором дошли баш до кесгења. Кестење нијео оштећено. Ја бих био за тс да се кестење очува, а тротоари да буду ужи. М. Јовановић. Г. предговорник је видео тротоаре, који су свршеии, али ти тротоари што сте видили нису на сталној нивелацији и морају се срушити и с тога треба прво машина да се набави па да се дрва спушгају. Заст. аредседника. Да остане док не купимо машину то је незгодно, и држим, да ни надзорна власт не би толико дозволила. сте српске. Једног по једног довлачио је к себи. било милом, било силом, силни Мурат. Од свих је најгоре ирошла државица Угљешина. Старац Исаија прича: као птице небесне, тако прекрилише Исмаелити земљу, и не престаше дуго народ убијати или у робље водиги. Носле равних 10 година, од кадје Султан Мураг и Једрене оснојио већ је тада био на царској столици кнез Лазар. Дође, дакле, време, да се план Муратов, скован У то време, а показан с ћилимом и јабуком, већ у дсло приведе. Мурат је све више савијао простирку на којој је лежала златна јабука, Лазарева држава. Већ године 1386, свега три године пред страшном иогибијом иа Косову, догоди се више крвави судара између Дазара и Мурата. Ти су судари дали повода нашим летописцима да забележе ове лакопске напомене: „Л.ета 6889. (1381) уби черепи Витомир турце на Дубровнице." ,Дета 6894. (1386) помрче сунце по свој земљи, јануара 1. Тога лета прими