Београдске општинске новине

ГОДЕНЛ IX да ради на томе, да се стање чиновника ! општкнских шго боље осигура како би и они, безбрижни за свој опстанак, могди свом: снагом нријонити Цда својим радом гаго више користи ирибаве ошптини, у којој су. Ово удружење имаће још да оснује и пензиони фонд за онеспособљепе чииовнике онштинске и њихове нородице. Да је овако удружење нужно, мислимо да ће свавн признати. Кад човек није материјадпо осигуран а поред тога још и нешколован и необавештен, тешко може уссевати у иослу кога се је прихватио, још мање ће имаги отуда кавве користи онај, коме се тај посао ради. Општински су чиновници у Србији сви материјалио неосигурани, скоро сви довољно необразовани а врло је мали број оних воји поред ова два велика недостагва могу својим радом користити и општини и народу. Удружење што данашњи свуп мисли да оснује, имаће задатак, да све ове незгоде отклони: да онштинсвог чиновнива магеријалпо осигура, да га учини сталним у служ- . би, те тиме у неволико изравна са чиновницима државним, да му осигура иензију и да умно своје чланове унапреди узајамним обавештавањем. Овавом се друшгву треба да радује не само општинско чиновништво но и цела Србија, јер, дај Боже, да се ова мисао потпуно изведе, ворисг ће подједнаво делити држава са чиновницима опшгинским. 0 раду овога скупа известићемо своје читаоце, а за сада му желимо сретан и успешан рад.

ОПШТИНСКЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ При грађевинском оделењу суда општ. вар. Београда држаће се следеће усмене лицитације и го: I На дан 80 тев. м. од 9 — 12 сати пре подне за оправву привремене свињске кла 0 том имању говорићемо мало доцније, а оволико је било потребно да се напомене у опште о свештенсгву, ради бољег разумевања опих ствари, на које ћемо наићи у излагању различитих облика својине у доба српсвог краљевства и царства. Отроци. Ово је био непривилегован, неповлашћен сталеж, који је имао различита имена у толико, што је некад био у подапству враљу, невад властели, а некад свештенству (управо цркви). Отрок у правом смислу означава властелинског човека, али је ово име после постало опгате и за меропхе и за метохије.*) Властелипски људи (отроци), црквенски (метохије) и владаочеви (меропси) разликовали су се међусобно по својим правима и дужпос гима. У главноме царсви људи бејаху половиичари, властеоски работници, а црквенски даваху оно цркви, што би иначе давали држави, и не иђаху у рат. Рекли смо већ једном, да се овај сталешкн систем увукао у српски живот по*ј Види: Бранич за 1887 г. бр. 13 и 1! чланак А. Јованоиића »Меропси, раја, кудучари.*

— 199 нице, за еабавку 216. вуб. метара гаљунка Ј заједно са разгртањем и набавву два од гвожђа ливена вазана од по 500 литара запремине. Кауција за оправку кланице 160, за набавку и разгртање гаљунка 180, и за набавку вазана 40 дин. у готовом еовцу или државним папирима, II На дан 30 тек. мес. од 3—6 саги после подне за ограду тобџиске пијаце и за препокривање општинских дућана у когорској улици. Бауција за ограду 110, а за препокривање дућапа 20, дин. у готовом новцу или државним напирима. Ближи услову могу се видети у поменутом оделењу свавог радног дапа за време канцелариско и при лицитацаји. Од отране суда општ. вар. Београда Гј6 1334, 1335. 1336, 1337, 1346. 23. Августа 1891. год. Београд

III На дан -26 Августа тек. год. од 9—12 сати пре подне за грађење калдрме у ноћајсвој и југовићевој ул. међу когорском и великом пијацом. Каупија 300 динара. IV На дан 26 Августа тек год. од 9—12 сати пре подне за грађење калдрме у ноћајсвој улици међу котарском и градсвим пољем. Кауција 260 динара све у гоговом нов. или државним папирима, Ближи услови могу се видети у Грађевинском оделењу суда ово општинског сва. ког радног дана за време канцелариско и при лицитацији. Од страна суда општнне вар. Бзограда Г№ . 1415. 22 Августа 1391 гсд. У Београду.

среством Визангије, али ипав не треба никако мислити, да је иоложај старих српских отрока био раван положају роба у Византији и западној Јевропи. Отров, истина, неје повлашћена личност, али он ипак неје ни онај роб западнојевропски, који је у очима својега госиодара само једна ствар, а не жива душа. Душанов завоник сгара се, да обезбеди отроке од самовоље њихових господара, а и положај метохија био је такав, да су многи слободпи, а осиротели људи молили цара, да их да којој цркви.*) Пошто смо разгледали опште вултурно и економно стање српске државе, да пређемо сада на облике својапе у доба српског краљевства и царства. Испитивање облика својине у ово доба много је лакше. пего што је било с испитивањем облива својине у доба нлеменског и жупанијског живота. Тако, највише ће нам

*) Више о отроцима, метохијама и меропсима казаће се" ириликом говора о баштини.

БРОЈ 36. На дап 26. тев. м. од 3—6 сати после подне држаће се у грађевинском оделењу суда општине вароши Београда јавна усмена лицитација за оправку београдсвотрговачког Оуда. Кауција се нолаже при лицитацији у 600 дин. у готовом новцу или државним папирима. Ближи услови и предрачун могу се видети у поменутом оделењу сваког радног дана за време канцеларијско и при лицитацији. Од стране Суда општине вароши Београда' ГБр. 1295. Августа 1381. год. Београд.

Опгатина Београдска издаваће нутем јавне лицитације следећа неповрегна добра, набавве и разна права, и го: 31. Августа Набавка 180.000 кила сена, 30.000 кила сламе, кауција 1 900 динара, 26.000 кила зоби, 23.000 кила јечма, кауција 1.200 дин. за коње чете пожарне' 3. Сеатембра Набавка 45.000 кила гаса (петролеума) кауција 2100 дин. за осветљење суда и вароши Београда. 6. Сеатембра Седам говеђих, и дванајест свињсвих месарница на великој пијаци, кауција за сваку 120 динара. 11. Сеатембра Кућа општинска у абаџијској улици у којој сада седи г. Јован Живковић. 16. Сеатембра Три општинска дућана у дубровачкој ул. у којима је сада г. Димитрије Фичо. 19. Сеатембра Кућа општипска на дорћолу. 23. Сеатембра Набавка и оправка Фењера. 26. Сеатембра. Оправка возова чеге пожарне. при томе вористиги Душанов законик, * Мопитеп1.а ЗегМса, Хиландарски правгив повеља Сгевана Дечанског мапастиру Деча нима, Аврамовићеви Споменици, Кувуљеви ћев Со<1ех Б1р1ота1;1сит итд . итд. Земља је тада у Срба — као и у св а. ког другог земљорадничког народа — пред стављала главни предмет својине. Али онв се јављала у врло разноликим облицима: које у главноме можемо свести на ова гри, преварију (бенеФицију), пронију и баштину, БЕМЕФИЦИЈА. БенеФиција или прекарија јесте облик својине воји се оснива на шв депИит.** БенеФиција и пронија, о војој ће мало доц^ није бити реч, то су срества, којим су по" влашћени сталежи угњетавали и исисавали" неновлашћене. Кроза цео средњи већ сисгем бенеФИције био је у важности на западу Јевропе. *) У целом овом раду служићемо се ШаФариковим издањем од 1851 г,- које је за сад најбоље, а и Новаковићево имамо при руци, ма да је готово са свим неупотребљиво. **) Срећковић; Исгорија срп. нар. т, !1 стр. 842,