Београдске општинске новине

ГОДИНА IX. то Тозичини; а иод предиосгавком утрошка најбољег енглеског угљепа, као што то Този чини, ти наши домородни егаблисмани, гарантовади би још и већу економије у раду своје машинске инсталације но што то Този чани са својом инсталацијом. Стављајући себипитање: заштојеношт. одбор општине вароши Београдп захтевао, да се рад комисијски у ствари избора Фабриканата сматра као несвршен, и да та комисија узме у прегрес Тозијеву понуду ? објаспио саи себп ту околност тиле, штоје разликау цени Тозине инс1алације наспрам Кунове, назпачена у 60.000 динара , за коју је Този јевтинији. — То је само привидпо! Већ и сам следећи Факг говори противу тога: нредмети Кунове инсталације за више од 40.000 килогр. тежи су но предмети те исте инсталације Тозијеве. — Тежина иредмета ари машинским инсталацијама игра велику улогу и може се са сигурпошћу рећи да при целисходпо изведеној конструкцији машинске ипсталације, солидност, (т. ј. сигурпост и ексактност рада) те инсталације расте са тежином. Фабрикант Този досетљив је Фабрикант и рекао је себи: да би конкуренцији у цифри доскочио, скинућу са главне постеље на којој цела парна машина са пумпом иочива, толико машинско конструктивних делова, да цела инсталација буде за 40.000 и више килогр. лакша, — не тиче ме се, што ће општина београдска те машинско конструктивпе делове да замени са грађевинско конструктивним деловима, т. ј. што ће гвоздену постељу да замени зиданом. Тај иосао иде на рачун грађевипа, дакле ипак илаћа га општипа, а ја (Този) ћу моћи машинску инсталацију даги јевтиније за 40.000 X 1 5 = 60.000 динара (јер је, сасвим подударно, данашња, просечна, специФична цена тим ипсталацијама 1*5 динара). Друго је сад питање о пробитачности те замене : да грађевински елементи супституишу машинске. — Поред тога што би паоника." Чеда Мијаговић пак каже: „Али Л.азар и ако је био цар. пије био једини самодржавни господар српског царства. Зет његов Вук Бранковић владаше једним од најлепших и најбогатијих крајева срнске земље, онако исто самодржавно. као што владаше Л.азар лругим крајем. И баш с тога. штоје Вук владао у својим областима самодржавпо, скоро независно, а у општим стварима нризнавао хегемоиост Лазареву — све његово спољно политичко делање — ако је слободпо употребити тај израз — тако е уткано са радовима Л.азаревим, да се од њих не може одвојити Једаннут смо сноменули, да је Урош, кад је био принуђен бегати од убице Вукашина, пагоао склоиишта пајнре код Вука, као ближег, па после код Лазара. Када је било питање ко ће сести на српски престо после смрги Уроша, Вук је такође био уз Лазара. У борбама што их је кнез Лазар имао да издржи са ужичким властелином Николом Алтомановићем, има изгледа да је и Вук био уз Лазара. Али има нешто, што се је још рапије догодило. Г. П. С. Срећковић саопштио је

— 148 усљед те досетке Тозијеве, општина морала на построј Фундамената издати куд и камо већу суму новаца но за Фундамената за инсталацију Кунову, — сам би построј целе инсталације био веома несигуран и изложен неправилностима слегања зидова, а то иде на уштрб иравилног рада машине. Проучивши понуду Фабрике Този и комп. част ми је учтиво изјавиги моје мњење : да понуда Фабриканта Тозија и комп. из Л.ењана у Италији, за извршење машинске ипсталације београдског водовода не треба узети у призрење, а укратко изведено, из ових разлога: 1.) Фабрика Този и комп. пе држећи се, или боље рећи, не схватајући тешкоћу проблема машинске инсталације за београдски водово), која је тешкоћа решењем Смрекеровим у начелу па користап и пробитачан начин савладана, прелази преко тога рада Смрекеровог пројекта и прелази преко иарочитих напомена. које је комисија водоводна у условима набавке изнела, и износи на своју руку један тако названи пројект инсталације, који је за прилике београдског водовода не смислен, као што го на првом месту тврди сама Тозијева диспозиција парне машине и пумпе, коју је, по произвољном цртежу каквог журнала, поставио тако, да висина сисања при нормалном стању воде у бунару, износи 6 м. а при иоле Формалпом раду пумпе. та ће висина сисања да се попне на 8 м. и 'Гозијева пумпа, са 50 окретаја у минуту, насигурно, престаће дејствовати. 2.) Општипа београдска, пабавком Тозијеве машинске инсталације била би изложена врло великом трошку за Фундацију парне машине и пумпе, јер би била иринуђена. да постељу те машине и пумпе, изради у тесаном камену или бетону, док је код других попуђача га постеља ушла у гвоздепу конструкцију саме машипе и пумпе. 3. Гаранцијом Тозијевом о утрошку 1 2*5 у 64. књизи „Гласника Срп. Учен. Друштва" у српском преводу Виланијеву новест из зборника „8спр1оге8 гегит На^сагит." У тој се повести говори о борбама два срнска великаша, што једало новода угарскоме краљу Лудвику,*) да се умеша у српске ствари. Ако се усвоји мишљење г. Срећковића, да су та два срнска великаша били Бранко,**) огац Вуков и Лазар — а по доказима наведеним и излази тако — опда се може иојмити онако држањс вуково за време косовске битке. Чак ни срођење ње гово с Лазарем пије га могло умекшати. Али би тада морали помаћи и његову женидбу за много година у назад. Ну ово пигање не засеца толико у главну ствар, и ми смо га поменули само *) Том су приликом Мађари обношли једап мали градић, код садањег села Раденвовића у Мачви. У њиви Милана Филиновића, која се зове »Ђерамидара* још се налазе дигде, авадјепре неколико година орао, пап.као је исти сељак и па остатке од зида. Да не буде ту био градић Битва, што га је кнез Лазар с околином једном приликом поклонио ман. Раваниди? **) Драгашевић држи, ди су та два властелина била Алтоман и Лазар. Ни то не квари главну ствар, јер је г. Срећковић са Виланијевом иовешћу доказивао само. да су за живота цара Уроша биле борбе између његове властеле.

