Београдске општинске новине

БРОЈ 30. Ч/\/\У Ч/-чУ\' \/Ч/\/ \/\'\' -\Л.У\у-- —Х-\К^- ■■ ■ \/\А^ \/\А/ сваки моћи да види како је бидо и за што попуда Тозијева није примљена. К ГлавипиК. Доисга сваког стручњака мора да зачуди кад види да 4 Фирме пуде једну исту инстадацију са 140.000 кгр. тежине а Този са 90.000 кгр. Ту се сваки мора утштати, може ли то да буде, а нрави стручњак видеће у том, да се тим ишдо на то: да се смањи вредност машине с 30°| 0 . М. ВелизариК. Ја сам за то, да се не штампа извештај како је иаписан, јер ми нис.мо наддежни да дајемо оцену о Фабрикангима, но само можемо да уважимо иди не уважимо понуде. А. Одавић Ја као први покретач те ствари, нотпуно сам за то, да се извештај од речи до речи штампа. М. ЈовиновиК. Извештај, о коме је реч, Селесковнћ је писао и ако има у њему каквих нетачноств идн оштрине, он за го дично одговара а не одбор или водоводпа комисија. М. Велизарић. Дајеказато Селесковићу да ће његов извештај бити штампан, ја сам уверен да би га он умереније написао. За то ја мислим да га треба упитати, дозвољавали да се његов извештај штампа без измене, или ће измепити поједипе изразе. Друкче се пише, кад се зна да ће то читати само одбор, а друкче кад се пише за штампу. Ј. ТадиК. Г. Велизарић заборавља да је то извештај једног органа општинског, да је 10 акт одбора општине београдске. Није то реферат приватног дица, већ оргаиа пашег, и одбор има прави да реши хоће ли се тај реФерат штампати или не. А кад извештај изиђе онда одговара за њега стручњак који га је подпео. ако се деси да га стручњак нападне. Одбор за то не може да носи пикакву одговорност, јер и није у стању да се стручпо пренире са онима који би извештај напали; то је дужност стручних реФерената. ПредседавајуИи Господа правници треба. да кажу: ко одговара, да ди овај који је нешто написао, или онај који је то одобрио. Ја мислим да ће се људи обрати на нас. М. ВелизариК. Ја мислим да су изрази г- Селесковића, тешка увреда за Фабриканта, а увереи сам, да ни ои сам (Селесковић) н е мисди, нити може мислити да је хрђав ц6 ки Фабрикант кога ие позваје. Нанротив Одакле њему толика врлина ? ПиСЦУ бејаху за цело при руци такови старији извори, о нојима ми данас ништа незнамо.' Да су стари споменици доиста пропали, а на местоњих, преиисом дошле пове редакдакције али иста суштипа најбоље се још може увидети из поступака студеничког оца СофрониЈа, који је скоро целу књижпицу студеничку нопалио, не хтевши је оставити Турцима. Кад смо овако рекди неколико речи о вредиости иоједипих историјски докумената вредпо је сад казати и разлоге, који терете Вука и дају му име: издајника. Разлози су ови : 1. Легоаис студенички , кога је Љуб. Стојановић штамиао у „81аппаша", а писан је одмах по косовској битци, најасније очитује Вукову издају ; 2. То исто ради и троношки или иеКскп летоиис, само је ои још опширнији у излагању ; 3. Родословије сраских царева, што је приопштио г. П. С. Срећковић у једиом од старијих „Гласника", с пуио детаљно-

- 157 радови тога Фабриканта показују да је то Фабрикант ирвога реда. Ја мислим да би најбоље било да се ти изрази изоставе те да се избегие штампање грдњи. То је недостојно и противу сваке учтивости. Н. Р. Поаовић. Ја мислим да се водоводиа комиспја обратила нисмом па г. Селесковића и казала му: одбор је решио то и то, и тражи мишљење о I. тебе. Оп то зна и извештај је морао написати с уверењем да ће исти доћи нред одбор. Ђ. Новаковић. Све што се односи на техпички део нитања, треба да се штампа. А остали изрази могу се ублажити. А. Одавип. Целом одбору је иозпато да управа водоводне комисије има у дужпости старање о изради водовода београдског и сви извештаји који су нам до сада поднешени нису се сматрали као реФерати Селесковића, Главипића итд иего као извештаји водоводне комисије. Тако и овај извештај ваља сматрати, а ако у њему има чега зашта треба одговарати или ако има вређајућа израза нека за њих одговара водоводна комисија а не одбор. Д. НијдановиК. Ја сам тога мишљења, да овај извештај треба штампати овакав какав је поднесен, те да ми скинемо са себе одговорност за овај поступак а ако би такве било да прими па себе водоводна комисија. М. МарковиК. Питање је, да ли да штампамо извештај овакав какав је овди прочитан или не. Еад узмемо у рачун то, да је овај извештај читан у одборској седници и да су главне ствари из њега примљене, опда значи да се ми слажемо са изразма који су у извештају помепути, и са тога падазим, да не би бидо лепо за нас, као одборпике. да изиђе из одбора један акт са таквим изразима који показују да је лице које га је писадо, бидо срдито кад га је писало. Ми иемамо потребе да такве изразе пропустимо и са тога мислим да изразе ваља ублажити, то може учинити комисија или Селесковић. Било једно или друго, тек свакојако ове изразе пе треба пропустиги да се штамнају. К. ГлавиниК. Познато вам, је како се често дешава, да ми у седници одборској употребимо по који оштији израз, а у том случају кажемо, да г. г. степограФИ то не бележе. Тога има и овде. Онај израз „кљакаве машипе" могдо би да се замепе дру-

