Београдске општинске новине

БРОЈ 28. .х.: | >-«№Ц^^:аи8у--ч а л ,—-— Ч/ч ч-х \ • \ллл • ~~х^\.о*/: -—ч-ч/чг - ^'—\лл/"—:—ч> менуо, да се продени цела линија али овако: Прво зграде с плацевима и за случај тај да когод неће да прими зграду онда да лрипадие општини, па онда да се процени само плац под зградом без зграде, после чист плац где нема зграде и да се каже колико садржи простора, и колико се сопствениеу за једно, а колико за друго има платити. Заст. иредседника. Прима ли одбор овако. да се процена понова изврши од пових вештака и у овом смислу као шго каже г. Новаковић и да се има у виду да процениоци буду људи из онога краја где је земљиште. (Прима.) Н. Т. Иоиовић. Имам да реФеришем о трошарипи. Комисија за овај посао одређена и ако је држала 4 састанка, није могла досад свршити све, да би вам могла поднети целокупан извештај на решење — али како има неких врло хитних ствари, које не трпе одлагања до свршетка целог посла. комисија је донела одлуку, да те ствари иредходно изнесе пред одбор на решење. Прво: Трговац Никола Пелгикидес унео је у варош своје р.ино и оно је пломбирано. Од гога вина нешто је продао и пла<1ио трошарину — а непгго је остало које има сад да прода. Сад како је у важности нова тариФа, које је блажија за њега то оп моли. да по тој тариФи плати трошарину за ово што ннје продао. Ђ. НоваковиИ. То се не може усвојити. Он је унео вино под старом тариФОм и по њој има и ла плати. По новој тариФИ нлаћате вина, који су доцније у варош упета. Ј. ТадиК. Г Ђока се губи кад овако тражи, што би ми у нронашћавали људе. Ако је он рапије увезо он није продао ни потрошио, а трошарина је па опо што се потроши у вароши. За што би мм овако правили људма сметње, те да иду у Смедерево и да бегају од Београда. Ми треба да усвојимо мишлење комисије које је и праведно. Ћ. ПоваковиК. Ако пристанемо тако као што г. Тадић вели, онда незнам докле би отишли. Час решавамо овако час онако. Нигде му краја нема. Најпре је трошарина била по првој тариФи, и то је уништено и сви постали дужници. Сад онет грошаринска тариФа јевтинија, а доцније може

Зпајући ово онда нам се горње питап.е своди па једно друго, а тоје: пагде је тај град Борач. Познати словенски научар, Јиречек, у своме делу „НашШзв^габгеп", а на стр. 87. вели, да се град Борач налази у Гр^ жи, где је одмах и црква св. Аранђела Михаила, старија од три стотине година. Али против ове поставке Јиречекове говоре ове три околности. Ирва а и најглавпија је околност, шго у ово доба. о коме говоримо, гружански Борач пије могао никако припадати Бранковићу. Друго, што у садањем селу Борчу, у Гружи. нема никакве народне традиције, што се овог питања тиче, ни о једном Бранковићу. 1реИе пак, што се у гореспоменутом минеју налази једна познија белешка, која и нехотице упућује, где треба тражити Борач и остала села. Та белешка у српском преводу гласи: „ова Јв књига Аранђела из Дренице." Мало час смо нак рекли, даје та књига „Аранђела из Дренице„ написана под градом Борчем, и приложепа краму Св. Аранђела Михаила. Види се, дакле, лепо да Борач не треба гражити у Гружи, већ у Дреници

— 141 да буде још јеФтинија и шта смо онда учинили. Треба да смо досљедни Ко је шта унео за време ирве гариФе по њој и нек ј плати, јер као год што не можемо ослобо- I дити плаћања опога, који је унео вина под ; старом тари:ом, кад би се новом тариФом са свим ослободило випо од плаћања, тако исто не можемо ослободити пикога ни сад, ј кад се опа смањује. | Ј Тадић. Е онда је г. г Бока заборавио . ово: Он зпа врло добро да ми свима тр ј говцима дозвољавамо задуживање на стова- , ришгу за петролеум, кафу и остале аргикле они увезу све у рејон и неплате нишга грошарине него се задуже, па кад што изузму за погрошњу онда ови на толико плате. То госзодо није против тариФе. Сад кад тако стоји за те артикле, зар није право да тако исто чинимо олакшице и нашим домаћим производима. А ппр. Неко донесе данас вина. Кад исто буде обележено под пломбом може му се оставити на дугу да плати трошарину на оно што прода, —- \ а на оно што непрода у овд. вароши него мора да извезе даље није право да плаћа трошарину кад оно није овде утрошено То се госнодо тражи овде. Н. Т. ЦоаовиК. Тако исго и са М. Јовичићем. I Заст. аредседника. Прима ли одбор миш- ј љење комисије. (Прима ) II. Т. Поиовић Друга постоји жалба од ј палилулаца што им управа трошаринска на- I плаћује на нлуг кад се враћају са орања, I а тако исто и на кола која су товарна ђубретом и то кад се у варош са њиве враћају. Комисија се слаже у томе, да се ненаилаћује на ово грошарина. М. МарковиК. Односпо плугова мис- Ј лим да није ни ушло у тарифу да се на- ј плаћује трошарина. (чује се: јесте.) Ја би се сагласио са мишљењем комисије кад би се ] могло да контролише, да су то баш исти они плугови, којима 0|>у, и да они не носе за новац ђубре изван вароши. Преставимо овакав случај. Једап изиоси из вароши ђу- ! бре и тим ради за новац код појединих. Зар такав, који зарађује и квари калдрму ненрестано, да не плати ништа. Ако се можемо од оваких сачувати, онда да ненаплаћујемо од оних што носе сами на своју њиву. Дакле нек плате они, који се тим

