Београдске општинске новине

ГОДИНА IX. А. ОдавиИ. Ја доиста зпа.м, да је то једпа потреба, која треба да се устапови; али ово што тражи држава не би пнкад одобрио. Држава господо ие би ту нишга жртвовала. Са отварањем пових стаиица оиа би сиањила посао у цеитралпој управи на би те поштаре и телеграФистс разлесгпла но квартовима, те ће тако иети број лица вршити тај посао. Но баш и то да није, опет не би одобрио тим пре, што сам чуо, да су ти грађапи говорили. да сами плаћају зграду, а држава да им плаћа чиновнике. Марко ВелизариК. Ја сам казао, да су одељци иривремеии. Гавра БркиК. Из иисма г. министра види се. да му је немогуће све да издржи. Ја држим да то не сгоји, јер је држава јача него општипа. Неиа овде „Марково благо". Откуд би општина могла то да издржава. Држава што год тражи од општине добија, а ми од ње нишга. Сима МалићевиК Слажем се са Одавићем одиосно онога, даје нотреба. Заиста је прека погреба да се заведу те станице као што је то у цел >м свету. На другим местима и Хотели имају телеграфске станице. Само то се од општине не може тражити него од државе. Ђока НиколиИ. Господо. Ми сви знамо да немамо поваца и да не можемо ни наше рачуне да плаћамо, а камо ли да плаћамо к\ће за телеграФе и пошге. С тога сам да се нређе па дневпи ред. Председник. Молим г. одборниче изостаиите ге речи : да не може опшгина да плаћа ни своје рачуне. То ие стоји. Ђока ДимитријевиЉ. Ја мислим да ми не можемо прећи преко једпог акта министровог овако на дневии ред, већ да се донесе одлука, да општина сад не може притећи у помоћ до бољих прилика. А. Одавић. Ја ие могу то да усвојим. јер то нначи, да ће доцније примити обвезе на себе. С. Азријел. Г. министар каже, да за сад нема буџега. За сад и општина нема буџета. Према овоме г. министар нек направи те станице онда, кад добије буџет. Председник. Дакле да се одговори г. мипистру да општина пе може дати аишга на ову цељ (Јеств!. Народна су уста пуна Милоша. Од ране своје младосш деге слуша о Милошу, кад одрасте опет о Милошу. А кад га усклик бојне трубе позове, да свети Косово, да брани своју домовипу, храбром борцу служи као звезда водиља опет — слика Милошева. Лепо вели једап наш писац : „Његово име треба у нашој новесници забележити злагним словима, а народ му је већ неувео венац - веиац косовских иесама." Благо народу у чијој је средини Обилић! IV. ЗАВРШЕТАК Ако паднеш на ограшју томе Тврда вера, нек те у гроб нрати, Твој евршетак да ће другу твоме, Нове сваге и пламена дати ! Војислав. Са косовском битком решила се и судба српског народа. Милош је с Лазаром пао, да носле неког времена и цео српски народ падне. Ал' не да падие и пропадне, већ да се одмори и одјача, да се прибере и окрепи, да би могао, што боље, осветиги

М. Јовиновп/х Молио би г. председнпка, | да се за одбор пабавезаконици, који су од преке потребс за одбор. Чссго пута говори се овде нешто против закопа. а ми немамо да се увери\;о. Иредседник. Усваја ли одбор овај нредлог г. Матип? (Усваја). М ЈовановиК. Односно ступања у погодбу за то земљиште ја мислим да то одбор може чипити без збора кад је јака потреба. Председник. По закону опшгинском нема спора, да опшдша може сгупаги у погодбу кад је иогреба. Сад само треба да се зна кога ћемо послати да лицитира. Н. Р. ЦоиовиЧ. То је место нужно за кланицу. Међутим оно је оптерећено дугом, и лакше га је купити. М. ВелизариК Ово одобрење не треба гражити од збора с тога што је кланица ушла у опе послове, за које је збор решио зајам, па се то сматра као ваћ решена сгвар. К. Б. Мијајлови/%. Држим. да 1ми ову прилику ие смемо пропустити. М. ЈовановиК. Рећи ие смемо да пропустимо није баш нужпо да се тако каже Ја сам био у комисији и знам да тамо није казапо, ако то место не буде да нећемо имати кланицу. Има и других места, само је ово место згодно и треба га уз;ти. Мишљења сам, да ако би општина могла доћи до присгојне цене, да се исто узме, Слажем се с оним што рече г. Велизарић ,ла треба предходно то место процепиги па онај који буде одређен да лицитира да има преглед докле може да лицитира Ђока Димитријевцб. Да ли је комисија која је одређена била да прегледа болнички пут изашла на лице места ? (Није). Опда би молио, да та иста комисија процени и ово земљишге. Н Р. ПоаовиИ. Ова мишљења која су пала овде згодна су да нослуже председништву ла изведе ту ствар како треба Дакле нека председпиштво то изводи и пас извести. (Усваја се). Председник. Занатлиско удружење поднело је једну молбу на општину Београдску. Изволге је саслушаги. Секретар чита молбу којом занатлијско удружење тражи помоћ за оне запаглије

