Београдске општинске новине
ГОДИНА IX.
168 —
БРОЈ 32.
?> С
3, Набавка цеви. До краја месеиа Јупа дошдо је цеви од фабрике Руд Бекинг и Комаанија. 1460 м. од 350 м. м. пречника, 8104 „ „ 300 , „ 632 „ „ 250 738 „ , 100 0д фабрике из Понт-а-Мусона: 548 м. од 400 м. м. пречника 480 „ „ 225 „ „ „ 200 „ „ 175 „ „ 150 125 „ 100 „ 80 „
366.30 420.0 517.0 210.4
« г , детињс. „ „ „ , хиленд. и „ „ „ боднич. „ „ „ , улиди два бела Годуба
27 8 „ „ 169.95 „ „ 224.0 „ „
» V) 7} » »
492 1197 2067 2583 4530 6798
1)
4, Исаитивање цеви. Од цеви испитано је: 4 ком. од 350 м. м. 535 ком. од 300 м. м. од којих 25 није издржало пробу , 175 „ „ « „ 16 „ * „ 150 „ ., „ в 7 „ „ 100 „ „ ., „ 2 ,, од Бекинга »» »> „ „ „ „ 13 од Понта-Мусопа » 80 „ „ „ „ 37
163 119 246 415 833 291
„ делова од к^јих 19 ком. није издржато пробу. | Од цеви које нису нздржале пробу 32 ; комада прсла су при трапспорту 36 ком. | прсда су при пробању, остале показаде су ' неједнаку дебљину, мању тежину и неједнак див, и стсга су шкартиране. 5, Полагање цеви: У току месеца Јуна положено је: 1006.4 м цеви од 300 м м на доводу иза Чукарице
241.0 м. „
У)
175
м.
м. у цариг. ул.
252.4 „ „
V)
150
„ „ тимочк. „
2.6 „
V)
„ на тркалишту
213.3 „ „
125
„ „ палил. трг.
1.5 „ „
„ „ хилгнд. ул.
177.85,, „
У>
100
„ у дувапџ. „
80 „ „ изворној ул. „ „ „ удици два бела Голуба 5.25 „ од 80 м, м. ограпка за хидрант на доводу. Сем тога положено је но није испитано: до 200 м. цеви од 300 м. м. пречн. иза Чукарице * 800 „ „ „ » »,У Фишек. ул. „ 180 « „ , 175 „ „намарв. трг. „ 300 „ „ „ 100 „ „ у балк ул. 6, Велики резервоар 13~тог Јуна отпочето је са бетоиирањем фундамента и патоса, и до копца месеца израђепо је 241 м 3 бетона. Због педовољног привлачења песка, радила је на снремању само једна нартија раденика. Осим тога је Управа водовода, на захтев министарства Народне Привреде, отпочела са копањем ровова и полагањем цеви у државпим оборима за свиње па Чукарици. За радове која Управа водовода у режији врши, утрзшено је у току Јупа мес. свега 682 З ј 4 надница и то; на зид. зграде за маш. и аотлове 106 З ј 4 нади. на радове варошког водовода . 548 V* „ „ ,, у Билбилд^ре . . 12 »| ,, на одржавање постојећегводовода 15 Ч 2 „ Председник надзорпе водоводне комисије Н. И. СтаменковиЂ.
општински послови Водовод. Од поиедеоника прошлог на свима новонамештеним чесмама нуштепа је вода. Вода још по мало мирише на смолу и с тога је пепријатна за пиће али пије
шкодљива. Но она се може употребити за сваку другу цељ. Чим овога мириса нестане, вода ће престати да тече иа старим чесмама и једиио ће је бити па вовим. Овом дугом испирању цеви узрок је тај, шго су се исте морале прати водом, која је служила за пиће и која је цурила па старим чесмама. Зато се је чешће пута и дешавало, да по кој пут на старим чесмама није било воде, јер је преко ноћ вода пуштапа у нове цеви. Трамзај. Сви претходии радови око грађења трамваја довршеии су и грађење ис1 ог отпочеће у току идуће недеље. Прва пруга. ко.ја ће се градити ићи ће од Реалке ка „Славији." По уверавању предузимачевом, ова ће се пруга 1ош ове јесени предати саобраћају. Идуће годште до јесени, биће све пруге готове. Са нонцерта. Приређивачки одбор копцерга, што је давала општипа београдска у корист улепшавања Калимегдапа па св. Илију подпео је свој извештај суду, из кога се види, да је продато улазница свега 1634 ком, и добијепо 817 дии. Добровољиог прилога пало је 271-90 дии. Свега је бидо прихода 1088 90 дип. Од ове суме има се одбити 82 50 дин. трошкова око прпређивања, према чему је било чистог прихода 1006 40 дин. Приложепицима добровољиих прилога раздато је око 212 кита цвећа из општнпске баште. Овакав топал одзив грађапства београд! ског доказује, да онштина београдска може ! сдободпо и чврстим корацима корачати и даље у свима својим предузећима, јер ће је грађапи београдски и моралпо и материјадно потпомагати. Слава беотрађапима!