На југоисточним огранцима Чичавице плапине, па левој страни реке Дренице, у данашњој Старој Србији, налази се село Дренипа. Ханов опис тог села и околине непотпун је и нетачан, јер |е написап по распитивању. Са описом г. М. С. Милојевића већ стоји са свим друкчије. Он је сам собом туда прошао, све видео и све чуо. И по том опису Милојевића у Г. Дреници имају развалине шкпква града и неких иет цркава. У тим развалинама треба тражиги град Борач и цркву Св. Арапђела Михаила. Тим пре, што је од тога месга близу и село Еузмин (па утоку Дрепице у Ситницу) са селима Добрашевцем и Трнавом, што су их сва три даровали Вук и сииови му светогорским манастиримд Хилендару и св. Павлу. Има још један доказ, да је ова Дреница са градом Борчем, који се у њој налазио, постојби 1а Вукова. То је повеља Вукова сина Ђурђа и матере му Маре (писана у нећи 14. Окг. 1410. г.) а повеља истог 'Бурђа и жепе му Јерине (издана у Вучитрну 15. Нов. 1419. год.) којима се понова поклањају истим манастирима сва три горња села

ГОДИНА IX. тим занимају, а нек не плате они, који носе на своју њиву. Н. Т. ИоаовиК. Тај случај ималајекомисија на уму и таквн се људи неослобођавају, него је реч о оним земљорадницима који на своје њиве вуку ђубре или на гуђе. 0 њима је само питање. Ово се примењ\је на све а не само на оне из Палилуле, јер има грађана и из других крајева вароши хгоји се баве земљорадњом. Председавајући. Усваја ли се ово. (Усваја ) Н. Т. Поиовић. Овде су одвојили мишљење Најдановић, К. Б. Михајловић и Пег ковић. Они траже да се ослободе сви они који с колима излазе ма по каквом послу ван вароши а и они кочијаши који живе ван ђерма па улазе у варош на рад, а ја и Тадић били смо за то, да и они плаћају јер они долазе у варош да што зараде и нема основа да се такви људи ослободе. ПредседавајуКи. Дакле ви сте се поделили у томе шго они желе да се ти људи ослободе плаћања а ви сте за то да плаћају (јесте). Има још неких случајева, које би требало решити овом приликом. Деца Тзуре Љочића долазе у Београд сваки дан и за то плаћају, па су молили да се ослободе. Н. Т. Иоаовић. Ја и Тадић смо за то, да и ти који излазе ради шетње или на становање у своје винограде, па се враћају у варош, плате таксу на ђерму. Мих. Јанновић. Ја мислим да није право да плаћају. Да ли су ти људи грађапи ? Знате де јесу. И каа они плаћају све варошке трошкове, а немају ни водовода ни калдрме ни ничега, онда што да их не ослободимо од овога плаћања. То би бнло са свим право да их ослободимо. Дајте тим људима који живе ван вароши засебну општину, па онда можете тражити да плаћају. Н. Т. ПоаовиК. Ја мислим да нема места овоме разлогу Мијаиловок са тога што је поред осталога цељ потрошарипе и та да све грађане привуче у рејон вароши на стаповање а не ван ђерма, а ако дозволиге да ови људи не плаћају ништа за то што су грђаани вароши Београда а ван ђерма живе, онда ће бити у крају ван рејопа оно шго је се десило пре пеки дан. да, у осуству надзора упа ше човек у бакалницу, и обије п узме чекмеџе с парама па почпе да бега

Да су нешто живе развалине тога града у Дреници, шта ли би пам и шта знале оне причаги! ? Било би нам гада боље осветљено и детињство Вуково, као и цео познији живот његов. А како ли би тек страшно било, кад би прича дошла до онога места, када је била битка косовска! Овако се морамо задовољити са оним, што нам оставише сухонарне за белешке, које нам осташе из тог времена 2. Порекло и племе Буково Вук Брапковић бејагае властелен од великог и старог власгелинског стабла. Сем тога, што му је отац заузимао један од најугледнији положаја у великој српској царевини, он је своје порекло доводио од таквих личности, да је потпуно оправдана здравица кнеза Лазара: Ако ћу је напит' по господству, Напнћу Је БранковиНу Вуку! У неколико српских летописа и осталих старих докуменага спомиње се, да је Вук, по мушкој лози, био род Неманићима. Његово генеалошко стабло доводн се од Завида, млађег сина Завида Неманића, док се