Београдске општинске новине

— 159 ' молбе и жадбе противу нивелације нама то ! је имало свота оправданога разлога, али ја ј држим да нема никаква разлога да им молбе ; којима се грађапи обраћају оошт. суду шиљемо г. министру грађевина него да их унутимо, да се они њему непосредно жале па он ако нотребује каква акта или обавештења нека их тражи. Ћ. ДимитријевиЛ. Извештај комисијски прочитан је и нема потребе да се попово чита. Ја ћу додати само неколико речи ради објашњења. Госнодо у овој су улици свега четири куће које ће бити знатно оштећене ако се не учини измена у пивелацији а могло би се лако то избећи без икакве штете и за њих или за опшгину ако би се попустило са 20 с. м. дз буде нивелацијопи план нижи, тако би људима остао незатрпан сутерен. Комисија је то и предложила и одбор треба предлог да прими, а хоће ли примити г. мин. грађевина то је његова ствар. Ћ. Новакоеип. Ако ми станемо да мењамо нивелету онда цео план иивелациони може да пропадне а ја сам прогиван томе. Нарочито го но закону не може бити онде где не стоје такви узроци, са којих би се одобреиа пивелега морала преиначавати; ипаче ми стављамо у опасносг цео рад око извршења нивелац. плана, и гоме раду не дајемо пикакву важност. М. ЈовановиИ. Овде је господо прочитана једна молба неколико грађана. Ако је одбор хтео, да се држи тога принципа, да се не може нивелација мењати, требао је одмах да одбаци молбу. Одбор то није учинио, него је послао комисију, Она Је отишла на лице места и пошто је све прегледала, поднела је свој извештај, којим налази, да се нивелација измени. Тим бн се људма помогло без штете за општину нарочито што им је ова дала неку нивелацију при зидању. Општииа је требала казати: неумем да дам нивелацију иначе значи, да је општински суд навео своје грађане, да утроше новац узалуд па да се упропасте. Такву радњу треба осудиги и људма помоћи. Комисија налази, да се може помоћи и сад општински одбор треба да донесе своје решење о том извештају усваја ли га или не. М. Величарић. Јапредлажем да сеусвоја одборско мишљење.

ГОДИНА IX. М Марковиб. Ово ми сад изгледа супротио ономе, што смо на прошлој седници решини. Ми смо тада чули извештај и нисмо могли да се сагласимо и то чини ми се па мој предлог остављеио је, да се извиди да ли је молиоцима дата раније нивелација или није и ако је дата онда да ли је погрешно дата, иа према томе да се донесе одлука. Сад како се види. да није дата ми не можемо одобрити да се одлука мења и да се сваки час за мале ствари мења нивелација, јер ако то дозволимо, онда ће бити тога у свакој улици и онда пошто смо толике паре утрошили за нивелациони план, значило би да немамо план. Дакле кад стоји то, да су они зидали куће на своју одго ворност, онда да им одбацимо молбу, а оии нек се жале после г. министру грађевина. К. ГлавиниК. Ја сам хгео само приметити: да не треба и да је незгодно овде осуђивати општински суд који и према ондашњем стању ствари није пи могао другче учинити по молби тих грађапа, него приближно и на њихову одговорност дати им линију, — а не треба овим давати повода и другима да се жале противу општине због привремено датих нивелацијопих линија. Радња је суда тада била више приватне природе јер нивелациопи планови нису још били надлежно одобрени а ови су грађани примили дату им линију на своју од говорност и сад, ако је погрешка, може се и исправити. Шго се мене лично тиче ја нитам з то, да се нивелација мења. А овом прили ком имам да приметим и следеће : Пре је донета у одбору одлука, да се штампом објави грађанству, да не зида док му општ. инжињер не да нивелацију али је та објава рђаво штампана јер се у њој вели, да онај, ( који не тражи нивелацију, неће моћи тра' жити од опшгине оштету ако му се нивелацијом учини какова штетао' а тиме се-е неку руку, каже онима који мисле да су до сад оштећени нивелацијом, да могуу тражити од општине накнаду;| с ,тога би молио да се у будуће мало више припази како ће се одлуке одборске објављивати. Заст. аредседника. Наредба је изашла за нове куће и то је штампано али је погрепшо изашло. Сад молим вас к акво ре-