и Милоша и Лазара и све српске јупаке, ко.ји падоше иа Косову. . . . И док се дело Милошево и јупачка смрт Лазарева вековима с хвалом и попосом преносе кроз сраски народ — дотле су та исга народна усга нрепуна клегви на Вука, на човека, који својим радом допринесе, да нам Косово буде нрваво и тужно Косово. А тешка је и претешка та клегва. која из срца пародног долази ! После равпих 500 година беше се у старој престоници Дазаревој, у белу Крушевцу, сакупило, баш као оно пре, све шго је узданица и дика целога, на жалост као и онда, раскомзданог Српства. И сва та срца беху се сакупила да се помоле богу за покој душа палих вигезова. И ничија се молитва не вину за Вука Бранковића. И мољаху се гада скрушена српска срца : ,Оче наш, који си на небу, размакни облаке, да до твог престола допре српска молитва ; нека је свето иметвоје, јер у имену твоме пет стотина година налазио је утехе мој измучепи народ: некаариЏцар-

Г>РОЈ '34. које ће удружење послати у Праг па из ложбу. Ђ Николић. Као што се види занатлије траже пеку помоћ Ту помоћ онп нотпуно заслужују и ја сам мишљења да им се да колико је год могуће. С МклићевиК. Они су се молили за помоК богатијим грађанима Београдским и министру привреде па су је и добили, сад траже и од општипе и ја држим да треба и опа да им помогне (чује се: да се да 600 дии. Рад. Драгоаић. Заисга је лепа ствар дати ирилику занатлијама те да отиду у што већем броју на изложбу јер ће отуда неоспорно бити асне и за њих и за занаге у опшге, јер ће имати штада виде и приме па да и свој рад усаврше. И. ЦветановиК. Нама је свима познаго да је неопходна потреба да и ми сами и држава потпомаже индусријска и запатлијска предузећа па и овде треба да потпомогнемо људе колико више можемо да у већем броју отиду на иеложбу. Ово гим пре што пама предстоји извесна економна борба због које морамо да потпомажемо запаглијске и индустриске ствари. Ако би било могуће ја би предложио да им се даде 800 дин на име помоћи. М. Јованоаић. Господо! Ја овоме питан>у дајем велику важносг само бих молио господу занатлије нарочито Цветановића да ми објасни да ли је корисније за запатлије кад оду на изложбу и виде изложене лепе ствара или кад би их поставили у Фабрику па да науче како се тамо ради то би желио да ми занатлије објасне пре него што д?м своје мишљење о помоћи. К. Б МијпјловиК. Ја мислим да занатлијско удружење треба да се обрати за помоћ и другим еснаФима а и општина Београдска греба да га потпомогне али не са 800 дин. јер то је много; млого је за то што ће једне године да буде изложба у Прагу Златном, друге у Паризу, треће у Москви и т. д. и они ће свагда тражити помоћи па опшгииа неби била кадра да им толико надаје Ја сам зато да им се да 600 дин, С. Азријел. Ја нисам зато да им се да 600 динара јер је то сувише млого него 300 дин.

ство твоје, јер ће то бити царство милости и правде, а Србин га тако дуго чека; нека буде воља твоја, јер је воља твоЈа велика и свега; дај нам нашу насушну — слободу и јунака Обилића и Лазара; и избави нас од издајника и врагова, који пам тако дуго, тако много не дају, да славимо име твоје. У име оца. у име сит, у име духа светог и у име измученог народа српског. Амин." И кад се сврши ова света молитва, и кад загрокгаше плотупи упарађене војске, и кад зазвонише звопа са беле Љзарице,, — осети се неко непојамно миље у срцима раздраганих, и чисто свакоме дођоше на памет они лепи стихови: Восовски витези! Пеиелишта ваша Походиће једном наши милијуни ; Место тужнпх звона — орпће се трубе И наши илотуни ! Дај Боже, да то време што скорије дође. 2. Јупа 1891 год. -- КРАЈ. —