Београдске општинске новине

ВРОЈ 28.

/ЧЛ^ "■—ч/ч/\/ \лл/

учинии једно питање. Овде се код еас напдаћује улазна такса од Фијакеристе. У целом свету илаћа онај који се вози, па би требало и овде таво да буде. Н. Р. ПоаовиК. То је питање комисија регулисала са управом грошарине. Као год што држава наплаћује од оних што се возе тако исто и овде да се ради. Ј. Тадић. Да неизгубимо из вида и ово. Ако Фијакериста долази сам са колима, хоће ли онда платити? (Чује се: хоће). Заст. аредседника. Пошто има и противни овоме предлогу ставићу на гласање. Ко је за то, да пдаћају сви који улазе у варош били из реона или ван реона, казаће за, а који су проткв нека кажу против (Настаје гдасање и то овако: 2. 6. 7 и 16. у протокоду општинском записани гласају нрогив 18. није ту а сви остали 14 за.) Гдасало је 14 одборника „за" 4 „против" а један није ту.— Дакле усвојено Је: да сва кола и ван и у рејону плаћају улазак у варош. Н. Р. ПоаовиИ. Сад је на реду предлог да се не пдаћа ништа кад се иде на гробље. Има одвојено мнење. које је за то да се не пдаћа, а већинаје да ое плаћа. Јован Нетковић. И ја мислим да не треба плаћати. Људи су ожалошћени и морају да иду на гробље да изврше сарану за шго и за го да плаћају. К. Б. Мијаиловик. Ово заиста треба ослободити. Зар су грађани криви што је гробље чак тамо. А. Одави\\. И ја не могу дозводити никако, да се наплаћује ономе који иде на сарану свога нријатеља. Ако се то не усвоји ја ћу гласати против. Неки кажу богаташи иду на колима до гробља, и то је истина али ипак треба зпати у каквим се околностима падазе они које та несрећа задеси. Пре би гласао, да плаћају они, који иду на парастос али за оне који иду на спровод никад не би. Ј ТадиИ. Ви сте господо чули разлоге за што се то наплаћује и шта је руководило комиснју да овако мисли. Г. Андра је напоменуо, вако су они, који иду до гробља ради сарањивања нерасположени. Али г. Андра је заборавио на ово: вако се они у тој жалости не за бораве да спреме за себе кола па да иду пешке, него се увек за вола побрипу. Ја не знам за што овде правите изузегав вад ово би плаћала само имућнија власа воја се вози на колима, и за воју се увек или родбипа иди ма ко од пријатеља побрине да и у највећој жалости не иде пешке на гробље, па ваљда ће се онда моћи побринути ко год у тим тренутцима да и ђерам плати, за то ја мислим да ове не треба осдободити плаћања. М МарунковиК. Са свим треба разликовати оно место где носимо мртве. Гробље је сасгавни део вароши и то се не може друкче сматрати. Ми смо дужни да одпесемо мргваца, а кад је тако не треба за то да се наплаћује пролаз. Они разлози, који се руководе гиме за што се вози. Нико се господо не би возио кад би било гробље бдизо као што је било код црвве Св. Марва — него се вози за то, што је далево. Ви знаге, да се доиста ниво није еи возио. вад се сарањивало вод црвве Св. Марва, Бога ми сад мора. Аво општипа хоће и од тога да се вористе, најбоље би било преместити, гробље тамо на вумодрашком брду, и онда би се свави морао возити. Заст. аредседника. Депо је напоменуо