БРОЈ 30. ✓Ч' —~\^\/\/' \/\/\/ \>\/"-.' \/\/"\у- \АА/-Г \ М. ВелизариК. Шта је урађево с молбом грађана улице гор. Јованове по којој је комисија нешто радила? (Чује се: то је решепо прошле седпице. Секретар чита из протокола шта је решено.) Председава\уИи. Грађани те улице г. Павле Стевановић подносио је раније општ. суду молбу да му се да нивелета. То се није могло учиниги поуздано јер није био нивелациони план готов и с тога је речено да му се може дати нивелета али на његову одговорност и он је на то пристао. ПредседавајуГт. То је истина али сви који су тамо зидали куће они су прећутно пристали на то. Сад пак кад улица има сталао да се нивелише они су подпели жалбу мин. грађевила противу нове пивелете и министар тражи да му се пошље решење у конији. Мата Јавановип. Мени се чини да је то некоректно рађено ако је њима дат у копији извепггај комисијски. Ствар о нивелацији и те и других улица била је нред одбором и он је мого решити овако или онако, али молба за инвелете мора пћи мин. грађевина, јер ми нисмо у праву да донесемо дефинитивиу одлуку. Ја на жалост нисам знао да је молба Павла Стевановића и осталих била пред одбором и да је одбивен?. Међутим, одбор није мого да реши него мин. грађевина коме је требало молбу упутити. Ја сам мишљења да се у будуће као год што смо молили мин. грађевина да од сад не мења нивелету нигде, докле ствар не пошље нама и докле се не споразумемо, да та тако исто ни ми не треба никога да одбијамо од тражења него да га унутимо да иде с тражењем ономе који је падлежан да каже усвајали или не усваја молбу нремаразлозима општине. ПредседавајуДи. Раније г. мин. грађевина није тражио извештај од општ. суда с сад овде тражи решење и ми треба да га донесемо. Ономад кад је решавано о овој ствари одлучено је да грађевинско оделење поднесе извештај како је и под којим условима дата овим грађанима нивелета и дали она вреди као иравило. Извештај гласи да им је нивелета дата на њихову одговорност и сад ми треба да донесемо одлуку по томе и да је пошљемо г. мин. грађевина. ј В. ЋоваковиИ. Кад смо раније одлучили да се умоли г. мин. грађевинада шиље све

српску, него га изагнају Угри или Турци или други тко, ми да примимо госнодипа Вука и госпођу Мару и њихову децу и њихову ризницу у наш град Ако би заискали њих или њихово имање Угри или Турци или други ко, да их недамо никоме на свету, па нека би против Вука говорио цео свет, ну ако би смо били тако притешњени, да не би, смо могли учинити, да смо слободни ми и они с нама, а ми да отпратимо господипа Вука и госпођу Мару и њихову децу и имање њихово и ко с њима буде, куда рече господин Вук"... А у исто време „по изволењу и милости владике Спаса Христа, господин Вук обећа се и даде веру господску, да буде срдачни пријатељ дубровачкој општини у свако време" и том приликом потврди им пређашње новластице. Види се лепо да је овим Вук хтео себи да осигура позадницу у случају каквог напада. Кад је успео да од Милице, своје ташге узме Крушевац, Вук се тада потписивао <( У Христа Вога благоверни Вук Бцанко виК, госиодар Србима и Подунављу". И да <би могао добити ову китњасту титулу зар

онај властољубиви Вук није могао учипити триста ствари на Косову ? Једно пепрестане тужбе кнегиње Милице, а друго и наговори лепе Оливере у скоро учинише своје. Бајазит се крену на Вука, пошто је покорио влашког војво^у Мирчу и пошго је заробио зетског господара Ђурђа Страцимировића. Да би умилостивио Бајазита, ои му се одмах покори, обећа данак и пописа све људство у својој држави У новељи, коју тада 21. повембра 1392. године издаде манастиру Хилевдару лепо се види то. Али се у њој још нешто може опазити, На крају те повеље. поред осталога каже се и ово : „И то узех па себе, да ја то нлаћам Турцима од моје куће, докле сам жив и докле дајемо д,анак Турцима". У Вуку се, дакле, у дванајестом часу поколебала вера, да се може иа миру живети с Турцима. Ал' то беше доцкан ! Камо лепе среће, да је он тако нешто мислио пре битке косовске. У таком расположењу онјетражио себи савезника. Поред Дубровчана он задоби за себе Млечиће, Млечићи га том приликом прог-

ласе за свога грађанииа. Један Вуков посланик ишао је ради тога у Млетке и у име Вуково положио заклетву верности. Књегиња Милица пратила је бодрим оком цео рад Вуков, из простог узрока, што га је мрзела. Узрок пак овој мржњи не треба нигде тражити до у самот битци косовопољској Колико је она мр^ела Вука пајбоље се види из повеље, којује књегиња Милица издала манасшру Дечанима 9. Јуна 1397. године. У тој се повељи каже, да је онај све разграбио, који ире у свсјој власти имаше Дечане. А познатоје, даДечани припадаху Вуковој држави. До 1394. год. историја једпако прати Вука. Од те године па до његове смрти 1398. — остаје једна иразнина коју ваља попунити. Шга је за те чегири године могло бити од Вука? Једини нам Орбин даје одговора на ово нитање. Код њега се на једном месту налази ово: „После смрти Л.&зареве остаде господар једног дела Рашке Вук, а другиимађаше Милица, Л.азарева]жена, с два своја млада сипа, СтеФаном и Вуком. (иаставиће се) ^ЛАг-лЛА^