Београдске општинске новине

IX ГОДПНЛ

- 215

."Ч/Ч/Ч/"

Г.РОЈ 38.

— Моле да им се изда увереи.е по коме би могли имати права на бесилатпо купање у бањи, (Ђока: сирома, за осгале да суд разбере.) 29. Трајко Петровић овд. каФеџија. 30. Гветозар Мунић — траже уверења о имовном стању. (суду) Председник. Још би имали да оз,редимо једну суму из које би се издавала помоћ опим сиромашиим грађанима нашим који потребују лечења ио бањама и ван Београда. Молим вас одредитс цифру. А. ОдавиК. Ја мислим, да цротиву самог предлога не може имати нико ништа. Реч може бити само о циФри и ја налазим да би требало да дамо ону суму коју смо и лане били одредили на исту цељ лаее је била одређена цифра 1200 дип. Том цифром имао би да располаже суд опппински с лекарем. (чује се: врло добро) Председник. Примате ли овај нредлог? (цримамо) Издатак да дође на ненредвиђене трошкове? (тако!) Састанак закључујем.

држан 7. Јуна 1891 год. Председавао председпик Милован Р. Маринковић, Председник. Отварам седницу и молим вас да саслушате протокол прошлог састанка. . Секретар прочита и одбор прими протокол од 3. Јупа, пошто ое у њему учинише неке иснравке по иримедбама И. Дветановића и Д. Најдановића. Р. ДраговиК. Пре 2—3 месеца питао сам да ли је се дозпало : да је марвени лекар допусгио продају бобичавог меса у једној касапници ? па ми је одговорено да је истина и да је марвепи лекар кажњен десетодневпом платом. Но доцније — хотимице или нехотице — тек се показало као да је доктор кажњен пе саслушан и то је решење оборепо — те је он ослобођен казпе за ту своју пеправилну радњу. Је ли то исгииа и што је то тако ? Председник. Ја ћу ову ствар извидити и јавити шта је у сгвари.

властеоскога, било властелина сама или слободнога себра, с теретом или без терета властеоскога звало се стас. ..... Различне врсте ове сељачке имовине с теретом властеоске работе и каракгеристику јој, да се није морала падазити само у опом селу, где је ималац живео, него и на другом месту видимо још и из лесновске хрисовуље А све те багатиче, купљенице и прћије, о којима говори хрисовуља, припадале су сељацима, који су као меропси или насељеници уступљени били цркви и који су цркви дужни били радиги њене разне земље у ономе крају, које су у богатоме низу разних ступова (потеса) побројане Имало је разлике у имућству меропаха. Негде су они могли бити сиромашни, а пегде имућнији; мање или више радепи. По нашем разумевању меронах ба штипик био је дужан за своју потчињену баштину известан део роботе властелину на властеоској земљи где било у своме или

ос. ПетковиК. На палилулску пијацу довучено је много камена а незнам што се пе прави калдрма ? Да ли ,је то грађење даго на лицигацкји или не ? (није) онда би требало да се шго пре држи. Пргдседник. Прво се и довлачи камен на после нредузима рад. У осталом калдрма ће се градиги кад дође па ред. К. ЈВ. МијаиловиК. Ја имам да запи гам односно калдрме у ломиној и каменичкој улици. Решепо је да комисија нзиђе и извиди шга има да се ради па још није изашла, за шго ? Св КараиешиК. Мепи је то нозиато. Издата је наредба да инжињер изађе у те две улице с комисијом, али он пије до сад доспео од многих нослова а чим досне, одма ће се и то свршити. К. />. МијаиловиК. Код истражног судије стоје на решењу нресуде општинског суда којима се ликерџиЈе, касапи и т. д. осуђују на новчану казну. те ће нресуда засгарити ако ■зследни судија не буде пишта радио по њима. Ја би молио да се настане да 10 пе буде јер би због застарелости нропало општипи 2 — 3000 дипара најмање. Кад се неко казни треба и да плати. Прсдседник. Како сам дознао иследпи судија за варош Београд прегрпап је многим пословима па му је тешко да врши и наше општинске нослове. Г. Карапешић ишао је к њему и молио га да гледа да предмети наши не засгаре и он је то обећао. И ја ћу то учинити чим доспем да ; код њега одем. Д. НпјдановиА. Ја мислим да касапе само суд треба да осуди па се одма казна извршује. Председнкк. Не. Могу се и они жалити истражпом судији. Д. НајдановиК. На тај начин ми ће мо много изгубити усљед засгарелости пресуда наших због задржавања код исљедног судије и па тај пачип и контролори ће малаксати у ревносги, ношто ништа од ових казни не добијају. Ја молим да се изпађе начина да то не буде и да се општина не штети. Председник. Пошго је ваш захтев у интересу општине, ми ћемо се постарати да пађемо пута и пачина да убрзамо ту ствар у ком другом селу. Али меропах је могао осећати снаге да ради више, у намери да своју башгину или свој доходак увелвча. У том случају он је долазио у једну врсту са нопом безбашгиником, кој ! ако је хтео имати више од три законите њиве, за вишак је имао да работа цркви. И меропах по нашем разумевању ако је хтео да обрађује више од своје баштипе, могао је од свога властелипа узети земље и работати му на ту земљу по иогодби. У томе је он у неку руку једначио се с отроком, којему је властелин по вољи одређивао шта ће да ради."