ВРОЈ 29. Ч/Ч/Ч/" Ч/Ч/Ч/— чх\у\х \У\/^У Ч/Ч/Ч/Г"~ Ч/Ч/Ч/ кграма воде на сат и коњску снагу, оштећена би била општина паспрам гаранције Кунове : на утрошак воде у 10*4 кграма па сат и коњску снагу: јер, кад би се тај мањак Кунове гаранцпје наспрам Тозијеве који изпоси : 21 кгрнма на сат и 1 коњску снагу, у погледу на 360 радних дала а 20 сати, и нросечно само 30 коњских снага, капитализовао, опшгипа би набаиком Кунове инсталације ослобођена била од годишње камате на већи капитал од 6О.О00 динара, коју би камату сносила набавком Тозијеве ипсталације, докле год ова траје. 4.) Този износи у својој поиуди ипсталацију нарних казана чији еФект он базира на утрошку епглеског каменог угља. Београдски нодовод трошиће српски угаљ, чији је еФект грејања мањи од онога енглеског угљена, и нрема томе, Тозијева инсгалација парних казана, била би недовољна за потребе машинске инсталације београдског водовода, и 5.) Набавком Тозијеве машинске инсгалације за београдски водовод, оиштипа београдска товарила би себи бригу на врат, да ступи у додир са Фабрикантом, који на београдском водоводу мисли да изврши оне експерименте, који с.у му потребни да н? трошак оиштине вароши стекне ускуства у грађењу машинских инсталација за водоводе, а то би општвну вароши Београда коштало скопо, поред тога што би била изложена неизлечимим мизерама једне лоше машинске инсталације свога варошког водовода. Част ми је учтиво известити председника комисије да у прилогу овоме враћам; а.) писмо иоштов. пре дседништва општине, в.) четири листа цртежа Тозијевог пројекта, и с.) две шгампане свеске Тозијеве понуне. 17 Маја 1891 год. У Крагујевцу. М ашиноки ипжињер УНРАВЕ ВОЈ. ТЕХНИЧКИХ ЗАВОДА. Тоша Селескови!. р

за то, да иовест о Вуку буде, што потнунија. Ми се сада нриближујемо далеко знатнијим догађајима, у којима је Вук играо једну од најглавнијх улога. Али пре но што нриступимо ређању тих догађаја вредно је, да се спомепе, да је Вук проширио међе своје државе, као шго смо још у ночетку казали, земљама Балшића, Алтомшовића н синова Вукашииових. Када се је Лазар, због пада Ниша, морао да обавеже, да Турцима учини са своје страие неке уступке, цео српски народ некако је певољно сносио то. Сам Лазар, не зна се, да ли уз приномоћ Вукову, мзрао је да утишава пемире на северу, нарочиго од Маџара, ко.ји су упадали у Мачву и пленили је. Ниш је нредаг 1386. год., а одмах годипу дана носле — 1387. - догодила се борба на Плочнику, где су Турци опако грдно настрадали. Победа срнска на Плочнику има се уписати у заслугу само храбрости Милоша Обилића, а за то ће о њој бити речи, кад се буде говорило о Милошу Обилићу.