Београдске општинске новине

(1000) нормалних свећа а интензитет еијалица од 16 (шеснајст) нормалних свећа. Овако утврђени интеазитет лампи мора бити постојан. Чл. 24. Да би со нзбегао сваки неспоразул, нормална свећа одређепа је према карделовој лампи, која у стењаку од 3 сантиметра у пречинку изгори 42 грама зетина од репице за 1 саг. И она свећа, која буде 8 пута слабија од горе деФинисане карцелове лампе сматраће се као нормална свећа. Чл. 25. Интензитет уличног осветлења неће бпти исти целе ноћи. Све ће лампе горети до 11 сахати у вече. После гог времена број запаљених лампа свешће се на половину. Дампе, које светле до 11 сахаги гореће 1500 сахати , а оне шго светле целе ноћи, гореће 2500 сахати годишње. Трајање осветлења једне врсте тих лампа може се повећати или смањити на рачун лампа друге врсте и то у границама по- ■ меиутог броја годишњих сатова. Кад ће се лампе у вече палити а кад ће се у јутру гасити према добу године и месечевим Фазама, утврдиће надзорна комиспја нарочитом таблицом после потписа овога уговора и у границама поменутог броа годишњих сахати. Чл. 26. Повластичар је дужан осветлити или целу варош или поједине њене делове и ван рокова који су утврђени горепоменугом таблицом акп то општинска власт захге. У гој ће цељи надлежна опшгипска власг послати повластичару нарочиту писмену поруку са назначењем времена за почетак 'и свршетак траженог осветлења (Види чл. 29). V. Цене осветлева и начин плаБааа, Чл. 27. Годишња цепа напред одређепог уличног осветлења вар. Београда јесге осамдесет хиљада динара (80.000.) Чл. 28. Повластичар се обвезује да спроведе електричиу струју и ван граница

напред одређепог уличног осветлења, под условом, ако му општина гарантује најмање две лампе сијалице на сваки 120 метара спроводника. Исто тако, повластичар је дужан, на захтев опшгине иовећати трајање осветлења. (продужиће се.)

општински послови Уговори. Јуче 3. Августа о. г. потиисани су уговори за грађење и експлоатацију Трамваја у вар. Београду и за осветљење вар. Београда електрицитетом. Уговор о трамвају је већ одавно објав- Ј љен и сви претходни радови свршени. Остаје ј сада само, да предузимач предузети посао у одређеном року сврши. А уговор о осветљењу доносимо у данашњем броју. Исправна. У 32. броју од 28. Јула „Београдских Општинских Новина" а у подлиску поткрала се је једна груба погрешка. На страни 170. у првом ступцу стоји: „Позпато је, да је кнез Л.азар имао пет ћери, од којих је једна била удата за Вука БранковиКа, друга за Балшића, трећа за Милоша(?) и т. д." а греба да стоји: „трећа за бугарског Срацимира".

ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ На дан 8. т. м. од 3 — 6 сати после подне, држаће се у грађевинском оделењу суда ово општинског јавна усмена лицитација за грађење нешачких стаза у доњем делу каменичке улпце. Кауција 250 дин. у готовм новцу или у државним папирима. Ближи услови и предрачун, могу се видети у поменутом оделењу сваког радног дапа за време копцелариско и при лицигацији. Од отране суда отшт. вар Б:ограда ГБр. 1167. 1 Августа 1891 год. У Београду.

О Г Л А С.

Управи водовода потребан је један машиниста који је вичан руковању са локомобилом, као и два ложача. Понуде са сведочбама нека се најдаље до 5. Августа т. г. упуте унрави водовода Бр. 1601 25. Јула 1891. У Београду. Управа водовода.

Суд општипе вар ши Београда даваће под аренду путем јавпог усмепог падметања право своје за избацивање ђубрега из кварта В р а|ч а р с к о г. Лицитација ће се држати пред каФаном Косте Лазаревића на батал-џамији на дан 7. Августа ове год. од 8 до 12 пре, и од 3 доб сати по-подне, у које ће се врем и закључити. Кауција се полаже 120 динара ако је српски грађанин, а 240 днн. ако је страни поданик. Услови лицитације могу се видети у рачуноводству пре, и на дан лицитације. Из оеднице суда општ. вар. Београда 3_Августа 1891 год СБр. 13956. — Београд.

При грађевинском оделењу суда општ. вар Београда држеће се следеће јавпе усмене лицитације и то: I. На дан 12 тек. м. од 9—12 сати пре подне за оправку привремене свињске кланице, за набавку 216 куб. мет. шљунка заједно са разгртањем, и за набавку два од ј гвожђа ливена — казана од по 500 литара I запремине. Кауција за оправку кланице 160, за ! набавку и разгртање шљунка 180 и за на~

Л.азар је ћутао и чекао догађаје, а једна за другом низале су се погворе. које ће само Косово најсвечаније обалити. Кад је изишао Лазарев поклич за скупљање војске, сигурно је. да је и Милош отишао у своју државину, да је и он шго више скуни. То скупљање могло је трајати од половипе ма1а 1389. године до ирвих дана месеца Јуна. У оделењу Милошевом изгледа највероватније, да су били сами коњаници. Није их било можда много, а није ни мало. Са том је војском Милош дошао у Крушевац па за тим с кпезом и осталим војводама сишао на Косово. И како красна беше та војска Милошева, сваки је изгледао, као опо Каица Радоња : На плећи му зелена долама Око врата колајна од злата, ЈЗа појасом две убојне стреле; Висок јунак, танак у појаеу, Бела лида. црних науснпца, Цри му перчин појас премашио ; Преко крила гола сабља брцтка, Преко голе сабље пиЈе вино ; Иокрај чизне буздован иозлаћен.

И од све те војске, од свих тих јунака, нико се није вратио са Косова. Сви изгибоше. в. Милош на Косову. Има ли ишга величанственије и узвишеније од Милоша на Косову ? Да ли би нам машта најбујнијег иесника ^могла створити једно тако лице, као што нам га пружа историја — историја о великом боју на Косову ?! Пратећи цео рад Милошев до ове страшне кагастроФе — мало га позпасмо. Блистави сјај онога, што Милош на Косову учини, засењује нам очи, да би могли и давнију прошлост мало боље сагледати. Као Фепикс из пепела давно иструхнулих бораца диже нам се џиновска слика Милошева на ограшију поља косовскога ! Ми се сада налазимо у очи саме битке, у очи Видовдана 1389. год. Срби су тада држали ратни савет савет, који је хтео, да одреди суграшњи ток целокупног бојног рада. У нашем народу је то вече познато под именом — Кнежева вечера.

Као шго је пре хиљаду и неколико стогина година велики Спас држао, пред смрт своју тајну вечеру, да назначи издајника свога, тако исто на тој вечери Дазар подбоден Вуком, наздрави Милошу оно страшно: Здрав Милошу, веро и неверо, Прва веро иотоња певеро. Сутра ћеш ме шдат' на Косову. Како су тек могле дарпути ове речи племепитог и јуначког Милоша — речи изговорене од таког доброг владаоца, као шго је Л.азар био! Увређени понос Милошев мало је заћугао, јер у грудма беснијаше страховита олуја. Мало после он је громогласно проговорио, да га, чини ми се, још и садањи потоњи векови чују : Сутра јесте свети Видовданак Видићемо на иољу Косову Ко је вера, а ко ли певера. ? ! После ових речи пуних свечаности и јуначке збиље Милош је изашао напоље, оставши осталу господу српску у највећој узбуђености. Било је већања, а и предлога, да се још ноћас нападне на Турке, али најзад би одлучно, да се напад одложи до сутра.