ЈАВНА БЛАГ0ДАРН0СТ Н Н. чиновпик жедезппчке дирекције поклонио је 10 дин. сиротињи беогрпдск о
точици реке Витовнице налази се доста питомо село Кобиље, и тамошњи свет верује, да је Милош био родом из тог места *). Близу је село Двориште, где су опет по народном веровању били двори Мидошеви. Манастир Туман зидао је Милош баш пред саму битку косовску, и још сада му се за то држе нарочити парастоси. Даље народ верује, да је Милош био коњаник, јер су чувени кучајински коњаници. То он тврд својим песмама. За пример да наведемо један стих из оне лепе песме „Смрт Кајице војводе, где се на једном месту вели: И Степана Степојевог сана Кучајинског 6ојног копљаника. У уудничком и ужичком округу такође се верује да ,је Милош родом из њихове околине. Народпо веровање у Пироту а из год. 1578. забележио је Ст. Герлах у своме делу „Тадећисћ е1с" На стр. 522. вели
*) Чувени садашњи разбоЈник Петар, који хајдукује са својом другарацом Миљом, чпсто с поносом тврди, да је и он из Кобиља.
исги Герлах: „Шаркој или Пирог, важпо трговачко место. Сем вароши има и једаи замак, од кога постоје још 4 јаке куле са зидовима опасане. Хришћани кажу, „да је Милош КобилиА који је ироб'о турског царп Мурата, ту становао ." И доиста и сад народ у околини Пирота, па чак и Радомира и Ћипровца верује, да је Милош био из Пирота, па у њему и стаповао. Народ из околине Иовог Пазара тврди и верује, да је Милош, заједно с Рељом Крилатицом. родом из Новог Пазара. То је забележио фра Андр. Качић ипаједпом месту, у својим разговорима (стр 146.) вели: КоћШсћ ос! коуо ^ Рагага; о <1 о\ т од р1етепа 1)ј уеП1п уПег МЦоб СоћШсћ, кој1 иШ сага Мига1а па Ковоуи ро1ји." Код истог Качића једна му песма овако почиње : Босна слави Рељу Бошњанипа, Сењ бијелп Иву Сењанина, Унгарпја Спбпњаиии-Јанка, Вулгарпја(?!) Крпљевнћа Марка Ерцеговци Милош Кобилића Рваћнна бана Зрпнсвића итд. И доиста пародно веровање постоји да је Мидош из Тијентишта у Херцеговини
Јиречек у своме делу „Напск^зз^абвеп'', вели: „после издаска из теспа ца долази се на шгацију Тијентиште, где се' налази и хап истог имеиа." Впше још пис а .н а нарочито ватоличких, тврде, да је О^ 11 лић. одагле бпо родом, а скоро га сви пазивају Кобилић, због три кобиле, које је имао у своме алемићском грбу. У Македонији и Старој Србији има ваздан месга, где се веруЈе, да се Мплош Обилић >амо родио. У Горњој Дрепици имају развалиие Милошевих врата на и дворова, а и једпа приточица реке Дренпце пазива се Обили^сва река. Мало па југ, близу Немапића ливада, нализн се развалине Милоио ОбилиКева града, на исток мало одагле палази се чсрксско ссло, где је Черкезе ратпа бујица из 1876. год. донела. И сад по дворовима тог града Милошева. место сјајпе сриске госпоштпне, место Милоша, Нвана и Милаиа, се ди какав заиишљени Арнаут. или червескп чобании, и у лепим летњпм ноћима можда сања о својој азијској домовини За Омира се пекад огимаху седам градова, а за Обилпћа ето девег, а да смо их