како се са оклевања не би створило криумчарење које би иптересе оншгнне довело у опасносг. Јив. Иетковић. Ја имам да пптам због таксе па јагањце. Она је гако мала да пам се људи због гих 5 пара чисто смеју Боље би било или оборити је са свим иди је већу направити те да пас не кошга скупље опај чиновнив пего приход што га зберемо. Ирсдседник. Доиста такса је незнагна а и може неко да промакие да ја неилати, но ми смо предузели неке мере да се го спречи. У осталом и сад се прилично огуда добија а и више ће се јер иооштравамо контролу. Дим. НијдановиК. Кад је се повела реч и о контроли ја морам да изјавим да је она слаба и да се од 30 годипа не ради горе. Они су го контролисање тако нанустили да сад има касана с коца с конопца који не дају никоме ништа а раде. Код Ђорђевића седи у кући по 30 Фамилија, а тако и у једиој у савамали и ти људи узимају од наших касапа кријумчара месо на ником ништм — контролори или пе виде или се чине да не виде. И ако дође контролор они узму клача у заштиту тврдећи да је јагње или јаре за њих купљено па га они деле са комшијама с којима су га ортачки купили. И контролор шта ће него попусти. Дакле ту је неред как)в ја као касапин не памтим и с тога би му у интересу општинском ваљало што пре сгати па пут. У раније време било је маркарања и није се могло много да криумчари Овако сад шгети се и општина а и они људи који се баве јавно касапском радњом и за то плаћају толику таксу. Они се овим штете веома много јер спреме меса па га због ових криумчара не могу да продаду него га држе по два три дана у леденици а после им се поквари. Од касапа се као што зпаге врло много тражи. Тражи се чистота, тражи се велика такса за клање и кад се све то тражи, право је да и они имају неке заштите и користи а да се као сад опако грдпо пе штете. Да је каћо која година све горе, ја молим председништво да се увери рачуном нрихода. Нека види шта је лане у ово доба ј наплаћено и шта ове године па ће се видити да је ове године мање. А ја мислнм да ми не треба да дозвоI лимо да то тако буде. Иредседник. Ја сам мало час поменуо, да смо већ предузели неке мере да станемо томе на пут и сад немам нишга друго да кажем, него да ћу гледати да се томе стане па пут. Димитрије Нпјдановић. Ово је врло важна ствар. Имамо контролоре и надвонтролора који вуче плагу забадава а никад | пе дође на своју дужност да види шта се ј ради. Толико се коље и људи деле месо ј на штету арендатора- и општиие и то нико 1 не види. Механџије које треба толико да раде и да плаћају сад потроше но 2 јагњега и нигде не плаћају. Јован ПетковиК. Ја мислим да би најбоље било истерати све на тркалиште па ту да се нродаје и онда би сваки морао дв плати. Коста Б. МијаиловиК. Догод не буду обори за стоку дотле ће се вечито кријумчарити. С тога је наЈбоље да буду обори, па кад сваки гамо мора доћи мора и да.