сти прича о самом боју, као и о издаји Вуковој ; 4. У животу Ст. Високог говори се о издаји Вуковој, премда мадо замотапо ; 5. У једпој белешци, писаној у нрвој половини XV. века, аштампаној у X. „Гласнику" стр. 341, вели се, да су Турци иобедили због издајства неких српских оделења; 6. Потурчени Србин, Михакло Константиновић, из Острвице, тврди издају ; 7. У једпом летоиису, штампаном у 1ЛН. „Гласнику и , веди се, да је Вук побегао са 7.000 војпика, учинивши неверу своме тасту и господару ; 8. Опет у другом, летоиису, што беше штамиан у истој књизи „Гдасника", вели се скоро то исто ; 9. Саборник проигумапа хоповског Ћирила разговетно онисује издају Вукову ; 10. Народне приповетке веле: „Неверни Вук издаде кнеза Л.азара и нобеже са седам хиљада добрих јунака;" 11. Народне песме, кроз уста слуге Милутина и Владете војводе (босан. војвода Влатко Вуковић):

ГОДИНА IX. гим, а ради тога мого би се запитаги писац извештаја, иристаје ли па то, да се тај израз замени другим или не. Шта нам дакле смета, да једаи израз којијеоштар, а нишга ие доприноси ствари, заменимо другим бољим, па да избегнемо сваке прогесте. Још имам да напоменем да онај наш први извешгај о пабавци машина треба да буде штампан у напред, други за њим, овај после тога и онда сдедећи који дође по реду. Ј. ТадиЛ. Ја мало час, кад сам потпомого предлог г. Одавића, ни сам разумео, да се и вређајући изрази уносе .у штампу. Свакојако треба те изразе обићи. Г. Главинић нека из писма уклони те изразе, па у првој седници да нам реФерише како ће гласити тај извештај и онда ће мо видити како ће исги гласити и на тај начин свршити све. Д. Пајдановип. Нека се штампа од речи до речи како је написаи те нека свет види, како о тој понуди Тозијевој мисли наш најбољи стручњак г. Селесковић, па нек не виче бадава. Нама је нужно, да се ми оправдамо пред грађанима, да не мисле, да ми не водимо рачуна о нашем раду. М. ЈовановиК. Реч „кљакав" г. Селесковић је мислио да су машине непотпуне, а само се истом речи оштрије изразио. Сем те речи пема других вређајућих израза, с тога треба реч „кљакав" изосаавити. М. Марковић. Па разуме се пи водоводна комисија нема рачуна да се измени садржина писма. К. Тлавинип. Ова ствар треба да се спреми за штампу, али треба га питати нристаје ди да се овако штампа, а ипаче суштина извештаја мора се штампати, јерјето у интересу нашем. Друго је ако хоћете да се извештај ближе допуни и у том случају може се тачпије рачун да ухвати. Ј. ТадиП. Ја пе могу да се сдожим са г. Гдавинићем, да се иита г. Селесковић, јер он може казати да се овако пусти у штамну, а ја опет то нећу да примим, јер одбор, који пушта акта своја на јавност мора да води рачуна шта нушта у јавност, С тога сматрам да нисмо дужни да се у овоме уп рављамо по мишљењу г. Селесковића К. ГлавиниИ. Ја се потпуно слажем са г. Тадићем. да се ово ублажи, али пије

А што нпташ за прогслетог Вука? Проклет био и ко га родио \ Проклето му племе и колено, Ои издаде цара иа Косову ! или Ал' ве впђох Брапковпћа Вука, Не впђех га, ие видло га сувде ! Ои нздаде чесштога кпеза, Господара и мога п твога! Али има још ипдиректних доказа, да је Вук издао. Тако на прво место долази она његова изјава Дубровчанима, пред Косовску битку, да ће им учипити пешто, само „ако ми бог да. да будем госаодин е^с." Даље његов папад на књегињу Милицу одмах после Косовске битке ; његово иокоравање Бајазиту, попис становнишгва и сгоке итд. игд. Писци и историци страних народа, неки веома блиски томе времену, такође тврде, да је Вук издао. Довољно је само навести имепа једног Цревића, Павла Орбина, Л.укарића Хамера, ђакона Игњатија, Циокајзна, за тим иовије историке Мајкова, Черниговског Рачког, а нарочито иаше Срећковића, Мишковића и остале. Па и оио тулбе у Крушевцу, где су Турци годинама палили кандила за покој