г. Коста Мијајловић, да није право да трамвојска жељезница има бадава пролаз и повратак на гробље, а други да немају и с тога а и ипаче требало би го ослободити. А. ОдавиИ. Имам да учиним примедбу па говор г. Та шћа Не желим господо, ником да се тај смртни случај деси, али знам господо у таком стању ни један од Фамилије и не помишља на вола. Фијаверисти сами иду за спроводом па вад се сврши парадирање у вароши онда, који хо^е узима кола и продужује, а тако исто и Фамилије чине, јер морају до гроба да иду. К. 1>. МијајловиК. Било је случајева. Фијаверист вози певога, па вад дође до варауле, а он му важе : господине скпни се, нећу да нлаћам трошарину. Н. Р. ПоаовиК. Ја хоћу да. одговорим онима, што веле, да је штета што је гробље ван ђерма. А зар није штега кад се неостави грош на ђерму. Такав раздог невреди, него може да послужи озавав разлог што од ђерма до гробља нема вигае од 50 ворачаји и во неће да плати, нека се свине ■ с вола, па нев иде пешке. (Чује се : да гласамо). Заст. аредседника. Молим вас да гласамо. Ко је за то ,1а се за све оне који иду на гробље пдаћа на кола но један грош, тај Не гласати „за", а ко је да се ненаплаћује. тај ће гласати „против". (Насгаје гласање. Одборпици по реду у протоколу записани гласали су 2, 8 и 16. „за" а остали сви „против"). Гласало је 15 против а гроица за. И тако усвојио је, да се не илаћа нишга на кола који иду на гробље. Н. Р. ПоаовиК. Ја и Тадић мишљења смо да и они кочијаши и рабаџије који износе у варош предмете који су дошли жељезницом иди су у ђумрук донети лађом и т. д., плаћају грош од кола као и они који увозе нотрошне предмете с других страна, а Најдановић, К. Мијајловић и Ј. Петковић хтели би да их осдободе. С. Азријел. Да ли је железница и ђумрук у рејону трошаринском (јесте). Р. ДраговиК. Ја мислим господо, да не треба да и даље упадамо у грешке јер смо их доста чинили. Ја налазим да не треба ништа нанлаћивати на оно што уђе у рејон варошки. Јер овде бавали ндаћају на шећер на ва®у, на петролеум и сад да плаћају јошједап порез пе би било право. М. ЈовановиК Овој позицији ја сам савршено противап јер нема смисда да се напдаћује па таљиге воје полазе од ђумрува иди станипе железпичве у варош. То бн значило оптерећивати трговину. Ј ТадиА. Код овога питања хоћу да вам свренем нажњу на најглавнију ствар ово које смо се ми толико мучили и борили и ни смо били у стању да је одложимо јер нрема грговачвом уговору то нам је право спорено и оспорено. Ви знате сви врло добро, вад смо прву трошаринсву тарифу примали , ми смо тада ударили били грошарину на све артикле и на сву робу која се увози у варош и шта је било ? Видели смо да је била ведива стопа ударена гаво да трговипа на велико није могла да ради. Кад је се то опазило, онда је се пошдо путем споразума, хтело је се да се у договору с трговцима нађе начина ваво да се тарифом трошаринсвом не оштете трговци воји раде на веливо, не обзирајући се при томе да ли ће тариФа моћи опстати према трговачком уговову. И шта је урађено ? И сами трговци усвојили су поднесену им тариФу с

неким изменама пристали су да се удари по 10 — 20 пара на 100 килогр. робе. Но то, као што сте видели нисмо били у стању одржати према трговачком уговору. Сад нам је се указала прилика да наплатимо нешто; ма да је то веома мало опет ће нам бити што год што год асне. Коливо нам је асне у материјалном погледу толиво исто имамо вористи и с друге стране шго ћемо бар у неколико да одржимо наше те ћемо да наплаћујемо ма и малу таксу на робу која долази са стране. То је најважнији разлог који треба да нас руководи да ово усвојимо. Што се износе разлози да таксу ову не треба наплаћивати зато што су и железничка станица и ђумрук у рејону трошаринском, томе нема места јер све оно што је у тим зградама, го се не сматра да је у вароши и сва роба ту смешгена може да се врати натраг нреко Саве као да није ни била овде. А тај случај не бива с оним што уђе у рејон и у том случају неможе награг да се врати у земљу из које је дошла а да прође без наплате ђумручине и др. гаксе. Пошто се дакле све оно што је у ђумруву или у станици железничкој смагра да је ван рејона, ја мислим да треба усвојити овај предлог о наплати таксе. К. Б. МијаиловиК. Незнам шта је вомиси|у рувоводило да она наплаћује од једног посла толиво. Од вочијаша наплаћује 20 д. пара, од вагона 6—7 дипара и кантарију и један вочијаш који извезе 10пута еспап из станице железнич. плати 10 гроша трошарипе. Не стоји то да ће та тавса пасти на трговца него на вочијаша, ако му је до сад нлаћано 4 гроша на подвоз, толико ће и сад највише добити, а што ће он платити 1 грош трошарине, о томе нико од трговаца неће да води рачуна. Р. ДраговиК. Тадић истина као трговац поменуо је трговачки уговор и ми знамо да го није нова сгвар за нас и ја мисдим да због неких сметњи које нам пра извођењу трошарине сјавља тај трговачви уговор, не треба да оптерећавамо трговце наше. Нама је ђумрув и железпичва станица у вароши и печа смисла наплаћивати трошарину на ово шго се отуда извезе а нека се нанлаћује на оно што се уноси у варош. Д. НајдановиК. Ја сам се одвојио у вомисији по овоме питању, али се сад слажем према разлозима Тадићевим да се на страну робу наплаћује ова тавса. Ј. ПетковиК. Господо неправо Је то: да му наплаћујемо трошарину и па вино, и на шећер и на вафу па још да тражимо и ову тавсу од гроша. Па боље је да узмемо људима све од једном ! Ф. Васиљевип. Што се вели да таксу плаћа кочијаш а не трговац ја имам да важем ово. Ја сам превјуче изнео троја вола пића с железнице. Знате шта ми вели рабаџија? Три динара то је вели од вода подвоз. За што? За го што они рачунају више од тога товара на колима па ми узму 60 пара од вода и за то је вели право да даш 3 динара Ви сте, вели ми, тавво решење донели. За то мислим да их не треба ослободити него да плате. С. Азрајел. У тариФи општивсвој стоји — од вола воја улазе у варош. Она важи. Пошто желедничва станица и ђумрув, постоје у вароши, то се тавса трошаринсва не може наилаћивати но може се паплаћивати шго год због вварења валдрме. Ј. ТадиК. Да објасним г. Азријелу ово